Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Postignut dogovor o izlasku Makedonije iz krize
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri četiri najveće makedonske stranke, dve vladajuće i dve opozicione, uz posredovanje evropskog komesara Johanesa Hana, postigli su 15. jula dogovor o rešenju političke krize u zemlji kojim je precizirano da će prevremeni parlamentarni izbori biti održani krajem aprila 2016, dok će se opozicija od septembra vratiti u parlament. Tim dogovorom okončana je kriza koja je mesecima paralisala Makedoniju. Postizanje dogovora pozdravili su zvaničnici EU, posrednici u pregovorima, pozivajući makedonske političke lidere da brzo primene sve dogovoreno.
Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju rekao je da su makedonski premijer i lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski, lider najveće opozicione stranke SDSM Zoran Zaev, kao i lideri dve albanske partije, DUI Alija Ahmetija i DPA Menduha Tačija, potpisali dogovor kojim je postignuta saglasnost oko prevremenih parlamentarnih izbora, prenose makedonski mediji.
Han je pozdravljajući dogovor postignut nakon 12 sati pregovora koji su trajali do ranih jutarnjih časova istakao da taj dogovor nudi "mnogo nade" Makedoniji, prenela je agencija AFP.
Gruevski je objasnio da će se u skladu s postignutim dogovorom, kao sistemsko rešenje, 100 dana pred svake parlamentarne izbore vlada povlačiti, a biće formirana nova, zadužena za spovođenje izbora. To, kako je naveo, znači da će za period od 15. januara do 24. aprila kada su planirani izbori, VMRO-DPMNE kandidovati privremenog premijera.
Izbori u Makedoniji održani su u aprilu 2014. i sledeći je trebalo da budu u aprilu 2018.
Opozicija će u konsulatcijama sa VMRO-DPMNE i DUI predlagati kandidate za pet tehničkih ministara, među kojima je i ministar unutrašnjih poslova, za period od 20. oktobra 2015. do izbora.
Lider opozicije Zoran Zaev najavio je da se opozicija početkom septembra vraća u Sobranje i da će aktivno učestvovati u sprovođenju svih segmenata postignutog dogovora.
Zaev je izrazio zadovoljstvo postignutim dogovorom i rekao da je njime potvrđeno sve što su SDSM i njegovi partneri isticali u projektu "Istina za Makedoniju".
Dogovorom je predviđeno i da 15. septembra bude izabran specijalni tužilac koji će biti zadužen da sprovede istragu u vezi sa sadržajem, dokazima i argumentima iz prisluškivanih telefonskih razgovora.
"Novi javni tužilac s potpuno autonomnim ovlašćenjima dobiće materijale koji na transparentan način treba da budu procesuirani, paralelno preko skupštinskih komisija, a njihov sadržaj će takođe biti dostupan javnosti. Najvažnije od svega jeste to što će činjenice i dokazi imati pravne posledice", rekao je Zaev.
Zaev je ocenio da postizanjem dogovora "evropske perspektive Makedonije ostaju otvorene, a privreda se oslobađa stega nametnutih političkom krizom i nastaviće da raste, što znači nova radna mesta i nove investicije".
"Mi smo obezbedili ostavku Gruevskog. On neće organizovati naredne izbore", istakao je Zaev.
EK pozdravlja dogovor u Makedoniji
Evropska komisija je pozdravljajući dogovor postignut u poslednjoj rundi pregovora u Skoplju pozvala političke lidere da "brzo i u dobroj volji primene sve što je dogovoreno".
U zajedničkom saopštenju evropskog komesara Johanesa Hana i trojice poslanika Evropskog parlamenta - Ive Vajgla, Ričarda Hovita i Eduarda Kukana, koji su posredovali u pregovorima, ističe se da se postignuti dogovor nadovezuje na sporazum od 2. juna i predviđa povratak opozicionog SDSM u parlament, formiranje nove vlade koja će pripremiti izbore i imenovanje specijalnog tužioca koji će istražiti optužbe o masovnom prisluškivanju.
Iako su se glavne političke partije u Makedoniji još početkom juna dogovorile o održavanju prevremnih izbora u aprilu 2016, bili su potrebni novi razgovori u Skoplju kako bi se postigao dogovor o svim detaljima, uključujući oko formiranja nove vlade zadužene za izbore i pravila glasanja.
"Posle višemesečnih pregovora pozdravljamo snažnu privrženost makedonskih političara evropskoj i evroatlantskoj perspektivi. To je važan korak ka prevazilaženju krize i odgovor na najteže izazove sa kojima se Makedonija suočava", navodi se u saopštenju evropskog komesara i trojice evroposlanika.
Na značaj iznalaženja rešenja političke krize u Makedoniji ukazala je i visoka zvaničnica Stejt departmenta Viktorija Nuland koja je posetila Skoplje 13. jula.
Nuland je rekla da rešenje krize u Makedoniji treba tražiti na osnovu dogovora koji je postignut 2. juna, kada su se lideri vlasti i opozicije saglasili oko prevremenih parlamentarnih izbora najkasnije do kraja aprila 2016.
Uzajamne optužbe
Opozicioni socijalisti inače bojkotuju rad makedonskog parlamenta zbog, kako tvrde, nameštenih izbora 2014. čije rezultate odbijaju da priznaju.
Istovremeno Gruevskog optužuju za prisluškivanje oko 20.000 ljudi, uključujući političare i novinare, kao i za korupciju i druga nedela.
Vlada konzervativaca je pak podnela tužbu protiv Zaeva optužujući ga za "špijuniranje" i pokušaje da "destabilizuje" zemlju.
Kriza je dodatno produbljena u maju, kada je došlo do sukoba policije i grupe naoružanih etničkih Albanaca, čiji su članovi mahom bili sa Kosova, u gradu Kumanovu na severu Makedonije. Tada je ubijeno 18 ljudi, uključujući osam policajaca.
Strahujući od ponavljanja 2001. i šestomesečnog konflikta između makedonskih snaga i etničkih Albanaca koji su tražili veća prava, međunarodna zajednica se nakon sukoba u Kumanovu anagažovala u Makedoniji i inicirala pregovore političkih lidera.
Inače, proces pristupanja Makedonije EU i NATO zakočen je već deset godina zbog grčkog veta. Grčka toj bivšoj jugoslovenskoj republici sa 2,1 milion stanovnika negira pravo na ime Makedonija tvrdeći da ima istorijsko pravo na to ime.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
