Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Makedonski premijer podneo ostavku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Makedonski premijer Nikola Gruevski je 15. januara, na dan isteka roka za formiranje prelazne vlade koja treba da pripremi vanredne parlamentarne izbore u Makedoniji, podneo pisanu ostavku koja će stupiti na snagu 100 dana pre održavanja parlamentarnih izbora. Gruevski je insistirao da se izbori, u skladu s dogovorom iz Pržina, održe 24. aprila, dok opozicija smatra da pre održavanja izbora treba stvoriti uslove da oni budu fer i demokratski. U Skoplju 15. januara boravi evropski komesar za proširenje Johanes Han koji će se sastati s predstavnicima četiri političke partije iz vlasti i opozicije koje su prošle godine potpisale sporazum za prevazilaženje političke krize.
Makedonski premijer Nikola Gruevski je 15. januara deponovao svoju ostavku kod predsednika Sobranja Makedonije Trajka Veljanovskog. Veljanovski je potvrdio da je primio pisanu ostavku premijera Gruevskog i rekao je da će postupati s njom u skladu sa ustavom i zakonima.
Gruevski je dan ranije najavio da će podneti ostavku koja stupa na snagu 100 dana pre datuma za koji budu zakazani izbori.
Prelaznu vladu do novih izbora predvodiće generalni sekretar vladajuće VMRO-DPMNE Emil Dimitriev, odlučio je 14. januara Centralni komitet te stranke, ali će ličnost sa kojom će vladajuća partija nastupiti na sledećim izborima ostati Nikola Gruevski.
Gruevski je podnošenje ostavke uslovljavaо garancijom da će vanredni izbori biti održani 24. аprila, kako je predviđeno dogovorom iz Pržina o rešenju političke krize.
S druge strane, lider opozicione SDSM Zoran Zaev je ranije ostavio mogućnost da izbori budu odloženi jer nisu ispunjene sve tačke iz tog dogovora, kao što su one koje se odnose na rad Državne izborne komisije koja treba da pročisiti izborni spisak i tačke koja se odnose na medijske slobode.
Zaev od ranije tvrdi da nisu ispunjeni predviđeni rokovi iz dogovora iz Pržina i ističe da datum za izbore sam po sebi ne znači ništa ako ne garantuje da su postignuti svi uslovi za fer i demokratski proces. Svaki detalj iz tog dogovora, istakao je Zaev, mora biti ispunjen da bi se održali fer i demokratski izbori u Makedoniji.
"Mi ne bežimo od izbora, ali nam ne trebaju novi pokradeni izbori", odgovor je Zaeva na optužbe iz vladajuće VMRO DPMNE da se boji izbora. On je podsetio da se SDSM izborio za vanredne izbore.
Slično mišljene je izneo i potpredsednik SAD Džozef Bajden u razgovoru sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim, koji je na jedan dan boravio u Vašingtonu 11. januara.
Prema saopštenju iz Bajdenovog kabineta, potpredsednik SAD i Gruevski su se saglasili oko važnosti primene dogovora iz Pržina i preduzimanja koraka koji su potrebni da se obezbede verodostojni izbori u Makedoniji.
Dok provladini mediji poslednjih dana prenose reči Gruevskog i u komentarima insistiraju da ako ne bude izbora 24. aprila dogovor iz Pržina ne važi, neki mediji smatraju da se čeka dolazak evropskog komesara za pregovore o proširenju Johanesa Hana da bi se videlo koji su dalji koraci.
Ocenjuje se da je poseta trojice evropalamentaraca Skoplju, Ive Vajgla, Eduarda Kukana i Ričarda Hovita, razbila iluzije nekih partijskih lidera koji smatraju da su izbori glavni uslov dogovora iz Pržina, a ne, kao što Zaev tvrdi, reforme koje bi trebalo da im prethode.
Povodom posete Gruevskog SAD na lični zahev, Hovit ističe da glasači treba da se shvate da Brisel i Vašington imaju iste stavove oko temeljnih promena koje treba da se učine u Makedoniji.
"Svejedno je da li će izbori biti 24. aprila ili nekog drugog datuma kao što se predlaže u nekim medijima ili izjavama. Izbori su samo jedan od elemenata dogovora. Poenta prevremenih izbora je da se obezbede kredibilni i demokraski izbori, što nije bio slučaj u prošlosti. Datum je samo element Dogovora i tu smo da razmotrimo sve aspekte tog dogovora", rekao je Hovit u intervjuu Televiziji Telma.
Prema zabeleškama trojice evroposlanika koji su se 11. januara sreli sa predstavnicima četiri stranke potpisnice dogovora iz Pržina, ima još neispunjenih obaveza iz dogovora, u zastoju su hitni reformski prioriteti, u nekim je čak primećeno nazadovanje, medijske reforme nisu započete iako je probijen rok, a kasni i usvajanje metodologije za ažuriranje izbornog spiska.
Dogovor o rešavanju političke krize u Makedoniji postignut je 2. juna 2015, uz posredovanje EU i SAD, nakon višemesečne političke krize i međusobnog optuživanja opzicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i vladajuće VMRO DPMNE. Dogovor su potpisali lideri SDSM i VMRO DPMNE i dve najveće stranke Albanaca u Makedoniji (DUI i DPA).
Dogovor iz Pržina predviđa niz zakonskih i institucionalnih promena, kao i da 100 dana pre izbora premijer Makedonije i lider VMRO DPMNE Nikola Gruevski podnese odstavku kako bi bila formirana prelazna vlada, koja bi pripremila vanredne parlamentarne izbore. Prelazna vlada je trebalo da bude formirana najkasnije 15. januara da bi vanredni parlamentarnie izbori bili održani 24. aprila, kako je predviđeno dogovorom.
Evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han je 22. decembra 2015. godine poslao pismo četvorici lidera u kojem izražava zabrinutost zbog nerealizavanja dogovora.
Izvor: Beta
Foto:
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
