Veliki broj migranata 19. oktobra i dalje ulazi na Balkan uprkos preprekama na više granica. U istom trenutku, u Nemačkoj se sprema protest islamofobnog pokreta Pegida, a vlasti upozoravaju protiv svih koji potpiruju mržnju.

Mađarski premijer Viktor Orban pohvalio se da je zatvaranje granica dalo rezultat i da je samo 41 migrant „ilegalno” prešao granicu 18. oktobra, što je najmanje od početka godine. Oni su ušli preko Srbije, a nijedan nije preko Hrvatske.

Nakon što je Mađarska zatvorila granicu sa Hrvatskom, migranti su krenuli kroz Sloveniju. Austrija je 18. oktobra obavestila Sloveniju da više ne može primati izbeglice koje stižu iz te zemlje, a iz Ljubljane je stigla odluka da će se dnevno puštati samo 2.500 migranata, što je duplo manje od onoga što Hrvatska traži.

Kao posledica, 19. oktobra ujutru je oko hiljadu ljudi blokirano pred ulazom u Sloveniju. Ista je situacija na granici Srbije i Hrvatske, gde stotine izbeglica i migranata po kiši i hladnoći čeka da uđe u Hrvatsku.

„Pokušavamo da usklađeno organizujemo ulaaske, kako ne bismo premašili smeštajne kapacitete Slovenije (...). Dajemo prioritet najosetljivijima”, rekao je portparol slovenačke policije Bojan Kitel.

Uprkos ovim preprekama i zastojima u kretanju, između subote i nedelje uveče u Makedoniju je iz Grčke ušlo oko 10.000 migranata u nameri da stignu u Zapadnu Evropu. Veliki deo njih planira da ode u Austriju, pa u Nemačku na koju se gleda kao na obećanu zemlju. Kancelarka Nemačke Angela Merkel je uprkos kritikama u više navrata branila politiku otvorenosti prema izbeglicama.

Idealno okruženje za ekstremiste

Nemačke vlasti se u tom kontekstu brinu zbog jačanja eksremne desnice, jer su sve učestalije epizode nasilja protiv izbegličkih centara. Nemačka je još u šoku zbog napada iz rasističkih razloga protiv Henrijete Reker, u subotu 17. oktobra. Ona je 18. oktobra izabrana za gradonačelnicu Kelna, a do tada je bila zadužena za nadzor nad prihvatom izbeglica u tom gradu.

Ministar unutrašnjih posloa Tomas de Mezijer je veoma oštro kritikovao islamofobni pokret Pegida koji 19. oktobra uveče organuzuje protestni skup u Drezdenu, gradu u kojem ima glavno uporište, i time obeležava godinu dana postojanja. Ova organizacija već nekoliko sedmica uzasotopno organizuje po jedan skup u Nemačkoj, na koji dolazi po 7.000 do 9.000 ljudi, a na ovom skupu u Pegidi očekuju veći odziv.

„Sada je jasno: oni koji organzuju okupljanje su teški desničarski eksremisti”, istakao je de Mezijer.

„Klonite se onih koji potpiruju mržnju, taj otrov, u zemlji”, dodao je nemački ministar, a sličnu poruku je 19. oktobra uputila i kancelarka Merkel.

U Drezdenu je za 19. oktobar najavljeno i kontra okupljanje, čiji moto je „više srca, a ne maltretiranja”.

U Nemačku je došlo već oko pola miliona migranata od januara, što bi se prema nekim procenama do kraja godine moglo i udvostručiti.

Populistički pokreti u takvom okruženju jačaju i u drugim zemljama, pre svega Austriji. Poslednje iznenađenje ovog tipa zabeleženo je u Švajcarskoj, u kojoj je na izborima 18. oktobra desničarska stranka koja se protivi imigraciji ostvarila spektakularan proboj i postala najjača partija u zemlji.

Turska kao ključan igrač

Suočena sa migrantskom krizom vanserijskih razmera, u kojoj većinu čine Sirijci, Avganistanci i Iračani koji beže od sukoba, EU ne uspeva da uskladi odgovor, pa i dalje postoji podela između pristalica prihvata i pomoći, što pre svega promoviše Nemačka, i protivinika, na čeli sa Mađarskom.

Nemačka kancelarka, koju sve više kritikuju zbog otvaranja granica za izbeglice, 18. oktobra se sastala sa turskim zvaničnicima kako bi pregovarala o evropskom „planu za delovanje” čiji cilj je da Turska obuzda pre svega priliv migranata iz Sirije zadržavajući ih na svojoj teritoriji.

Turski premijer Ahmet Davutoglu pozdravio je „bolji pristup” EU Turskoj, koja je do sada primila dva miliona izbeglica koji su pobegli od raza u susednoj Siriji. Ocenio je i da je njegova zemlja do sada bila prepuštena sama sebi u rešavanju tog problema.

„Značajan je napredak konstatovan u pogledu podele tog tereta”, izjavio je Davutoglu, komentarišući ponudu EU za finansijsku pomoć Turskoj.

Merkel i Davutoglu su izrazili zabrinutost zbog „novog talasa” sirijskih izbeglica iz regiona Alep, na granici sa Turskom, gde napreduju bezbednosne snage sirijskog režima.

Izvor: AFP i Beta

Foto: Beta-STA

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Turska traži tri milijarde evra za izbeglice
  
• 

  Vesti

  : Brža deportacija ekonomskih migranata zbog izbeglica
  
• 

  Vesti

  : Potreban zajednički odgovor regiona na migrantsku krizu
  
• 

  Vesti

  : I Balkanu deo od 500 miliona evra EU pomoći za izbeglice
  
• 

  Vesti

  : Bez konkretnih rešenja za izbegličku krizu na sastanku u UN
  
• 

  Vesti

  : Srbija na listi sigurnih zemalja porekla 9 članica EU