Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Makedonija: Vlasti nastavljaju s planom za izbore, opozicija najavila bojkot
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Makedonske vlasti su nastavile da sprovode plan za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora 5. juna čije odlaganje, međutim, traži opozicija. Izbori su 15. aprila zvanično raspisani, što bi s obzirom na stav opozicije moglo dodatno da produbi tenzije u toj zemlji, podstaknute odlukom makedonskog predsednika da abolira političare protiv kojih se vode postupci. U Makedoniji je sve više poziva predsedniku Đorđu Ivanovu da poništi tu odluku. Osim opozicije i dela građana, poništavanje odluke traži i albanska stranka u vladajućoj koaliciji i deo makedonskih privrednika. Istovremeno, pokušaj vladajuće VMRO i DPMNE da iza takvog zahteva okupi sve vodeće stranke u zemlji nije naišao na podršku, uz stav vodeće stranke opozicije da je to očajnički pokušaj da se izbegne odgovornost za odluku o aboliciji.
Predsednik makedonskog parlamenta Trajko Veljanovski je 15. aprila raspisao vanredne parlamentarne izbore u Makedoniji za 5. jun, iako je najveća opoziciona stranka Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) tražila njiihovo odlaganje.
Veljanovski je, kako se ističe, izrazio uverenje da će se vanredni parlamentarni izbori održati u mirnoj i demokratskoj atmosferi i da će svi građani 5. juna moći da ostvare svoje pravo da glasaju.
Bojkot izbora 5. juna ranije je najavila najveća opziciona stranka, Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva i veći broj manjih stranaka, jer smatraju da još nisu ispunjeni uslovi da ti izbori budu demokratski, fer i kredibilni.
Održavanje vanrednih parlamentarnih izbora je deo Dogovora iz Pržina kojim je trebalo da bude rešena dvogodišnja politička kriza, ali sprovđene tog dogovora u potpunosti, prema mišljenju najveće opzicione stranke, ometa vladajući VMRO DPMNE svojim odnosom i zloupotrebom državnih institucija.
SDSM smatra da se uslovi nisu ispuni i zato što nije revidiran birački spisak niti sprovedena medijska reforma, što je predviđeno i Dogovorom iz Pržina.
Da postoji problem oko datuma izbora poslednjih dana je ocenila i najveća albanska partija Demokratska unija za integracije, koje je deo Vlade Makedoniije sa nacionalnom makedonskom partijom VMRO DPMNE.
Raspisivanje izbora moglo bi da dodanto produbi tenzije u toj zemlji do kojih je došlo pošto je makedonski predsednik doneo odluku da se aboliraju svi političari protiv kojih se vodi postupak. Ta odluka je izazvala oštre kritike međunarodne zajednice, opozicije i civilnog društva u Makedoniji koji je poslednjih nekoliko dana orgnizovao i ulične proteste u Skoplju.
Zbog odluke Ivanova 14. aprila u centru Skoplja, treći dan zaredom, protestovalo je nekoliko hiljada građana.
Background Politička kriza u Makedoniji, koja je podelila zemlju u dva tabora, počela je pre skoro dve godine kada opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) nije priznao rezultate parlamentarnih izbora zbog čega je odbio da uđe u parlament, optužujući vladajuću VMRO DPMNE da je lažirala izbore.
U junu 2015. četiri najveće stranke - čanice vladine koalicije VMRO DPMNE i Demokratska unija Albanaca, i opzicione partije SDSM i Demokratska partija Albanaca, druga po snazi albanska stranka u Makedoniji podstigle su, uz posredovanje SAD i EU, Dogovor iz Pržina, kojim je trebalo da se reši kriza.
Sprovođenje tog dogovora sada je u zastoju, uz međusobna optuživanja suprotstavljenih strana.
Kriza je dodatno zoštrena odlukom predsednika Ivanova od 12. aprila da abolira sve političare protiv kojih se vode postupci, među kojima su velikim delom oni koji su vezani za aferu prisluškivanih razgovora u koje su umešani funkcioneri vladajće stranke VMRO DPMNE i Vlade Makedonije.
Aferu je početkom 2015. pokrenuo lider opozicionog SDSM Zoran Zaev koji je mesecima javno emitovao prisluškivane razgovore za koje tvrdi da je neovlašćeno snimala vlast i da dokazuju nameštanje izbora, zloupotrebu vlasti i korupciju.
Specijalno tužilaštvo na čijem čelu je tužiteljka Katica Janeva deo je Dogovora iz Pržina o prevazilaženju političke krize i formirano je da se bavi prisluškivanim razgovorima i kriminalnim radnjama koje iz njih proističu.
Izbori su prvo, prema Dogovoru iz Pržina, trebalo da budu održani 24. aprila, ali su pomereni za 5. jun, pod pritiskom SAD i EU, koje su, kao i makedonska opozicija, smatrale da nisu ispunjeni svi uslovi za fer i kredibilne izbore.
Sa protesta u organizaciji više od 80 građanskih nevladinih organizacija, koje je podržala opozicija predvođena SDSM upućen je zahtev za ostavku Ivanova, odlaganje izbora zakazanih za 5. jun i formiranje ekspertske vlade koja će pripremiti fer i kredibilne izbore.
Istovremeno, nekoliko stotina metara dalje okupili su se i simpatizeri vladajuće VMRO DPMNE Nikole Gruevskog, nezadovoljni, jer je Ivanov abolirao lidera SDSM Zorana Zaeva i bivšeg šefa kontraobaveštajne službe Zorana Veruševskog za koga smatraju da je Zajevu dostavio prisluškivane razgovore.
Najmanje pet policajca je 14. aprila povređeno na protestima u Skoplju, a jedan demonstrant je priveden, javila je makedonska agencija Makfaks. Do sukoba je došlo kada je deo demonstranata pokušao da se probije do sedišta vladajuće VMRO DPMNE.
Tokokm protesta 13. aprila demolirane su prostorije Narodne kancelarije predsednika Makedonije u centru Skoplja.Tada je policija privela 13 demonstranata, od kojih su dvojica dobili krivične prijave, a ostalih 11 su pušteni uz prekršajne prijave.
Evropski komesar za proširenje Johanes Han pozvao je 14. aprila političke partije i građane Makedonije da se uzdrže od nasilja, ističući da se kriza može rešiti samo političkim sredstvima. Han je tviteru napisao da je odgovornost političara da se vrate za pregovarački sto.
Neuspeli pokušaj vladajuće stranke da umanji štetu
Vladajuća VMRO DPMNE je najavila da će 15. aprila predložiti da sve četiri najznačanije partije u Makedonije zajedno od predsednika države zatraže da preispita odluku o aboliciji političara protv kojih se vode postupci.
"Odluka predsednika Ivanova nije u saglasnosti sa zalaganjima VMRO DPMNE. Naš stav je jasan, svako ko je napravio kriminal mora da odgovara", istakla je stranka Nikole Gruevskog, koja je Ivanova podržala na izborima za predsednika države kao svog kandidata.
SDSM je ocenio da je incijativa vladajuće VMRO DPMNE da sve stranke od predsednika države zajedno zatraže da odustane od abolicije političara - očajnički pokušaj da se izbegne odgovornost za odluku Đordja Ivanova.
Ta stranka je pozvala VMRO DPMNE i Gruevskog da sami pozovu predsdednika Ivanova da poništi sve odluke o aboliciji i pomilovanju političara protv kojih se vode postupci.
SDSM, kao i DUI, već su javno istakli zahtev da se ta odluka poništi, a to su učinili 14. aprila i makedonski privrednici, okupljeni u Privrednoj komori severozapadne Makednije.
Upozorenja Zapada
List Vol strit džurnal piše da će zapadne zemlje preduzeti agresivne korake protiv Gruevskog i visokih predstavnika makedonskih vlasti ukoliko na snazi ostane odluka o aboliciji političara.
Vol strit džurnal navodi reči neimenovanog visokog diplomate EU da su među mogućim kaznenim merama koje se razmatraju zabrana putovanja u zemlje šengenske zone, obustavljanje podrške evroatlantskim integracijama Makedonije, kao i povlačenje pomoći koje Skoplje dobija za borbu protiv migrantske krize.
Specijalno tužilaštvo nastavlja rad
Makedonska specijalna tužiteljka Katica Janeva poručila je 14. aprila Ivanovu da će imati mnogo posla ako nastatavi da abolira političare umešane u kriminal povezan s prisluškivanim razgovorima.
"Predsednik će imati mnogo posla, jer mi imamo nameru da pokrenemo mnogo krvičnih postupaka povezanih s prisluškivanim razgovorima", rekla je ona na konferencfiji za novinare na kojoj je oblavila pokretanje još jedne istrage, pod nazivim "Trasnporter", koja se odnosi na malverzacije u vezi s besplatnim prevozom učenika u opštini Bitolj.
Janeva je istakla da će Specijalno tužilaštvo, bez obzira an aboliciju, od sudova tražiti konfiskaciju imovine koju su abolirane osobe stekle krivičnim delima u kojima su abolirane, ističuši da je to i zakonska obaveza Tužilštva.
Janeva je istakla da će Specijalno Tužilaštvo nastaviti sa finasijskim istragama da bi novac ukraden iz budžeta Makedonije bio vraćen. Od 2008. Do 20015, iz državnog budžeta se u privatne džepove odlila velika suma novca, istakla je tužiteljka.
Napominjuči da je Specijalno tužilaštvo počelo da radi u novembru prošle godije, Janeva je rekla da je do sada pokrenulo pet istraga, i da će nastaviti da radi i pored svih prepreka.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
