Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ministri EU odobrili status kandidata Albaniji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šefovi diplomatija Evropske unije saglasili su se 24. juna u Luksemburgu da se Albaniji dodeli status kandidata za članstvo u EU, s tim da to potvrde šefovi država ili vlada na zasedanju 27. juna u Briselu. Albanija je u aprilu 2009. podnela zahtev za status kandidata koji je od tada više puta odbijan zbog nedovoljnog napretka na planu reformi, kao i svojevremeno političke krize u toj zemlji. Dan pre odluke šefova diplomatija EU otklonjena je i opasnost da Češka blokira dodeljivanje statusa kandidata Albaniji, pošto je rešen višemesečni spor između češke kompanije ČEZ i te zemlje.
"Ovo je jasan korak napred u odnosima EU i Albanije koji odslikava napredak koji je ta zemlja ostvarila u evropskim integracijama i primeni neophodnih reformama", saopštila je Evropska komisija.
Albaniji je čestitao i evropski komesar za proširenje Štefan File koji je na svom nalogu na društvenoj mreži Tviter (Twitter) napisao da odluka Saveta ministara EU predstavlja "priznanje za reformske napore" i ohrabrenje Albaniji da učini više.
Ministri spoljnih poslova EU su odluku doneli na osnovu preporuke Evropske komisije koja im je 4. juna podnela izveštaj o sprovedenim reformama u Albaniji i preporučila da se toj zemlji odobri status kandidata za članstvo.
Takav izveštaj je zatražio Evropski savet u decembru prošle godine sa zahtevom da se utvrdi da li će Albanija u međuvremenu ostvariti dodatni napredak u jačanju vladavine prava, suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala kao i efikasnih istraga i presuda u slučajevima vezanim za korupciju i organizovani kriminal.
Evropska komisija je nakon odluke šefova diplomatija EU istakla da Albanija i dalje treba da radi na ispunjavanju ključnih prioriteta sa težištem na reformi javne uprave i pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i ostvarivanju osnovnih prava.
Komisija je podsetila da dodeljivanje statusa kandidata ne znači automatski i početak pregovora o članstvu i da će za taj korak biti potrebno da Albanija ostvari dodatni napredak u ostvarivanju ključnih prioriteta.
Komisija je istakla da će "konstruktivan i održiv politički dijalog biti ključan za jačanje i nastavka reformi" u Albaniji.
Napredak na putu ka EU dugo je kočila i politička kriza u Albaniji koja je izbila nakon izbora održanih u junu 2009, čije je rezultate odbila da prizna opozicija. Usledile su tenzije i nemiri, a vladajuće stranke i opozicija postigli su dogovor o saradnji na planu evropskih integracija u novembru 2011.
U mišljenju o zahtevu Albanije za članstvo u EU Evropska komisija je navela 12 ključnih prioriteta na kojima ta zemlja mora da radi. Pored napretka u 12 prioritetnih oblasti, EU je tražila od Albanije da reformiše izborni sistem i sprovede izbore u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima.
Albanija je u aprilu 2009. podnela zahtev za članstvo u EU, a Komisija je preporučila davanje statusa prvi put u oktobru 2012, pod uslovom da ta zemlja ostvari napredak u ključnim oblastima.
Prema istraživanju javnog mnjenja Albanskog instituta za međunarodne studije (AIIS), objavljenom polovinom juna, 77,1% Albanaca podržava integraciju Albanije u EU, dok je 2013. za to bilo 85% građana. To je najniža podrška od 2006.kada je AIIS sproveo ptvo istraživanje.
Izbegnuta blokada Češke
Albanija je u poslednjem trenutku izbegla da Češka blokira dodeljivanje statusa zbog spora između kompanije ČEZ i albanskih vlasti. ČEZ i Albanija su potpisali 23. juna u Beču sporazum kojim je okončan 18-meseči spor.
Do spora je došlo pošto je u januaru 2013. albansko regulatorno telo oduzelo licencu češkoj kompaniji. Spor sa Tiranom se vodio pred međunarodnim arbitražnim sudom, a ovim sporazumom je okončana i ta procedura.
Prema sporazumu, Albanija će odmah povratiti udeo od 76% u kompaniji ČEZ Šeperndarje, tako da će država biti jedini vlasnik te energetske kompanije. Zautvrat ČEZ će dobiti 100 miliona evra što otprilike odgovara iznosu koji je uložio u tu kompaniji. Iznos će se isplaćivati u godišnjim tranšama do 2018, saopštio je ČEZ.
U svojim danima balkanske ekspanzije posle Bugarske i Rumunije ČEZ je ušao i na albansko tržište kada je 2009. godine kupio 76% Šperndarje, dok je 24% ostalo u vlasništvu albanske države. Za ČEZ je to ulaganje bilo profitabilno bez obzira na masovna krađe struje i veliki procenat neplaćenih računa za električnu energiju i od najvećih albanskih preuzeća.
To se promenilo početkom 2012. godine godine kada je albanski regulator povećao dva puta cenu struje koju je češko-albanski distributor plaćao državnoj albanskoj elektroprivredi, ali zabranio da se to odrazi na cenu struje potrošačima.
Spor je eskalirao i završio tako da je Ured za regulaciju u Tirani oduzeo ČEZ licencu, u ČEZ Šperndarje uveo prinudnu upravu te je tako ČEZ ostao bez kontrole kompanije koju je kupio.
Spor se odrazio i na političke odnose Albanije i Češke kada su vlasti u Tirani optužile ČEZ da nije ispunio svoje obaveze iz ugovora a navodne štete koje je ČEZ naneo svojim poslovanjem u Albaniji izračunao na čak milijardu dolara.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
