Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ko su migranti a ko izbeglice - važno pitanje za EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri EU će na vanrednom samitu 23. septembra pokušati da odgovore na pitanje kako razlikovati ekonomske migrante od tražilaca azila, preneo je 21. septembra EurAktiv Češka. Organizacije za zaštitu ljudskih prava pozivaju na saosećanje i prema ekonomskim migrantima, koji često beže od beznađa a nekada i nasilja, i ističu da je prilikom njihovog vraćanja u bezbedne zemlje potrebno voditi računa o dostojanstvu i bezbednosti. Procenjuje se da ima oko 30.000 krijumčara ljudima, koji pored prevoza uz veliku zaradu doprinose lažnim očekivanjima migranata. Unapred bi trebalo da bude jasno da se ni u Evropi za godinu dana ne može zaraditi ferari.
Mađarski premijer Viktor Orban smatra da „ubedljiva većina“ Sirijaca, Iračana i Avganistanaca koji dolaze u EU nisu izbeglice već ekonomski migranti koji dolaze u potrazi za boljim životom, a sličan stav ima i njegov slovački kolega Robert Fico.
Češki premijer Bohuslav Sobotka, međutim, unosi više nijansi u tu crno-belu sliku.
„Moramo napraviti razliku između onih koji zaista beže od rata i traže zaštitu u Evropi i ljudi koji im se pridružuju u okviru standardne ekonmske migracije koja je u prethodnih 25 godine poprimala različite oblike“, rekao je Sobotka u parlamentu sredinom septembra.
Evropa se suočava sa mešanom imigracijom, u kojoj se azilantima, koji po podacima Ujedinjenih nacija čine veliku većinu, pridružuju migranti, koji dolaze trbuhom za kruhom, i koji imaju manje šanse da budu prihvaćeni u Evropi.
Portparol Visokog komesarijata UN za izbeglice UNHCR Andrej Mahečić rekao je da nema zvaničnih podataka o tome koliko je ekonomskih migranata. Statistika UN koja pokazuje da je najmanje tri četvrtine iz zemalja u kojima su sukobi, poput Sirije (51%), Avganistan (14%), Eritreja (8%) i umanjoj meri Nigerija (4%), usložnjavaju sliku.
U kom trenutku ekonomski migrant postaje tražilac azila?
„U prošlosti je migracija možda bila motivisana ekonomskim razlozima. Ali u prošloj godini došlo je do jasnog preokreta, sa snažnom izbegličkom dimenzijom“, rekao je on za EurAktiv, pozivajući da se z one koji beže od rata i progona primene posebne procedure za azil.
I odbijenima osigurati bezbednost i dostojanstvo
Češki poslanik desnog centra iz Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu Tomaš Zdehovski posetio je centra za prihvat izbeclica na Siciliji tokom nedavne posete u delegaciji Evropskog parlamenta, i na osnovu iskustva kaže da često nije lako razlučiti dve kategorije migranata.
„Iznenadilo me je da ti ljudi nisu izbeglice. To je otkriveno tokom posebne procedure, kada su izneli prave ciljeve“, rekao je za češki EurAktiv nakon posete.
„Trebalo bi da pomognemo ljudima kojima je to zaista potrebno, poput onih koji beže iz Sirije, i da durgima stavimo do znanja da EU ima pravo da bira“, rekao je Zdehovski, koji je posetio centre Pocalo (Pozzalo) i Mineo na Siciliji, i rekao da je većina migranata iz Afrike, odakle su došli brodom.
Sa ovim stavom slaže se i francuski poslanik iz grupe ALDE koja okuplja liberale i demokrate u Evropskom parlamentu Žan Arti (Jean Arthuis).
Moramo da ubrzamo pranvnu proceduru za one koji imaju pravo na međunarodnu zaštitu, ali i da brzo primenimo procedure za utvrđivanje uzrasta u slučajevima ozbiljne sumnje o navodima da je reč o maloletnicima bez pratnje, kao i da ekonomske migrante vratimo u bezbedne zemlje“, rekao je Arti, koji je bio jedan od predsedavajućih Parlamentarne delegacije.
Stav UNHCR-a je takođe da se ekonomski migranti moraju razdvojiti od tražilaca azila, ali u ovoj agenciji UN ističu da je onima koji su odbijeni za azil potrebno obezbediti povratak „uz bezbednost i dostojanstvo“.
Suočiti se za uzrokom problema
Humanitarne organizacije koje se bave ovom krizom nemaju nikakve sumnje u pogledu toga da među izbeglicama ima i onih koji su došli tražeći bolje materijalne uslove života, ali pozivaju Evropu da prema njima pokaže izvesno saosećanje.
„Istakla bih koliko je težak put. (...) Možemo videti trudne žene, i mnoge migrante koji gube živote. Iako je reč o ekonomskim migrantima koji traže bolje uslove za život, mnogi od njih beže od beznađa, siromaštva, a nekad i nasilja“, rekla je vršilac dužnosti direktora u kancelariji za saradnju sa evropskim institucijama organizacije za ljudska prava Amnesti internešenal (Amnesti International) Iverna MekGauan (McGowan).
U trenutku kada se lideri okupljaju u Briselu da traže rešenje za krizu, humanitarne organizacije su izašle sa sopstvenim predlozima.
„Moramo da se pozabavimo uzrocima nevoljne migracije, poput nejednakosti i društvene nepravde, siromaštva, nezaposlenosti, nedovoljnog razvoja, klime i prirodnih katastrofa, rata i humanitarnih kriza“, rekla je rukovodilac politike zagovaranja u organizaciji Karitas (Caritas) za Evropu Šenon Fohman (Shannon Pfohman).
Dodala je da bi zemlje trebalo da povećaju zvaničnu razvojnu pomoć sa sadašnjih 0,42% bruto nacionalnog prihoda (58,2 milijarde evra) na obećanih 0,7%, kao i da se usmere ka nestabilnim i najmanje razvijenim zemljama.
Očekuju ferarije i profesionalnu fudbalsku karijeru
Jedan od velikih problema su i dezinformacije koje šire krijumčari ljudi ubeđujući ljude da putuju u Evropu. Krijumčari su, vođeni mogućnošću ogromnog profita, poslali ove godine do sada 150.000 izbeglica brodom u Italiju.
Na ovo ukazuje češki poslanik Zdehovski, koji smatra da je potrebno informisanje migranata pre nego što krenu.
„Užasnut sam time koliko su naivni neki migranti koje sam sreo tokom kontrolne misije ovog leta. Veruju da za godinu dana mogu da zarade dovoljno novca da kupe ferari ili da će moći da igraju profesionalni fudbal u Čelsiju. Trebalo bi da im pre puta kažemo da to nije moguće“, naveo je on.
Evropske vlasti navode da je ključni prioritet suzbijanje čitave armije od oko 30.000 osoba za koje se sumnja da se bave švercom ljudi.
„Glavna stvar je pravovremena i brza razmena podataka. Ako zemlja članica ima informacije koja vodi ka otkrivanju zločina, trebalo bi da je podeli i uporedi sa našim bazama“, ocenio je zamenik direktora evropske policijske službe Europol Oldržih Martinu (Oldrich) za češki EurAkiv.
„Ekonomska migracija je retko spontana, a to psoebno važi za one iz podsaharske afrike“, ocenio je Ondržej Horki-Hluhanjn, analitičar Instituta za međunarodne odnose u Pragu.
„U većini slučajeva to je dobro isplanirano, a troškove putovanja deli cela porodica, koja zauzvrat očekuje deo zarade. Ne bih potcenio informacije iz dijaspore u Evropi, mada su mladi ljudi naivni i vole rizik“; rekao je on.
Izvor: EurActiv.com, EurActiv.cz
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
