Kina je na trećem sastanku sa zemljama centralne i istočne Evrope u Beogradu najavila nova sredstva i vidove saradnje sa tim zemljama, istakavši da će ta saradnja biti u skladu sa evropskim standardima. U jačanju saradnje između Kine i zemalja tog dela Evrope neki vide stvaranje "novog Puta svile", dok drugi smatraju da je to način za ulazak kineske privrede na tržište EU. Iz ugla zemalja regiona saradnja sa jednom od vodećih svetskih privreda treba pre svega da omogući preko potrebna ulaganja u vremenima ekonomskih teškoća u infrastrukturne i energetske projekte. Analitičari, međutim, ukazuju da je pitanje koliko su ti projekti isplativi s obzirom da ih uglavnom realizuju kineske kompanije uz kineske zajmove. Sada se kao vid saradnje najavljuju i koncesije.

Kineski premijer Li Kećijang izjavio je 16. decembra na političkom delu samita u Beogradu da će saradnja Kine i zemalja centralne i istočne Evrope biti u skladu sa evropskim standardima, kao i da će biti korisna za evropsku integraciju. Li je izrazio nadu da će EU dati veću podršku toj saradnju, ocenivši da Kina i Evropa jesu "prirodni partneri", iako geografski daleki, ali da između njih "nema fundamentalnih problema".

Pojedini analitičari ocenjuju da u Evropskoj uniji postoji "oprez i rezerva" prema kineskom uticaju, s obzirom na okolnosti sa kojima se suočava, poput ukrajinske krize. "Evropa baš nije previše srećna da kineska roba preko jugoistočne Evrope u većoj meri dođe na evropsko tržište", rekao je srpski analitičar Predrag Simić.

Kineski premijer istakao je na samitu da saradnja Kine i zemalja istočne i centralne Evrope može da pomogne obema stranama da odgovore na svetske ekonomske izazove.

"Zemlje centralne i istočne Evrope imaju značajne prirodne resusre, ekonomiju, veliko tržište i obučenu radnu snagu, a mi imamo veliki kapital, i moguće je da postignemo komplementarnost", kazao je on.

Fokus na infrastrukturi

S druge strane, Kina može da ponudi sredstva i tehnologije, a kineski premijer je kao najvažnije vidove saradnje naveo kapitalne projekte i ulaganja u infrastrukturu - važne faktore razvoja transporta od Kine preko Balkana.

"Infrastruktura i kapitalni projekti će biti modeli naše saradnje. Kina je povećala kapacitete u oblasti bržih vozova, nuklearne energije, telekomunikacija, proizvodnje čelika, stakla i kozmetičke industrije, a zemlje centralne i istočne Evrope moraju da unaprede kapitalne projekte, uključujuhi transport", dodao je on.

Li je izrazio nadu da će njegova zemlja moći da otvori fabrike u ovom delu Evrope koje će proizvoditi opremu, materijal i postrojenja potrebna za razvoj infrastrukture u regionu, što će stvoriti radna mesta.

Od konkretnih projekata najviše se na samitu govorilo o izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta o čemu su srpska i mađarska železnica potpisale dva sporazuma. Ta pruga bi trebalo da bude završena za dve godine, a kasnije bi trebalo da se produži do Skoplja i dalje do Atine. Crna Gora je najavila da je zainteresovana za povezivanje sa tom prugom. Nije, međutim, precizirano kako će se pruga Budimpešta-Beograd finansirati.

Kineske kompanije su već prisutne na tržištu Zapadnog Balkana - kineski premijer će u Beogradu 18. decembra otvoriti most na Dunavu koji su izgradile kineske kompanije uz pomoć kineskog zajma, a Crna Gora sa kineskim kompanijama i kineskim kreditom gradi auto put Bar-Boljare.

Makedonija je među prvima počela da koristi za izgradnju autoputa sredstva iz fonda koji je Kina najavila na prvom samitu u Varšavi pre dve godine.

Hrvatska je zainteresovana za infrastrukturne projekte poput aerodroma u Osijeku, kao i za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa, a Mađarska je najavile da će kineska centralna banka uspostaviti svoj regionalni centar u Budimpešti.

Nova kineska sredstva za region

Pored postojeće kreditne linije, Kina planira da osnuje novi investicioni fond od tri milijarde dolara koje će zemlje centralne i istočne Evrope moći da koriste. "Novac iz tog fonda koristiće se kroz javno-privatno partnerstvo i lizing aranžmane", rekao je Li na otvaranju ekonomskog foruma u okviru samita u Beogradu, 16 decembra.

Na prvom samitu u Varšavi Kina je najavila kreditnu liniju od 10 milijardi dolara za finansiranje projekata u zemljama centralne i istočne Evrope a od toga je preostalo još 1,7 milijardi dolara, rekao je Li i najavio da će biti obezbeđeno još sredstava.

Srbija je, kao već prezdužena zemlja, zainteresovana za saradnju na bazi koncensija, što je 17. decembra potvrdio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić u razgovoru sa predstavnicima kineske kompanije Čajna komjunikejšns konstrakšn (China Communications Construction Company).

Problem sa postojećim kineskim kreditima je, kako je ukazao savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević, i to što im se ne zna rok otplate.

Analitičari ukazuju da su sve balkanske zemlje interesantne kineskim investitorima jer imaju značajnu ulogu u tranzitu, ali da su od manjeg interesa za Kinu infrastuktura i putevi koji vode u unutrašnjost Balkana, a to je glavna potreba regiona.

Samit je bio prilika i za bilateralne razgovore lidera zemalja centralne i istočne Evrope o infrastrukturnim projektima, bilateralnoj saradnji i evropskim integracijama. Na trenutak je omogućio i da se u drugi plan donekle potisnu neslaganja između zemalja Zapadnog Balkan pa se tako premijer Srbije Aleksandar Vučić sastao sa albanskim premijerom Edijem Ramom.

Hrvatski premijer Zoran Milanović je, međutim, odbio da dođe na samit jer se Srbija nije ogradila od ekstremističkih izjava haškog optuženika Vojsilava Šešelja koga je Tribunal privremeno pustio na slobodu, ali je na samitu ipak učestvovala protpredsednica hrvatske vlade Vesna Pusić.

Izvor: Beta, EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropske i ruske kompanije trpe posledice sankcija
  
• 

  Vesti

  : Počinje transportno povezivanje Evrope
  
• 

  Vesti

  : Kina dobija gas, Rusija novo tržište
  
• 

  Vesti

  : Istočna Evropa privlačna za kineska ulaganja
  
• 

  Vesti

  : Kineska ulaganja u EU premašila evropska u Kini