Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 NVO: Pokrenuti pregovore sa svim zemljama Zapadnog Balkana
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.05.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Proces integracija u EU je dobar za region ali se mora reformisati i podstaći otvaranjem pregovora o pristupanju sa svim zemljama regiona i pomeranjem posebnih uslova za te zemlje u kasnije faze pristupanja, ocenjeno je 30. maja na skupu o proširenju EU na Balkan. Učesnici skupa na kome je predstavljeno istraživanje "Neispunjeno obećanje: proširenje EU na Balkan" podsetili su da je za 11 godina od samita u Solunu na kome su lideri EU potvrdili evropsku perspektivu Zapadnog Balkana samo Hrvatska postala članica EU. U istraživanju se navode četiri scenarija politike širenja EU na Zapadni Balkan, od aktuelnog pristupa proširenju, preko turskog i ukrajinskog scenarija do ubrzavanja integracija regiona u EU, kao i preporuke kako da se proces oživi.
Na predstavljanju istraživanja "Neispunjeno obećanje: proširenje EU na Balkan" izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai je rekala da je glavni zaključak da ono što se dešava na planu integracija regiona nije dovoljno.
"Zaključak je da se nalazimo u procesu koji je dobar za sve nas ali koji mora da se reformiše", rekla je ona na konferenciji za novinare i dodala da se rešenja za oživljavanje procesa moraju pronaći kako ne bi doneo "krive i pogrešne" rezultate.
U istraživanju koji su pripremili Evropski fond za Balkan i Centar za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, navode se četiri moguća scenarija politike širenja EU na Zapadni Balkan i evenutalni pravci delovanja kako bi se taj proces oživeo.
Direktor Centra za studije jugoistočne Evrope Florijan Biber rekao je da zemljama Zapadnog Balkana treba dati šansu da sve zajedno počnu pregovore o članstvu, uključujući BiH i Kosovo. "Predlažemo da se što pre otvore pregovori sa svim zemljama regiona, i sa onima sa komplikovanim statusom", rekao je on.
Dodao je i da specifične uslove koji se postavljaju zemljama Zapadnog Balkana pre i na početku pregovora treba pomeriti za kasnije faze tog procesa, kao i da je potrebno zauzeti zajednički pristup rešavanju bilateralnih pitanja.
Biber i viši istraživač Centra za studije jugoistočne Evrope Marko Kmezić su rekli da bi otvaranje pregovora sa svim zemljama stvorilo takmičarsku atmosferu "u olimpijskom duhu" u regionu i ubrzalo integracije.
Kmezić je, predstavljajući scenarije iznete u istraživanju, rekao da je prvi akutelan i da podrazumeva standardan pristup koji je zasnovan na uslovljavanju zemalja kandidata.
Ocenio je da se region suočava sa "nikada težim uslovima" za koje nije bio spreman, da je takav pristup negde urodio polodom, kao u Srbiji i Crnoj Gori, ali da ne može da pomogne u prevazilaženju specifičnosti pridruživanja u regionu. "Ovaj pristup dovodi zemlje do zida i ne daje im mnogo da napreduju", rekao je on.
Prema njegovim rečima, drugi scenario je urađen na osnovu iskustva Turske u pridruživanju i predviđa udaljavanje Balkana od EU, uz nastavka pregovora o članstvu ali bez suštinskog napretka.
"Ovaj scenario je izvesniji za određen broj zemalja. Najmanje je realan za Srbiju i Crnu Goru, ali ni u njihovom slučaju nije isključen", rekao je Kmezić i dodao da bi Srbija zbog Kosova mogla da "dođe do zida".
Taj scenario, kao i treći scenario koji podrazumeva odustajanje od pridruživanja po ugledu na slučaj Ukrajine pre izbijanja krize, može da dovede do razvoja procesa u dva koloseka na Zapadnom Balkanu, odnosno do podele na zemlje koje idu ka EU i onih koje ne idu.
Treći ili ukrajinski scenario podrazumeva odustajanje od evropskih integracija i udaljavanje od EU uz eventualno uplitanje trećeg aktera poput Rusije, ali i Turske, SAD ili Kine, rekao je Kmezić.
On je dodao da bi okretanje drugim partnerima kratkoročno bilo korisno ali ne i na duže staže jer bez podrške EU nema dugoročne stabilnosti i ekonomske stabilizacije u regionu.
Kmezić je rekao da je moguće da se kriza u Ukrajini indirektno odrazi na region, pošto je dovela do određenog geopolitičkog otrežnjenja u Evropi, ali da region ne treba da ide na "argument samoubistva" već da pokaže da je drugačiji od stereotipa koji vladaju o njemu.
Četvrti scenario podrazumeva ubrzanje procesa pridruživanja. "Ne mogu da kažem da je najneizvesniji ali smo iz Brisela više puta čuli da neće biti prečica u tom procesu", rekoa je Kmezić.
Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović je rekao da sva četiri scenarija imaju aspekt koji je aktuelan i može da utiče na proširenje, ali i da se u praksi često pojavljuju i novi faktori koji mogu utiču na proces.
Autor: M.P.
Foto: Medija centar Beograd
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
