Crna Gora je 2. decembra dobila poziv za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi NATO, što znači da će postati treća zemlja bivše Jugoslavije koja će pristupiti ovom vojnopolitičkom savezu. Rusija poziv Crnoj Gori tumači kao provokaciju, što nagoveštava moguće komplikovanje odnosa, a prema tumačenju jednog analitičara oštre reakcije Rusije su i indirektna poruka Srbiji. Crna Gora je podeljena po ovom pitanju, a prema nekim istraživanjima građani bi pristupanje podržali veoma tesnom većinom. Pristupanje NATO se smatra komplementarnim sa prilagođavanjem EU u oblasti odbrambene politike, mada šest članica EU nije pristupilo NATO, pa ovo nije obaveza.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da je "istorijsku odluku" da se počnu pregovori o pristupanju sa Crnom Gorom donelo je jednoglasno 28 šefova diplomatija zemalja članica NATO. Sastanak ministara čkanica NATO direktno je prenosila televizija Crne Gore.

To je prvo proširenje Alijanse u šest godina. U slučaju prethodnog proširenja 2009. godine, kada su ovoj organizaciji pristupile Hrvatska i Albanija, pristupanje je trajalo godinu dana, rekao je Stoltenberg, ali naveo da ne želi da prognozira trajanje, dok Bi-Bi-Si prenosi da se može očekivati daće pregovori trajati otprilike toliko.

Kako je preneo AFP, proces može trajati do dve godine, zaključivanje pregovora očekuje se početkom 2016, a onda je potrebno da se pristupanje ratifikuje u parlamentima 28 članica NATO.

Stolteneberg je pozvao da se skupu na kojem je Crna Gora dobila poziv pridruže crnogorski šef diplomatije Igor Lukšić i ministarka odbrane Milica Pejanović Đurišić.

Lukšić je pozdravio odluku Alijanse i u pozdravnom govoru je rekao da je Crna Gora spremna da radi "bez pauze" na ispunjavanju svih standarda NATO-a.

"Ovo je dobar signal i za naše okruženje, jer će imati još jednog prijatelja u evroatlantskoj porodici", naveo je on.

Ministarka odbrane rekla je da je poziv očekivani epilog, i da je to potvrda kvaliteta reformi u zemlji.

Potpredsednik vlade Duško Marković ocenio je da će poziv omogućiti popuštanje polarizacije društva, i da će Crna Gora nakon ostvarenja tog "ključnog multilateralnog cilja" nastaviti da neguje "tradicionalne prijateljske odnose pa će u vrhu naših bilateralnih prioriteta biti saradnja s Ruskom Federacijom".

Rusija: ovo je provokacija

Saradnja sa Rusijom bi ovim međutim mogla biti zakomplikovana. Rusija je više puta osudila inicijativu da se Crna Gora pozove u NATO, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov to je opisao kao "provokaciju", a portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je krajem novembra da ova vrsta inicijative nosi sa sobom jak potencijal za konfrontaciju.

"Ona ne dozvoljava nastavak traganja za mirom i stabilnošću na Balkanu i u Evropi. Ona može dalje da komplikuje već komplikovane odnose izmedju Rusije i NATO", rekla je Zaharova.

Crnogorske Vijesti prenose i ocenu ruskog kanala za inostranstvo Raša todej (Russia Today) da će ovaj potez "verovatno voditi daljem pogoršanju odnosa između NATO-a i Rusije, koja širenje Alijanse na istok vidi kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti".

RT na svom portalu donosi i ocenu Viktora Ozerova, predsedavajućeg odbora za odbranu i bezbednost ruskog Senata, da će pristupanje Crne Gore NATO primorati rusiju da smanji broj zajedničkih programa sa tom zemljiom, uključujući i vojnih. Navodi se i da je protivljenje pristupanju NATO bio jedan od razloga za proteste protiv vlasti u Crnoj Gori u oktobru.

Vlasti u Podgorici su doduše optuživale Moskvu da je umešala prste u organizaciju protesta protiv učlanjenja u NATO.

Oko dve sedmice pre ovog poziva, predsednik ruske Dume je zatražio od Parlamentarne skupštine OEBS-a i članica NATO da se uzdrže od proširenja NATO,  a u ambasadi Rusije u Podgorici održan je i brifing za odabrane medije, gde je Rusija iskazala ozbiljnu zabrinutost zbog ubrzanih atlantskih integracija Crne Gore i upozorila kako “stupanje Crne Gore u NATO može ne samo naneti ozbiljnu dugoročnu štetu tradicionalno prijateljskim rusko-crnogorskim odnosima, već i dovesti u pitanje kompletan rad na formiranju opšteevropske arhitekture bezbjednosti“, prenela je Slobodna Evropa.

Geopolitički analitičar Blagoje Grahovac je za Slobodnu Evropu ocenio da je deo oštrih poruka Rusije zapravo upućen Srbiji.
Kako je naveo, ruske poruke imaju tri dimenzije – to je pokazatelj da se Rusija ne odriče imperijalne politike, ali i poruka i ucena nekim državama koje su se dvoumile da li da podrže put Podgorice u NATO.

"Treća dimenzija je Srbija, što se na prvi pogled ne uočava. A to je da u Srbiji imamo sve više realnih procena o potrebi Srbije za evroatlanstke integracijama. I ovo što oni upozorovaju Crnu Goru u suštini je više upućeno Srbiji“, ocjenjuje Grahovac.

Druga strana medalje

U Crnoj Gori podrška NATO nije baš jednoglasna.

Najpre, i sama Crna Gora je bila meta napada NATO pre 16 godina, kao član zajedničke države sa Srbijom.

Pored toga, iako ne održava posebno bliske veze sa Moskvom, Rusija je značajna u ekonomiji Crne Gore, koja je od razdvajanja od Srbije 2006. godine zabeležila snažan porast priliva ruskog novca, kupaca nekretnina i turista.

Među protivnicima u opoziciji neki su tražil da se održi referendum o pristupanju NATO, ali je premijer Milo Đukanović to odbio.

Predsednik opozicione Socijalističke narodne partije (SNP) Srđan Milić ocenio je poziv Crnoj  Gori da pristupi NATO pogrešnom i to obrazložio time da se većina građana tome protivi.  On je ponovio da bi gradjani Crne Gore o ulasku zemlje u NATO trebalo da se izjasne na referendumu koji bi bio organizovan u istom momentu kad i novi parlamentarni izbori predvidjeni za 2016. godinu.

Diplomate NATO, kako prenosi Bi-Bi-SI, ukazuju na istraživanja javnog mnjenja koja daju blagu prednost podršci pristupanju NATO, a agencija Frans pres prenosi da je prema isrtaživanju sprovedenom početkom okobra na uzorku od hiljadu građana Crne Gore 50,2% za pristupanje, a 49,8% protiv.

Ulaganje u vojsku

Kako su preneli crnogorski mediji, članice NATO čine polovinu od 10 država sa najvećim godišnjim ulaganjima u vojni budžet. Na prvom mestu je SAD sa preko 600 milijardi dolara, dok je Kina druga na svetu sa između 129 i 200 milijardi, a Rusija treća sa između 64 i 96 milijardi. Među prvih 10 su i Francuska, Nemačka, Italija i Turska.

Ovo ne znači da članice NATO troše veliki deo bruto domaćeg proizvoda na odbranu. Kako je pokazao izveštaj ove organizacije za 2014. godinu, samo pet članica ispunjava cilj Alijanse da se za odbranu potroši 25 BDP. To su SAD, Velika Britanija, Grčka i Estonija, a priključuje im se i Poljska u 2015, preneo je Vol strit žurnal.

Podaci Svetske banke nešto su drugaćiji, pa su pored navedenih zemalja SAD (3,5%), Velika Britanija (2,1%), Grčka (2,2%) i Estonija (2%), i Poljske sa 1,9% i očekivanim povećanjem u 2015, tu i Francuska sa 2,2%, Litvanija sa 2,7% i Turska 2,2%.

Prema ovim podacima, Crna Gora izdvaja 1,7%, a Srbija 2,2%.

Generalni sekretar NATO je pozvao članice da povećaju izdvajanja i ocenio da ima više izazova i da se „ne može neograničeno više raditi uz manje” novca.

Prema pisanju Vol strit žurnala, vojna izdvajanja SAD čine oko 75% ukupnih vojnih izdvanjaja članica NATO.

Neke zemlje poput Nemačke, koja troši 1,2% BDP na odbranu iznele su istav da je isuviše trošiti 2% na odbranu i da je značajnije da se novac troši pametno na stvari poput istraživanja oružja, i da se udruže snage s drugim zemljama.

Prema podacima Svetske banke, SAD na odbranu izdvajaju 3,5%, Rusija 4,5%

Izvor: Beta, AFP, Hina i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Fokus SAD i dalje na Balkanu
  
• 

  Vesti

  : Pariz traži savezništvo s Rusijom i podršku EU
  
• 

  Vesti

  : Srbija ne teži NATO