Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ministri EU za brzu suspenziju bezviznog režima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.05.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemlje članice EU 20. maja su postigle dogovor o mehanizmu koji bi omogućio brzu suspenziju vizne liberalizacije odobrene trećim zemljama, a odluka je doneta u kontekstu zabrinutosti dela članica zbog planirane liberalizacije viza Turskoj, ali i Ukrajini, Gruziji i Kosovu. Očekuju se pregovori sa Evropskim parlamentom.
Prema zajedničkom stavu koji su usvojili ministri unutrašnjih poslova EU, vizni režim bi se suspendovao brže nego po sadašnjim propisima u slučaju da se uslovi pod kojima je liberlalizacija odobrena više ne poštuju.
O ovoj "zaštitnoj klauzuli", koju su predložili Francuska i Nemačka, a onda preuzela Evropska komisija, sada će se pregovarati sa Evropskim parlamentom.
"Liberalizacija viza ima mnogo prednosti i za EU i za treće zemlje, ali je u slučaju svih zemalja koje imaju izuzeće viza potrebna kočnica za hitne slučajeve, kako bismo bili sigurni da neće biti zloupotreba", naveo je holandski ministar za migracije Klas Dejkhof (Klass Dijkhoff), čija zemlja predsedava Savetom EU.
Novi mehanizam mogao bi da se pokrene i na osnovu novih razloga, poput povećanja broja građana tih zemalja koji bi ostali u EU nakon isteka dozvoljenog perioda boravka bez viza.
Izuzeće od izdavanja viza bilo bi suspendovano i u slučaju da zemlja više ne poštuje svoje obaveze u pogledu readmisije svojih građana ili nepropisnih migranata koji su prošli preko njene teritorije pre ulaska u EU.
Cilj predloga ovih izmena je da se smanji zabrinutost dela članica EU zbog najavljene liberalizacije viza ne samo za Tursku, već i za Ukrajinu, Gruziju i Kosovo.
"To znači skoro 130 miliona ljudi kojima neće biti potrebna viza za šengenski prostor, to moće da izazove brigu", rekao je jedan evropski zvaničnik.
Mehanizam brze suspenzije postao je uslov za neke zemlje da odobre ezvizni režim za neke zemlje, pre svega za Tursku. Reč je o boravku od najviše 90 dana u šengenskom prostoru.
Nemački ministar Tomas de Mezijer (Thomas de Maizière) istakao je da se ovaj mehanizam "odnosi na sve zemlje i nije usmeren ni protiv jedne zemlje pojedinačno".
"Reč je o klauzuli koja omogućava da se vratimo unazad ukoliko neka zemlja ne poštuje obaveze", rekao je francuski ministar Bernar Kaznev (Bernard Cazeneuve), podsetivši da Francuska i dalje budno motri na kriterijume koje Turska treba da ispuni da bi dobila izuzeće.
Evropska komisija je 4. maja otvorila put za izuzeće za Tursku, ali pod uslovom da turska vlada preduzme nove mere, dok je Ankara izuzeće postavila kao uslov da nastavi da primenjuje sporazum sa EU o obuzdavanju priliva migranata.
Glavni zahtev Evropske komisije je da Turska izmeni definiciju terorizma, za koju smatra da je isuviše široka.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je odlučno odbacio mogućnost da izmeni taj propis, čime je nagovestio blokadu kojom se u velikoj meri dovodi u pitanje sporazum postignut sa EU 18. marta o smanjenju priliva migranata u Evropu.
Izvor: Beta-AFP
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
