Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Protesti širom BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Protesti zbog nezaposlenosti, siromaštva i neefikasne vlasti šire se Bosnom i Hercegovinom. Situacija 7. februara izmiče kontroli, sa upadom demonstranata i požarima u zgradama vlada u Sarajevu i Tuzli. Prema oceni analitičara talas protesta ne treba da čudi s obzirom na tešku ekonomsku situaciju i beznađe građana. Bosna i Hercegovina ima najvišu nezaposlenost u regionu, a opšti utisak je da mnogobrojni predstavnici vlasti ne ulažu napor da reše velike probleme građana. Na to je ukazao i Evropski parlament u rezoluciji o Bosni. Tako su protesti radnika propalih tuzlanskih preduzeća i sukobi policajaca bili samo varnica za široki talas protesta koji se proširio i na Republiku Srpsku manjim protestom u Banjaluci, i koji mediji nazivaju "Bosanskim prolećem".
Predsednik Foruma građana Tuzle Vehid Šehić je u osvrtu na proteste građana u Tuzli bosanskim medijima rekao da protesti ne treba nikoga da iznenade s obzirom na tešku ekonomsku situaciju.
On je ukazao da su nekada uspešna preduzeća u Tuzli, koja je bila veliki industrijski centar, uništena u lošoj privatizaciji, usled čega je veliki broj radnika ostao bez posla. To izaziva revolt, rekao je on, preneo je Radio Sarajevo.
"Izaziva revolt i to što živimo u jednoj drzavi gđe je manjina došla do novog bogatstva, dok većina gradana živi jako teško", ukazao je on.
Psiholog Srđan Puhalo ukazao je čak da je reč o "zakasneloj reakciji" na tešku situaciju u zemlji.
"Ono što se događa je reakcija na siromaštvo koje je sve prisutnije i prisutnije. To se zove beznađe bosanskohercegovačkog društva i nezainteresovanost bosanskohercegovačkih političara da rešavaju problem građana", ukazao je on.
Nezaposlenost u Bosni i Hercegovini najviša je u regionu, koji se ceo bori s ovim problemom. Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz 2013. godine, 27,5% građana je nezaposleno. Podaci o registrovanoj nezaposlenosti još su lošiji, pa je registrovano više od 550.000 nezaposlenih što je prema procenama oko 45% aktivnog stanovništva. Prosečna plata u novembru je bila oko 820 konvertibilnih maraka, ili oko 410 evra. Prema zvaničnim podacima svaki peti građanin živi u siromaštvu.
Najveći problemi na koje se u tako teškoj situaciji ukazuje su nezaposlenost i beznađe među mladima, nepotizam pri zapošljavanju i opšti utisak da se mnogobrojni predstavnici vlasti na raznim nivoima bave sopstvenim položajem i međuetničkim odnosima, a sa nebrigom se odnose prema životnim problemima građana.
Zbog toga su i vodeći mediji u BiH ova zbivanja dočekali sa naslovima koji ukazuju na to da su protesti bili očekivani i da pokazuju tendenciju širenja.
Varnica iz Tuzle
Ono što Oslobođenje naziva "Sarajevskim prolećem" i "Husinskom bunom" počelo je 5. februara u Tuzli, uz nezainteresovanost lokalne uprave da razgovara sa demonstrantima.
Tuzla je nekadašnji industrijski centar, čija preduzeća među kojima su Dita, Polihem, Resod-Guming i Konjuh su tokom tranzicije i privatizacije uglavnom propala, ostavivši veliki broj porodica u siromaštvu. Zato se grad može posmatrati kao oličenje sudbine koja je velikim delom usled nebrige vlasti zadesila i mnoge druge centre ne samo u BiH već i u Srbiji i drugim zemljama regiona.
Vlasti su odlučnije reagovale nakon što su 6. februara okupljanja u Tuzli postala masovnija - oko 7.000 prema lokalnim medijima a 2.000 po podacima policije, i počela da se šire zemljom. Iste večeri sazvan je i sastanak vlasti u Federaciji da bi se razmotrila situacija i moguća rešenja.
Tog dana, kada su se radnicima urušenih firmi priključili i nezaposleni i druge kategorije stanovništva, okupljanja su praćena nasiljem, odnosno sukobima policije i demonstranata koji su gađali kordon i zgradu lokalne samouprave kamenjem i bakljama. U hitnu pomoć u Tuzli je zbog povreda primljeno 30 demonstranata i 104 policajca, uglavnom zbog povreda čvrstim predmetima i iritacije očiju suzavcem.
Različiti su stavovi o tome ko je odgovoran za nasilje i ko ga je pokrenuo - dok je policijski sindikat osudio nasilje demonstranata, oni su za bahato ponašanje optužili policiju. Prema navodima lokalnih medija, samo manji deo demonstranata je napadao policiju, ali se situacija uprkos naporima okupljenih da smire situaciju izmakla kontroli.
U Tuzli je 7. februara tokom popodneva manji broj učesnika uleteo u sedište vlade, palili je i uništavali, pa su angažovani vatrogasci da gase požar, a slično se dogodilo i u Sarajevu i Zenici, dok je u Bihaću zgrada vlade evakuisana, a u Brčkom su demonstranti opkolili gradonačelnika.
Na transparentima se moglo pročitati - lopovi, ubice, "revolucija počinje kada deca nateraju roditelje na pobunu", "niko ne sme da nas bije sem naše policije", dok su na novim protestima u Banjaluci osvanule i parole "džaba ćutite, biće još gore" i "svi smo mi strani plaćenici, džavu nam finansira MMF", a u Brčkom "opljačkali ste zemlju, morate položiti račune".
Zemlja sa najviše ministara, na začelju u redu za EU
Deo problema BiH leži u razjedinjenosti zemlje i nedostatku odgovornosti vlasti. Iako je manjak transparentnosti "boljka" celog regiona, problem u BiH je ozbiljniji zbog etničke podeljenosti i neefikasne organizacije vlasti.
Prema podacima koje je preno RTS, za sve nivoe vlasti u BiH se troši 13 milijardi konvertibilnih maraka. Zemlja ima 13 vlada od kojih 11 u Federaciji koja je podeljena na kantone, 13 parlamenata i oko 200 ministara, zamenika i pomoćnika.
Evropski parlament je u svom izveštaju o BiH 6. februara ukazao na te probleme i pozvao političke aktere sva tri konstitutivna naroda da napuste "nacionalističku i etnocentričnu retoriku" i da uspostave saradnju da bi poboljšali kvalitet života građana.
Poslanici su ukazali i na finansijsku neodrživost javne administracije i nedostatak političke volje za reformu.
Korupcija na svim nivoima javnog života, nedostatak efikasnih mehanizama za borbu protiv organizovanog kriminala, pranja novca, trgovine ljudima, šverca robe i droga samo su neki od problema na čije rešavanje poziva Brisel.
U trenutku kada su se protesti zbog siromaštva razbuktavali, Parlament je ukazao i na nedovoljnu socijalnu zaštitu, uprkos visokom nivou javne potrošnje.
U uzroke teškog stanja u zemlji poslanici u Briselu ubrojali su i neefikasnu javnu potrošnju, loše sprovođenje zakona i antikorupcijske mere, što zajedno sa drugim manjkavostima obeshrabruje potrebne investicije.
BiH je uostalom i poslednja u redu za članstvo u EU budući da je uslov za dobijanje statusa kandidata omogućavanje da se osobe svih nacionalnosti, a ne samo pripadnici konstitutivnih naroda, kandiduju za izbore za Predsedništvo BiH i Dom naroda državnog parlamenta. O tome u BiH već godinama vlasti ne mogu da postignu dogovor.
Autor: S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
