Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Makedoniji ponovo odloženi izbori
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.05.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Parlament Makedonije 18. maja je odložio na neodređeno vreme vanredne parlamentarne izbore koji su bili zakazani za 5. jun i za koje je izbornu listu podnela jedino vladajuća VMRO DPMNE bivšeg premijera Nikole Gruevskog. Prethodno je Ustavni sud poništio odluku o raspuštanju skupštine i zaustavljanju izbornih aktivnosti. Međutim, opozicija koja je tražila odlaganje izbora i najavila njihov bojkot smatra da se iza toga krije pokušaj vraćanja stare vlade, pošto su, pored odluke o odlaganju izbora, na mesta pojedinih ministara u ostavci iz redova opozicije u tehničkoj vladi izglasani predstavnici stranke VMRO DPMNE.
Sednici koja je sazvana, nakon što je 18. maja Ustavni sud poništio odluku o samoraspuštanju skupštine i zaustavio sprovođenje izbornih aktivnost, nisu prisustvovali poslanici albanske stranka Demokratske partije Albanaca (DPA).
Predsednik DPA Menduh Tači je pre sednica parlamenta izjavio da iza odluke Ustavnog suda, koja je omogućila sazivanje skupštine, stoji dogovor VMRO DPMNE i albanske Demokratske unije za integracije (DUI) da se vrati stara vlada te koalicije i istakao da nikad u političkoj karijeri nije osećao veće gađenje.
Na početku sednice preddsednik Sobranja Trajko Veljanovski je konstatovao ostavke ministra unutrašnjih poslova Olivera Spasovskog i za rad i socijalnu politiku Frosine Toševski-Remenske iz opozicione Socijaldemokratske stranke Makedonije (SDSM), koji su na ta mesta postavljeni po Dogovru iz Pržina.
Predsednik Vlade Emil Dimitrijev, koji je 18. maja dostavio njihove ostavke koje su podneli zbog odluke o samoraspuštanju parlamenta, objasnio je da to radi jer su odlaganjem izbora nastali novi uslovi.
Poslanici dve vladajuće stranke su glasali za njegov predlog da se na mesta ministra policije i rada i socijalne politike vrate kadrovi VMRO DPMNE Mitko Čakov i Dime Spasov.
Šef poslaničke grupe opzicione SDSM Goran Sugareski je ocenio da takvom odlukom "abolirani kriminalci ponovo formiraju vladu" i da nasilnim poništavanjem tehničkle vlade i vraćanjem ministara VMRO DPMNE i DUI ruše Dogovor iz Pržina i guraju Makedoniju u poguban scenario.
"Nasilno ih vraćate u vladu samo s jednim ciljem, a to je dalje zaoštravanje situacije. Ugrozili ste budućnost Makedonije i ovo nasilje je na vašu odgovornost", rekao je Sugareski, istučući da radikalizacija odgovara jedino lideru VMRO DPMNE Nikoli Gruevskom i da je on posegao za poslednjom slamkom spasa.
Ukidanje odlike o održavanju izbora poslednjih mesec i po dana traže opozicija i međunarodna zajednica, koja je poslednjih dana pojačala pritisak na makedonke partije da nađu način za izlazak zemlje iz krize.
EU i SAD su pozdravile odluku Ustavniog suda koja omogućava odlaganje izbora i zatražili i hitno poništavanje odluke o aboliciji političara protiv kojih Specijalno tužilaštvo za prisluškivane razgovore vodi istražne postupke.
Međunarodna zajednica je pozvala političke lidere, potpisnike Dogovora iz Pržina, da pokažu da su posvećeni sprovođenju tog sporazuma koji bi trebalo da dovede do rešenja dvogodišnje političke krize.
Poslednjih dana pritisak na vlasti i stranke u Makedoniji je pojačan, i u Skopljusu je 18. maja bio zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Brajan Hojt Ji, a 19. maja se očekuje ponovni dolazak izaslanika nemačkog ministra spoljnih poslova Johanesa Hajndla.
Glasovima poslanika vladajuće većine VMRO DPMNE i DUI, a uz protivljenje opozicione SDSM, makedonska skupština se početkom aprila raspustila kako bi izbori bili održani 5. juna. Izborne liste za te izbore podnela je samo vladajuća VMRO DPMNE, a izbore bojkotuju preostale tri stranke potpisnice pržinskog dogovra o rešavanju političke krize, SDSM, DUI i DPA.
Prema Dogovoru iz Pržina, prvobitno je trebalo da izbori budu održani 24. aprila, ali su pomereni za 5. jun, pod pritiskom SAD i EU, koje su, kao i makedonska opozicija, smatrale da nisu ispunjeni svi uslovi za fer i kredibilne izbore.
Namera vlasti da održi izbore na kojima učestvuje samo jedna stranka izazvala je negodovanje većine građana, a Evropska unija i SAD su najavili da neće priznati vladu koja bi bila izabrana na takvim izborima.
Makedonska Državna izborna komisija (DIK) ocenila je 13. maja da postoje zakonske prepreke za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora 5. juna. Svi članovi tog tela su se složli da u tri od šest izbornih jedinca, ima više glasače nego što je zakonski propisano.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
