Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Protesti za manju upravu i efikasniju BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Građani Sarajeva, Goražda, Mostara, Travnika, Livna i drugih gradova u BiH 10. februara nastavljaju proteste, uz nove zahteve za ostavku Vlade Federacije BiH i svih drugih nivoa vlasti. Nakon prvih dana protesta građana premijeri kantonalnih Vlada u Zenici, Tuzli, Bihaću i Sarajevu podneli su ostavku. Situacija se 7. februara otrgla kontroli, sa nasiljem i paljenjem sedišta vlada, pa je čak i Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH nagovestio mogućnost slanja dodatnih trupa da bi se osigurala bezbednost. Šefica evropske diplomatije naknadno je ublažila tu izjavu. Iz Brisela je vlastima u BiH stigao apel da počnu da rešavaju probleme. Poznavaoci prilika kažu da protesti nisu bili neočekivani s obzirom na neefikasnu i za probleme građana nezainteresovanu vlast, veliku nezaposlenost i siromaštvo. Sa druge strane, vlasti Republike Srpske ovaj izraz nezadovoljstva tumače na drugi način - kao pokušaj destabilizacije tog entiteta BiH.
Najznačajniji skup za 10. februar održava se u Sarajevu, gde okupljeni traže ostavku vlasti u Federaciji.
Nakon petka 7. februara, kada su paljena sedišta kantonalnih vlada u više gradova BiH i zgrade institucija u Sarajevu, i nešto mirnije subote, nedelja 9. februara bila je mirnija. Protest tog dana u Sarajevu obeležen je gestom podrške specijalaca ispred Predsedništva, gde se održavao sastanak policijskih tela Federacije BiH. Specijalci su skinuli kacige i odložili štitove, što je izazvalo oduševljenje građana.
Vladajuće političke partije, Stranka demokratske akcije (SDA) i Socijaldemokratska partija (SDP) BiH, saopštili su da su "u ovakvoj situaciji vanredni izbori jedina opcija", iako Ustav BiH ne predviđa mogućnost vanrednih izbora. Zbog toga bi prethodno trebalo u Parlamentu usvojiti amandmani na postojeće zakone.
Situacija se u jednom trenutku u toj meri otrgla kontroli da je visoki predstavnik Valentin Incko rekao da bi možda trebalo poslati trupe EU u BiH ukoliko situacija eskalira.
"Razmotrićemo stanje u BiH u utorak, 11. februara, u međunarodnom upravljačkom odboru. Austrija će povećati broj svojih vojnika u BiH. Ako stanje bude eskaliralo moraćemo, eventualno, da razmišljamo o trupama EU, međutim, ne sada", rekao je Incko za bečki "Kurir".
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton 10. februara je ublažila Inckovu najavu, rekavši da veruje da je Incko govorio "o hipotetičkoj situaciji".
Ona je pozvala lidere BiH da pokažu vođstvo i počnu da rešavaju ekonomske, ali i političke probleme u zemlji.
"Najvažnije je sada da lideri BiH razmisle o problemima koji muče građane, ne pojedinačno, već širu ekonomsku situaciju, kao i da pokušaju da nađu politički izlaz", rekla je Eštonova uočci sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu.
Prema Inckovom mišljenju, nezadovoljstvo građana je opravdano, uzimajući u obzir socijalnu neravnopravnost.
"Dugo ljudi nisu protestovali jer im je mir poslije rata sa više od 100.000 mrtvih bio važan. Sve je pošlo iz Tuzle, gđe radnici već godinu dana svake srijede demonstriraju, ali im se nije pridavala pažnja", dodao je Incko.
Tuzla se zbog toga može smatrati i oličenjem problema u BiH - sa propalom industrijom, visokom nezaposlenošću, ali i nezainteresovanošću vlasti, koje nisu reagovale na redovne proteste građana, već tek kada su zabeleženi prvi incidenti, a protesti se prelili u druge gradove.
Pravo građana da mirnim putem izraze gnev, uz osudu zabeleženog nasilja, podržala je i Ambasada SAD u BiH.
Očekivano nezadovoljstvo
Iako je do redovnih izbora ostalo oko pola godine, strpljenje stanovništva za nemar političara i pogoršanje socioekonomskih prilika je iscrpljeno. Analitičari ukazuju da ova zbivanja nikoga nije trebalo da iznenade.
"Reći da su ovi protesti došli iznenada bilo bi suludo. Ko god živi u BiH, izuzimajući one koji su na vlasti i oko vlasti, složit će se da su zadnje četiri godine sasvim sigurno najgore od kako je rat zaustavljen", naveo je saradnik Peščanika Damir Dizdarević.
Kao glavne probleme on je naveo uništavanje državnih firmi kroz loše privatizacije, propalo zdravstvo i školstvo, stalnu krizu vlasti, nezaposlensot, odsustvo perspektive i oslanjanje na zaduživanje kao način za punjenje budžeta.
Analitičar Srećko Latal rekao je za AFP da su protesti posledica "eksplozije nezadovoljstva i besa koji su se nagomilali tokom prethodnih godina". Apsolutno haotična politička situacija, kao i pogoršanje socijalnih i ekonomskih prilika su uzrok toga, smatra on.
Građani traže ostavke svih vlada, i formiranje vlade eksperata koji nisu stranački opredeljeni.
Građani takođe traže da se smanje plate i naknade političara, transparentnost javne potrošnje, usvajanje zakona o poreklu imovine, procesuiranje osumnjičenih za zloupotrebu vlasti.
Među zahtevima su i obezbeđivanje socijalnih davanja ili posla za sve.
Manja uprava za bolju državu
Jedan od osnovnih zahteva je smanjivanje obimne državne administracije, koja je stvorena Dejtonskim sporazumom.
Državna struktura BiH podrazumeva Republiku Srpsku i Federaciju sa 10 kantona od kojih svaki ima svoju vladu. U brojkama, to znači 180.000 zaposlenih u administraciji u zemlji koja broji 3,8 miliona stanovnika, pri čemu regionalne uprave izdvajaju najmanje 65% plata za isplatu zarada.
Vlasti koje toliko koštaju su, pored toga, izuzetno neefikasne. Za svaku odluku je potrebno zeleno svetlo lidera Bošnjaka, Srba i Hrvata, a političari to koriste za politikantske rasprave i sakupljanje poena, pa je zemlja u stalnoj krizi institucija.
Funkcionisanje je dodatno otežano od 2006. godine, kada je Visoki predstavnik EU prestao da interveniše u političkom životu BiH nametanjem propisa ili smenom političara.
Posledica je da je BiH na začelju na Balkanu i po privredi i po približavanju EU. Stopa nezaposlenosti iznosi 44% po registrovanij nezaposlenosti, i 27,5% po Anketi o radnoj snazi, a tolika razlika tumači se velikim udelom sive ekonomije. Da je ovaj problem gorući ukazala je u janaru i direktorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu Elen Goldstajn, rekavši da je visoka stopa nezaposlenosti pretnja sa kojom je neophodno suočiti se kako bi se obezbedila mirna i prosperitetna budućnost Evrope.
Prosečna plata je 420 evra, svaki peti građanin je siromašan, a nakon pada privrede za 0,5% u 2012. u 2013. je zabeležen privredni rast od 1%.
Dodik: Politička pozadina
Prema tumačenju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, međutim,protesti imaju političku pozadinu, a krajnji cilj je revizija Dejtonskog sporazuma. Po njegovim rečima, "BiH se pokazala kao nesigurno mesto za RS", zbog čega treba jačati njene institucije i usmeriti se ka jačanju njene samoodrživosti.
Dodik je čak pozvao da se Srbija uključi u rešavanje pitanja vezanih za realizaciju sporazuma.
Reakcija sa vrha RS još jednom je potvrdila podeljenost zemlje. Protesti su, bez incidenata i ne tako mnogobrojni, održani i u Banjaluci i Bijeljini, ali odjek nije bio takav kao u Federaciji. Pored toga, Dodik je upozorio da ne može biti "organizovanog ulaska demonstranata iz Federacije u RS.
"Neće biti problem za mirne proteste u RS, koji su najavljeni i koji se održavaju na mestima za to predviđenim zakonom. Zaustavljanje saobraćaja i rušenje institucija u Republici Srpskoj biće sprečeno policijom jer je to nezakonito", rekao je Dodik u Banjaluci, posle sastanka s predstavnicima zajedničkih institucija BiH iz RS.
Naglasio je da nasilje mora da prestane i da političari u Federaciji treba da se dogovore o tome kako da obezbede da institucije sistema funkcioišu.
Održan je i sastanak sa prvim potporedsednikom VLade Srbije u ostavci Aleskandrom Vučićem, koji je potvrdio nameru Srbije da "sačuva stabilnost u regionu i pomogne političku i ekonomsku stabilnost RS".
Dodikova opaska da se ne sme "uvoziti kriza" u RS, naišla je na jetki komentar Dizdarevića na Peščaniku da se ne može uvoziti ono što se već ima.
Izvor: Beta, AFP i EurActiv.rs
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
