Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Razlike u regionu u integracijama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Proces integracija regiona u EU u 2013. protekao je u znaku ulaska Hrvatske u Uniju ali i sve većem zaostajanju pojedinih zemalja u tom procesu, pre svega Bosne i Hercegovine. Na kraju prošle godine u regionu su bile zastupljene sve faze integracija, od samog početka do kraja tog procesa: dok su sa Kosovom tek pokrenuti pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Hrvatska je ušla u EU.
Među pozitivnim koracima u evropskim integracijama koji su obeležili proteklu godinu, osim ulaska Hrvatske u EU 1. jula 2013, jesu i odluka o otvaranju pregovora o članstvu sa Srbijom, otvaranje prvih ključnih poglavlja u pregovorima sa Crnom Gorom i obnavljanje pregovora o članstvu sa Turskom.
Međutim, neke zemlje koje već godinama čekaju da se pomaknu "sa mrtve tačke", poput Albanije zbog nedovoljnih reformi, Makedonije zbog spora oko imena sa Grčkom i BiH zbog unutrašnjih neslaganja, nisu ni tokom 2013. napravile odlučujuće korake.
Makedonija i dalje čeka na otvaranje pregovora, iako je Evropska komisija petu godinu za redom preporučila otvaranje pregovora sa tom zemljom, Albanija čeka na status kandidata, dok je BiH najviše stagnirala jer nije preduzela korake koji bi joj otvorili put podnošenju zahteva za članstvo i primenu SSP.
Brisel je, iako usmeren na borbu sa ekonomskom krizom, reforme i unutrašnju integraciju, u celini nastojao da potvrdi evropsku perspektivu zemalja u regionu, insistirajući pritom na ispunjavanju kriterijuma i pokušavajući da kroz dijalog podstakne određene zemlje da prevaziđu svoje specifične teškoće i reše otvorena pitanja.
Na drugom kraju Evrope, Island je prošle godine odlučio da obustavi pregovore o članstvu s EU jer nova vlada desnog centra, posle naglog oporavka islandske ekonomije i zbog krize unutar EU, nije videla prednosti članstva u EU i namerava da o tome sazove referendum.
Pokretanje pregovora sa Srbijom
Srbija je napravila ključan pomak na planu ispunjavanja političkih kriterijuma upustivši se odlučnije u rešavanje odnosa sa Kosovom, što je rezultiralo potpisivanjem sporazuma sa Prištinom 19. aprila 2013. u Briselu o normalizaciji odnosa, a zatim i prvo načelnom odlukom u junu a zatim i konačnom odlukom u decembru da pregovori o članstvu počnu u januaru 2014.
Srbija je u junu dobila i "zeleno svetlo" za početak priprema za pregovore, odnosno skrining ili analitički pregled zakonodavstva. Do sada je završila skrining za poglavlja 23, 24 i 32, a otvaranju tih ključnih pregovora 23 i 24 se nada krajem 2014. ili početkom 2015. godine.
Zahvaljujući napretku u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Brisel je u oktobru prošle godine pokrenuo pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju (SSP) sa Kosovom - proces koji treba da dovede do prvog ugovornog odnosa Kosova sa Unijom. Plan Evropske komisije je da se pregovori okončaju na proleće 2014. i zatim sporazum dostavi članicama EU i Evropskom parlamentu na usvajanje.
EU traži od Srbije i Kosova da nastave da rade "na ostvarivanju vidljivog i održivog napretka u normalizaciji odnosa, ukljčujući primenu ranije postignutih sporazuma", tako da mogu da nastave put ka EU a da se međusobno ne blokiraju.
BiH "najgori đak"
Od zemalja regiona Crna Gora je naviše napredovala posle Hrvatske, pošto je krajem godine otvorila ključna poglavlja 23 i 24 o vladavini prava i prostoru slobode, pravde i bezbednost, koja će se prva otvarati i poslednja zatvarati u pregovorima.
Crna Gora je od zvaničnog otvaranja pregovora u junu 2012. otvorila i privremeno zatvorila dva poglavlja o nauci i istraživanju i o obrazovanju i kulturi koja nisu zahtevala veća usklađivanja.u kojima nije bilo potrebno veće usklađivanje, a u decembru 2013. je pored dva ključna otvarila još tri poglavlja.
Bosna i Hercegovina je najmanje napredovala u integracijama od zemalja bivše Jugoslavije jer i pored posredovanja EU nije rešila ključna pitanja. U okviru dijaloga na visokom nivou EU je pokušala da pomogne političkim liderima u BiH da pronađu zajedničku osnovu za primenu presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci", ali u tome nije uspela.
EU sada traži da se ta presuda primeni po hitnom postupku kako bi bile usvojene izmene Ustava i izbornog zakona najkasnije do aprila 2014, pre narednih opštih izbora u BiH i omogućilo i pripadnicima manjina da učestvuju na izborima za Predsednistvo BiH i Dom naroda državnog parlamenta.
Evropska komisija je u izveštaju za BiH ukazala da i dalje nema zajedničke vizije političkih predstavnika o sveukupnom pravcu i budućnosti zemlje. Napredak nije postignut ni u uspostavljanju efikasnog koordinacionog mehanizma o pitanjima vezanim za EU između različitih nivoa vlasti kako bi zemlja jednoglasno razgovarala sa EU.
Zbog nesalganja i odsustva koordinacije, BiH je izgubila i deo sredstava iz pretprisutpnih fondova EU, a Komisija je morala da odloži razogovre o IPA II.
Makedonija i Albanija na čekanju
Evropska komisija preporučila je na jesen 2013, petu godinu za redom, otvaranje pristupnih pregovora sa Makedonijom zato što je zemlja nastavila da u dovoljnoj meri ispunjava političke kriterijume za članstvo u EU.
Savet EU je u decembru 2013. ocenio da je u slučaju Makedonije neophodno da se bez odlaganja postigne konačan dogovor u sporu oko imena te zemlje i dodao da će ponovo razmotriti pitanje otvaranje pregovora o članstvu sa tom zemljom u 2014.
Ministri EU su u decembru ponovo odložili odluku o dodeljivanju statusa kandidata Albaniji, za jun 2014.
EU je u novembru, otvaranjem novog poglavlja, obnovila pregovore o članstvu Turske u EU nakon tri godine zastoja. EU i Turska su potpisale u decembru sporazum o readmisiji koji treba da otvori put ka suspenziji viza za građane Turske, što je Brisel obećao da će učiniti u 2017.
Savet EU je u decembru potvrdio značaj koji EU pridaje Turskoj kao dinamičnoj privredi "koja daje vredan doprinos ekonomskom prosperitetu cele Evrope", kao i zbog njene uloge u regionu, pre svega u vezi sa Sirijom.
Brisel je zatražio od Ankare da unapredi postovanje osnovnih prava i sloboda i naglasio da se pitanje upotrebe prekomerne sile protiv gradana koji su tokom leta demonstrirali protiv vlasti, mora istražiti i resiti.
Autor: Maja Poznatov
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
