Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Finansijske sankcije EU BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.10.2013. | Ažurirano : 11.10.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija će uvesti sankcije Bosni i Hercegovini i uskratiti joj 47 miliona evra, što je polovina sredstava iz fondova EU za tu zemlju u idućoj godini. Razlog za tu odluku je to što 10. oktobra na četvoročasovnom sastanku evropskog komesara Štefana Filea i političkih prvaka Srba, Bošnjaka i Hrvata iz BiH nije postignut dogovor o dva ključna pitanja za funkcionisanje političkih ustanova i evropsku integraciju BiH.
Kako se navodi, lideri Srba, Bošnjaka i Hrvata iz BiH "nisu ispoštovali nijednu od obaveza, koje su preuzeli i potpisali 1. oktobra" u vezi sa ta dva pitanja.
Predsednik Republike Srpske i prvak stranke SNSD Milorad Dodik je novinarima rekao da je problem isključivo u bošnjačko-hrvatskoj federaciji, a da je RS već pristala da se ustavnim izmenama postigne tražena ravnopravnost za izbore za predsedništvo i dom naroda u parlamentu BiH, s tim da RS i dalje ostane jedna izborna jedinica.
Ministar inostranih poslova BiH i prvak partije SDP Zlatko Lagumdžija je ukazao da u Federaciji Bosne i Hercegovine nije rešen spor u vezi načina izbora na vodeće funkcije, i odbacio je mogućnost da se Federacija podeli na dve izborne jedinice, bošnjačku i hrvatsku. Kako je ocenio, to bi išlo na "podelu zemlje".
Iz RS bi se, načelnim dogovorom od 1. oktobra, na izborima glasalo za jednog predstavnika u predsedništvu BiH, a iz Federacije za dva člana. Hrvati su se žalili da su ih ubedljivo većinski Bošnjaci do sada preglasavali na izborima, tako da na izborima za predsedništvo zemlje nije izabran Hrvat koji koji predstavlja volju hrvatskih građana.
Evropska komisija čeka da joj vlasti BiH jave da su ova dva ključna pitanja rešena, "pa će na osnovu toga odlučiti kad će biti korisno da sazove novi susret" s prvacima iz BiH.
Izvori u Briselu su dodali da bi sankcije mogle biti povučene ako se ispostavi da je dogovor prvaka u BiH praktično ostvaren.
Zvaničnici Evropske komisije su objasnili da je delimičan napredak postignut o prvom bitnom pitanju, a to je koordinacioni mehanizam za evropsku integraciju u ravni centralne vlasti u Sarajevu, mada bez konačne nagodbe o tome EU ne može više da BiH odobrava sredstva iz fonda IPA.
Drugi bitan problem se tiče sprovođenja presude Evropskog suda za ljudska prava o slučaju "Sejdić-Finci". Postupoanjem po toj presudi bi se, kako je navedeno, "uklonila ozbiljna diskriminacija prema manjinama", a time bi se poštovala ravnopravnost svih građana, to jest da svako, bez obzira na etničku pripadnost, može biti biran u Predsedništvo i Dom naroda.
Prema načelima dogovora, koje su pre deset dana potpisali politički prvaci BiH, Predsedništvo BiH bi se sastojalo od tri neposredno izabrana člana: dva iz Federacije BiH i jednog iz Republike Srpske.
Obezbedilo bi se i da u Federaciji BiH posledica izbora ne bude preglasavanje jednog konstitutivnog naroda, na šta su se dosad žalili Hrvati, a što je važno za uredno održavanje opštih izbora u BiH 2014. godini.
Na sastanku Filea i političkih zvaničnika iz BiH trebalo je da se potpiše sporazum o uspostavljanju mehanizma za evropsku integraciju na niovu centralne vlasti u Sarajevu i o ravnopravnosti svih naroda i građana na izborima članova Predsedništva BiH i Doma naroda parlamenta BiH.
Lideri političkih partija iz BiH su prošle sedmice u Briselu, kako je tada saopšteno, postigli načelan dogovor o zajedničkom rešenju za primenu presude u slučaju "Sejdić-Finci" koje bi odgovaralo svim domaćim političkim strankama, a File im je dao rok da do 10. oktobra pronađu konačno rešenje.
Međutim, ni na sastanku u Sarajevu 8. oktobra sa šefom Delegacije EU Peterom Sorensenom, predstavnici stranaka iz Federacije BiH nisu iznašli rešenje za sprovođenje presude "Sejdić-Finci".
Dervo Sejdić i Jakob Finci tužili su državu BiH jer kao predstavnici romskog, odnosno jevrejskog naroda u BiH, nemaju pravo da se kandiduju na izborima.
Evropski sud za ljudska prava je 2009. godine doneo presudu u korist Sejdića i Fincija i naložio BiH da otkloni iz državnog Ustava i Izbornog zakona diskriminatorske odredbe, što do sada nije učinjeno zbog nemogućnosti političara u BiH da se dogovore o izmenama Ustava.
U Evropskoj uniji se s velikom nelagodnošću gleda na politički zastoj u BiH, a šefovi diplomatija EU nedavno su izrazili "zabrinutost zbog stalnog izostanka napretka Bosne i Hercegovine na putu u Evropsku uniju".
Oni su, krajem jula, predočili da je usaglašavanje Ustava BiH s evropskim standardima o ljudskim pravima od ključne važnosti da ta zemlja podnese "ubedljiv zahtev" za kandidaturu za članstvo u EU, upozorivši da "dok ostale zemlje regiona napreduju, Bosna i Hercegovina zaostaje".
Izvor: Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
