Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 VMRO proglasila pobedu, makedonska opozicija traži nove izbore
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vladajuća makedonska konzervativna partija VMRO-DPMNE proglasila je pobedu na preveremnim parlamentarnim i u drugom krugu predsedničkih izbora održanih 27. aprila, dok je opozicija saopštila da neće priznati rezultate izbora, koje je nazvala nameštenim. Prema još nezvaničnim rezultatima, koalicija VMRO-DPMNE osvojila je 42% glasova na parlamentarnim izborima dok je na predsedničkim dosadašnji šef države i kandidat VMRO Djorđe Ivanov dobio 55% a njegov protivkandidat, socijaldemokrata Stevo Pendarovski 41% glasova. Izlaznost na predsedničkim izborima bila je manja nego na parlamentarnim.
Koalicija oko VMRO-DPMNE, prema još nezvaničnim rezultatima Državne izborne komisije (DIK) a na osnovu 99,9% obrađenog glasačkog materijala, osvojila je 42,1% glasova, odnosno 61 poslanički mandat, dok je koalicija oko SDSM osvojila 34 mandata u Sobranju.
Stranka Demokratska unija za integraciju, koja okuplja Albance i deo je vladajuće koalicije, osvojila je 16,40% glasova, dok je njen glavni rival, Demokratska partija Albanaca osvojila 7,12%.
"Zemlja ostaje u sigurnim rukama. Nikola Gruevski ostaje premijer. Djorđe Ivanov ostaje predsednik. Ovo je pobeda za VMRO i za koliciju 'Za bolju Makedoniju", izjavio je po zatvaranju birališta zvaničnik VMRO-DPMNE Vlatko Djorčev u sedištu stranke.
Građani Makedonije na prlamentarnim izborima su glasali za 123 poslanika u šest izbornih jedinica po proporcionalnom sistemu. Tri poslanika biraju se iz dijaspore, prema većini glasova. Poslanici se biraju na četiri godine. Da bi glasanje bilo uspešno, najmanje 40% birača mora da izađe na izbore.
U središtu izborne kampanje za osme opšte izbore od kako je Makedonija 1991. stekla nezavisnost i treće prevremene zaredom, bili su ekonomija, socijalna pitanja i demokratski standardi.
Na izborima za šefa države, posle prebrojanih 99,9% glasačkih listića, dosadašnji predsednik i kandidat VMRO Djorđe Ivanov osvojio je 55,2% glasova, dok je njegov protivkandidat, socijaldemokrata Stevo Pendarovski osvojio 41,1%.
Prema podacima DIK, izlaznost na predsedničkim izborima bila je 54,3% i značajno je manja u odnosu na izlaznost na vanrednim parlamentarnim izborima na kojima je glasalo 64% upisanih birača, što se može pripisati i pozivu albanske DUI na bojkot predsedničkih izbora.
U drugi krug predsedničkih izbora prošli su Ivanov, koji je u prvom krugu 13. aprila osvojio više od 50% glasova izašlih birača, i Pendarovski, koga je podržalo 35,5% glasača.
To su peti predsednički izbori od kada je Makedonija stekla nezavisnost posle raspada bivše Jugoslavije 1991. godine.
Funkcija predsednika inače je uglavnom ceremonijalna jer izvršnu vlast ima premijer.
Na izborima je pravo glasa imalo oko 1,8 miliona građana Makedonije koji su glasali na oko 3.500 biračkih mesta. O regularnosti izbora brinulo je oko 10.500 stranih i domaćih posmatrača.
Odmah po zatvaranju birališta, opozicija je odbacila izbore kao neregularne i pozvala na održavanje novog glasanja.
"Građani Makedonije su prevareni. Izbori su pokradeni", rekao je novinarima lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoran Zaev.
Zaev je pozvao na organizaciju novih izbora i optužio vlast za "masovnu kupovinu glasova, u prisustvu i uz pomoć policije".
Za sada nije jasno koje će konkretne poteze povući opozicija kada rezultati izbora budu zvanični. Kako prenosi EurActiv.com, iz SDSM poručju da "sve opcije ostaju otvorene i da će odlučiti u narednih nekoliko dana".
Izborna komisija, međutim, navela je da su izbori održani u skladu sa zakonom i da su zabeležene samo manje nepravilnosti.
Na vlasti od 2006, konzervativna vlada premijera Nikole Gruevskog, koju predvodi stranka VMRO-DPMNE, raspisala je prevremene izbore godinu dana pre kraja četvorogodišnjeg mandata.
Pre izbora analitičari su ocenjivali a rezultati anketa ukazivale da će vladajuća koalicija Gruevskog i njegovog partnera, albanskog DUI, pobediti i osvojiti treći mandat.
Makedonija, zemlja sa dva miliona stanovnika, jedna je od najsiromašnijih država u Evropi. Stopa nezaposlenosti je iznad 28% ali je vlada Gruevskog postigla solidan ekonomski rast, nizak javni dug i rast stranih investicija, za razliku od većine ostalih balkanskih zemalja.
Diplomate cene što Gruevski "drži pod kontrolom" tenzije između većinskih Makedonaca i velike albanske manjine čija je pobuna 2001. godine sa ciljem da dobiju veća politička prava zemlju dovela na ivicu građanskog rata.
Kandidat za članstvo u EU Makedonija je postala 2005. godine ali od tada ne napreduje na putu ka Uniji jer je blokira Grčka zbog imena zemlje. Zvanična Atina naime traži da Makedonija promeni ime jer isto ime ima jedna provincija na severu Grčke.
O imenu Makedonija pregovara se godinama uz posredstvo UN ali bez rezultata.
Inače, makedonska opozicija Gruevskog optužuje za autoritarizam i korupciju a strane diplomate u Skoplju ukazuju na bojazni oko slobode medija i političkog pritiska na novinare.
Gruevski kaže da optužbe za autoritarizam dolaze od strane opozicionih partija koje nemaju konkretne političke programe.
Takođe Gruevski odbacuje optužbe za korupciju i preti tužbom Zaevu.
U Sobranju dve stranke srpske manjine
U makedonskom parlamentu u narednom mandatu biće i poslanici dve stranke srpske manjine - Demokratske partije Srba u Makedoniji i Srpske stranke u Makedoniji.
Demokratska partija Srba u Makedoniji će gotovo izvesno biti i deo vladajuće većine u novom sastavu makedonske Vlade, budući da u parlament ulazi kao deo koalicije oko VMRO-DPMNE.
Srpska stranka u Makedoniji deo je koalicije oko SDSM, koji je osvojio 34 poslanička mandata u makedonskom Sobranju.
Na trećem i četvrtom mestu po broju poslanika u Sobranju biće albanske partije Demokratska unija za integracije (DUI) sa 19 poslanika i Demokratska partija Albanaca (DPA) sa sedam poslanika.
Po jednog poslanika imaće koalicija Grom i Nacionalni demokratski preporod, dok osam poslaničkih lista koje su učestvovale na parlamentarnim izborima nije prešlo cenzus.
Od šest izbornih jedinica koliko ih ima u Makedoniji, VMRO-DPMNE nije dobila najveći broj glasova jedino u izbornoj jedinici broj šest, u zapadnoj Makedoniji, gde je najveći broj glasova dobila Demokratska unija za integracije, dok je na drugom mestu Demokratska partija Albanaca.
Koalicija oko VMRO-DPMNE, koju inače čine 24 partije, osvojila je ubedljivo najveći broj glasova i u tri izborne jedinice u inostranstvu, koje donose tri poslanička mandata.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
