Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Merkel: Migranti su glavna glavobolja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.08.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Usvajanje paketa pomoći Grčkoj u Evrogrupi predstavljalo je i političko pitanje za Nemačku, najvećeg finansijera kase u Briselu. Kancelarka Angela Merkel uspela je da nametne svoj stav, koji nije delio ministar finansija Volfgang Šojble, kao ni deo građana Nemačke koji više nisu raspoloženi da im se zavlači ruka u džep za finansiranje Grčke. Nemački poslanici će se 19. avgusta izjašnjavati o ovom trećem planu za Grčku, ali uprkos protivljenju dela javnosti ne postoji opasnost da oni odbiju ovaj plan. Uprkos tome što je Grčka dugo bila tema broj 1 u EU, Merkelova ukazuje da će od ove, i svih drugih stavki na agendi rasprava u Briselu, važnije biti migracije i da je potrebna jedinstvena politika azila kako bi se Unija izborila sa nezadrživim prilivom izbeglica.
Usvajanjem paketa pomoći za Grčku u Evrogrupi 14. jula za sada je stavljena tačka na šestomesečnu neizvesnost u pogledu finansijske sudbine Grčke.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble to je dočekao umerenom izjavom da je to „dobar dan“ i da bi bilo „neodgovorno ne iskoristiti“ promenu tona u Atini koja se beleži od sredine jula.
Šojble, čija popularnost u Nemačkoj je na vrhuncu, važi za bauk u Evropi. Ipak se povinovao mišljenju kancelarke, koja je želela po svaku cenu da otkloni opasnost izlaska Grčke iz zone evra. Ona među zagovornicima dscipline u Evropi spada među umerenije.
Iako je zvanično pozdravio postizanje sporazuma, Šojble je još u julu predlagao privremeni izlazak Grčke iz zone evra kao jedno od mogućih rešenja, a i kasnije se zalagao za privremeni sporazum koji bi omogućio isplatu novca, kako se ne bi trajni sporazum sklopio ishitreno.
Background Sporazum predviđa 86 milijardi evra za Grčku u naredne tri godine. Prva tranša od 26 milijardi evra biće podeljena u više podtranši, a prvo će bez odlaganja biti isplaćeno 10 milijardi evra na poseban račun za dokapitalizaciju grčkih banaka.
Do 20. avgusta biće isplaćena druga podtranša, a onda će u jesen biti nastavljena isplata u zavisnosti od reformi u toj zemlji.
U zamenu za zajam, Grčka je prihvatila niz budžetskih i strukturnih mera opisanih na 400 strana.
Šojble, takođe, nije uspeo da „progura“ neke od svojih zahteva, poput toga da se dodatno preciziraju odredbe o privatizaciji za koju se očekuje da u naredne tri godine u grčku kasu donesu 6,4 milijarde evra, kao i da se osigura učešće Međunarodnog monetarnog fonda.
Iako kancelarka Mekkel tvrdi da u Nemačkoj vlasti nema podele u pogledu pomoći Grčkoj, primetan je potast nezadovoljstva u redovima većine, posebno konzervativaca iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU). Kada su se 2012. izjašnjavali o prethodnom planu za Grčku, 13 od 311 poslanika CDU i CSU je glasalo protiv, protiv produžetka programa u februaru 2015. glasalo je 29, a na glasanju o načelima trećeg plana 17. jula njih 60 je glasalo protiv.
Ipak, ne očekuju se veći problemi na glasanju, jer velika koalicija koja se sastoji od konzervativaca i socijal-demokrata ima 534 od 631 mesta donjem domu parlamenta, a za socijademokrate se očekuje da podrže plan. Pored toga, konzervativci, iako pre glasanja iskazuju nezadovoljstvo kada se sa nečim ne slažu, imaju običaj da kada kucne čas za glasanje stanu iza Merkelove, koja će kako se čini dobiti i treći mandat 2017.
Dnevnik Zidojče cajtung nedavno je situaciju sa podrškom kancelarki opisao na sledeći način: „da sudbina Angele Merkel zavisi od jednog glasanja, potrebna većina bi se smesta obezbedila“.
Migracije – glavna glavobolja za Merkelovu
Ono što u ovom trenutku Merkelovu brine mnogo više od finansijske situacije u Grčkoj su migranti i humanitarna kriza bez presedana.
„Pitanje pronalaženja rešenja za postupanje sa migrantima će nas zaokupljati mnogo više nego Grčka i stabilnost evra“, rekla je Merkelova za televizijsku stanic ZDF 16. avgusta.
Visoki komesarijat UN za izbeglice pozvao je dva dana ranije na hitnu reakciju zbog priliva migranata u Evropi, koja se suočava sa najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog raza.
„Potrebna nam je zajednička evropska politika u oblasti azila“; rekla je Merkelova. Nemačka je jedna od zemalja koje su preplavljene migrantima, a njihov broj bi prema procenama nekih političkih zvaničnika, mogao da premaši 600.000, što je rekord.
Kancelarka je ukazala da situacija „apsolutno nije zadovoljavajuća“ u Evropi, a posebno u Nemačkoj gde se migranti često smeštaju u šatore ili stambene kontejnere. Posebno je kritikovala rasističke napade nad izbeglicama, kojih je ove godine bilo već više od 200, rekavši da to „nije dostojno“ Nemačke.
Merkelova je rekla da je potrebno na evropskom nivou uspostaviti listu sigurnih zemalja, gde građani nisu progranjani. Ovo je Nemačkoj važni između ostalog zbog velikog broja zahteva za azil iz balkanskih zemalja, što dodatno otežava posao da se pomogne iizbeglicama iz ratom i sukobima razrušenih zemalja popuz Sirije, Iraka i Avganistana.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
