Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina zainteresovane su za uspostavljanje zajedničkih diplomatskih predstavništava sa zemljama regiona, uključujući Srbiju, ali ističu da je reč o deljenju prostora i troškova, a ne o zajedničkoj diplomatiji. Kao pozitivne strane izdvajaju smanjenje troškova i "veće prisustvo regiona u najdaljim delovima sveta". Istovremeno, za Sloveniju bi učešće u takvoj inicijativi bilo teško izvodljivo pošto je članica EU. Iz Beograda je nedavno najavljena inicijativa za uspostavljanje zajedničkih diplomatskih predstavništva zemalja regiona po "skandinavskom modelu" u zemljama Latinske Amerike, Afrike i Azije.

U Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore agenciji Beta je rečeno 13. januara da Podgorica već razgovora s državama regiona o uspostavljanju zajedničkih diplomatskih predstavništava po ugledu na skandinavski model i da je s Makedonijom u septembru 2013. već potpisan sporazum o zajedničkom smeštanju diplomatsko konzularnih predstavništava u inostranstvu.

Na osnovu tog dokumenta, Makedonija će Crnoj Gori ustupiti deo prostora u svojim ambasadama, u zemljama gde Crna Gora planira da otvori nova diplomatsko konzularna predstavništva, a predviđa se i mogućnost nalaženja zajedničkih prostorija u državama u kojima ni jedna ni druga zemlja nemaju, ali planiraju otvaranje diplomatskih predstavništava.

U Podgorici ističu da "ovakvi aranžmani doprinose ekonomičnosti i efikasnosti rada i omogućuju brže širenje diplomatske mreže uz vidno manje troškove". Navodi se takođe da "smeštaj ambasada zemalja regiona na jednom mestu pojačava vidljivost interesa i potencijala svake države pojedinačno, ali i regionalnih mogućnosti".

Srbija inače zastupa interese Crne Gore i njenih državljana u više od 40 zemalja u kojima nema crnogorskog diplomatskog predstavništva. Slične sporazume o pružanju konzularnih usluga i konzularnoj zaštiti Crna Gora ima i s Hrvatskom i Bugarskom, ali tu je reč o konzularnim uslugama i pomoći, a ne o diplomatskom predstavljanju.

I u Ministarstvu spoljnih poslova Makedonje ističu da bi zajedničko korišćenje prostora za diplomatska predstavništva najpre moglo da počne s Crnom Gorom i da Skoplje i Podgorica već pregovaraju o zajedničkom zakupu prostora za ambasade u Rumuniji, Skandinaviji i Latinskoj Americi.

Kao i u Crnoj Gori i u Makedoniji se ističe da zajednički prostor ne znači i zajedničku diplomatiju.

Kako su preneli makedonski mediji, premijer Nikola Gruevski izjavio je prošle sedmice da iza ideje o podeli prostora diplomatskih objekata, nema nikakve političke pozadine i da se radi o čistoj finansijskoj uštedi, a ne o zajedničkoj diplomatiji.

Šef makedonske diplomatije Nikola Poposki rekao je da Skoplje već duže vreme razgovara s kolegama iz Srbije, Turske, Slovenije, Crne Gore i Hrvatske oko realizacije ideje o podeli prostora diplomatskih objekata koji nisu u potpunosti iskorišćeni.

Skandinavski model diplomatije pokazao se kao jako uspešan u svetu, navode u Skoplju, dodajući da će se zajedničkom diplomatskom mrežom smanjiti troškovi, ali i jačati regionalna prisutnost u najdaljim delovima sveta.

Sarajevo podržava ideju o uspostavljanju zajedničkih diplomatskih predstavništava zemalja regiona, ali naglašava da je za njenu realizaciju neophodno sklapanje pojedinačnih, bilateralnih sporazuma i odobrenje Predsedništva BiH.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova BiH Amer Kapetanović rekao je agenciji Beta da je takvu inicijativu Ministarstvo dobilo samo od Makedonije i Crne Gore, dok se sa Srbijom "samo ranije razgovaralo o takvoj mogućnosti".

"Ministarstvo spoljnih poslova BiH veoma blagonaklono gleda na takve ideje, posebno što otvaranje zajedničkih diplomatskih predstavništava pod jednim krovom, nije nepoznanica u diplomatskoj praksi", rekao je Kapetanović.

Prema njegovim rečima, inicijativa je dobra prvenstveno iz ekonomskih razloga kako bi se smanjili troškovi zakupa prostora, ali je to i "dobra, svojevrsna politička poruka jer grupe zemalja tako mogu da đeluju koherentnije, a takvu vrstu saradnje veoma vole i strani investitori".

Kapetanović je rekao da je inicijativa pozitivna i zbog toga što zemlje regiona imaju dugu kulturno-istorijsku saradnju. "Mi pozdravljamo ove inicijative, a svaki zahtev koji dobijemo razmotrićemo pojedinačno i prema svakom se odrediti ponaosob nakon analize i odobrenja Predsedništva BiH", dodao je. Prema njegovim rečima, BiH je "uvek raspoložena za kvalitetnu regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose".

Govoreći o mogućim konkretnim koracima delovanja, Kapetanović je kazao da će Ministarstvo uskoro formirati Radnu grupu koja će sagledati i analizirati sve predloge iz zemalja regiona o uspostavljanju zajedničkih diplomatskih predstavništava.

"No, ništa od toga ne možemo uraditi sve dok sa svim zemljama ne potpišemo sporazum o zajedničkim diplomatskim predstavništvima, odnosno sporazume o kolokaciji, jer BiH ni sa jednom zemljom nema potpisan takav sporazum", rekao je Kapetanović. On je dodao da svaki korak ministarstva spoljnih poslova najpre mora da odobri Predsedništvo BiH.

Ljubljana i Zagreb uzdržani

U slovenačkom Ministarstvu spoljnih poslova agenciji Beta je rečeno da iz Beograda nije stigla zvanična inicijativa o uspostvaljanju zajedničkih diplomatskih predstavništva po skandinavskom modelu. U isto vreme u Ministarstvu dodaju da bi uspostavljanje zajedničkih ambasada sa zemljama regiona bilo teško izvodivo, jer je Slovenija članica EU dok Srbija i druge zainteresovane države na Balkanu još nisu.

U Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske koja je takođe članica EU agenciji Beta je rečeno da nemaju komentara na inicijativu da zemlje regiona uspostave zajednička diplomatska predstavništva u nekim udaljenim državama jer, kako navode, iz Beograda nisu dobili nikakav konkretan upit, ni informaciju.

Inicijativu da zemlje regiona uspostave zajednička diplomatska predstavništva po "skandinavskom modelu" u zemljama Latinske Amerike, Afrike i Azije najavio je početkom januara šef srpske diplomatije Ivan Mrkić.

U intervjuu za Vecerenje novosti, Mrkić je tada rekao da su već uspostavljeni kontakti sa Skopljem, Podgoricom, Sarajevom, Ljubljanom i da je najbliži dogovor s Makedonijom i Crnom Gorom. Takođe je ocenio da bi zajedničke ambasade smanjile troškove, ali i omogućile da džzave regiona budu zastupljenije i vidljivije u mnogim delovima sveta, kao i da lakše udruženo nastupaju na trećim tržištima.

Izvor: Beta

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU ne sme da dozvoli proširenje u dve brzine
  
• 

  Analize i stavovi

  : Politika proširenja EU na Zapadni Balkan: Mučna vremena za teške ..
  
• 

  Vesti

  : Razlike u regionu u integracijama