Preporuka Evropske komisije od 20. aprila da se Ukrajini odobri vizna liberalizacija izazvala je gnev u Holandiji, čiji građani su samo dve sedmice ranije glasali protiv zasebnog sporazuma o stabilziaciji EU i te zemlje, a donela je glavobolje i britanskom premijeru Dejvidu Kameronu jer može biti dodatni argument pobornika istupanja iz EU da birokrate u Komisiji ne vode računa o građanima. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da viznu liberalizaciju u narednim mesecima, čak sedmicama, očekuje i Turska, preteći da odustane od sprovođenja sporazuma o migrantima. Postavlja se pitanje i da li je Kijev postavljene uslove za oslobađanje od viza ispunio suštinski, ili samo formalno.

Prema odluci Evropske komisije od 20. aprila, Ukrajinci bi mogli da borave u šengenskoj zoni do 90 dana iz turističkih i poslovnih razloga, u svim članicama EU izuzev Velike Britanije i Irske, uz dodatak Švajcarske, Norveške.

Međutim, Vol strit žurnal prenosi mišljenje analitičara Tijerija Bodea (Thierry Baudet) iz Foruma za demokratiju koji je predvodio kampanju protiv tog sporazuma, pitanje slobode kretanja je bio jedan od glavnih pitanja koje su Holanđane navela da glasaju protiv sporauma o pridruživanju, čiiji cilj je da uskladi trgovinu i pravosuđe Ukrajine.

"To jeste zasebni sporazum ali je tokom kampanje ovde bilo potpuno jasno da ljudi ne žele putovanja bez viza. To je bio veliki razlog za zabrinutost za mnoge. Ovo je još jedan primer da EU ne sluša ljude i nastavlja sa svojom agendom", naveo je on.

Ovo je imalo odjek i u Velikoj Britaniji, u kojoj se trenutno vodi kampanja uoči referenduma o ostanku Britanije u EU. Dnevnik Telegraf navodi da je reč o "značajnom popuštanju" vizne politike.

Senzacionalistički Ekspres navodi da je reč o pokušaju "autokratske elite" Evrope da gurnei rezultate referenduma u Holandiji ispod tepiha, zanemarivši stav građana i otvarajući put za bezvizni režim za 45 miliona Ukrajinaca. Ovo može biti dodatna glavobolja za britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji predvodi kampanju za ostanak Britanije u EU, pogotovo s obzirom na to da su zanemarivanje državnih interesa i birokratija, ali i kontrola granica, među značajnim argumentima pobornika istupanja iz EU.

Ukrajina: politička šargarepa ili zaslužena liberalizacija

Može se postaviti i pitanje zasnovanosti procene Komisije o ispunjenosti kriterijuma. Evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos je predstavljajući odluku naveo da je Ukrajina "ispunila sve kriterijume" akcionog plana za viznu liberalizaciju na kojem se radi od 2008. godine. Reč je o sigurnosti dokumenata, integrisanoj kontroli granica, kontroli migracija i održavanju javnog reda i osnovnih prava.

Međutim, samo dan uoči ove odluke, američki magazin Forin polisi (Foreign Policy) doneo je prilično sumornu ocenu stanja u toj zemlji pod naslovom "vreme je da usporimo s šargarepama i da izvadimo štapove".

Kao posebno veliki problem navodi se ogromna korupcija u pravosuđu, o kojoj najbolje govori to da samo 5% građana veruje sudijama. Ministar unutrašnjih oposlova te zemlje čak je rekao da bi trebalo sudstvo potpuno zatvoriti na tri meseca i izgraditi potpuno novi sistem. Iako ovo nije realno, važna nevladina grupa Projekat reanimacije reformi predložila je agendu za reformu tužilaštva.

Ukazuje se i da je potrebno da Zapad pre svega uloži napore u jačanje onih koji kritikuju predsednika Ukrajine Petra Porošenka jer je on, kako se navodi, više problem nego deo rešenja.

Porošenko, koji liberalizaciju viza tumači kao nagradu za prozapadne politike, dozvolio je antireformskom Ihoru Kononeku da ostane na položaju zamenika predsednika svoje političke grupe u parlamentu. Aktivno je podržavao u dva korupmpirana Tužioca, koja su uhapšena u julu.

Navodi se da koristi veoma kritikovani zakon, koji daje pravopartiji da odabere poslanike koji će ući u skupštinu nezavisno od podrške koju su dobili, kako bi isključio kritične poslanike iz parlamenta.

Forin Polisi prenosi i nedavnu ocenu potpredsednika SAD Džoa Bajdena da "korupcija razjeda Ukrajinu poput raka".

Turska zamka

Odluka o vizama za Ukrajince biće tim komplikovanija što se u isto vreme očekuje odluka o liberalizaciji viza sa Turskom. Kako navodi britanski Telegraf, pred Turskom je ambiciozan paket zadataka, koji uključuju drastično preoblikovanje sistema za migracije, što podrazumeva i rešavanje zaostalih zahteva za azil kojih ima 140.000, izmene zakona o zaštiti podataka i ljudskim pravima i omogućavanje izbeglicama da rade.

Ovo je najosetljiviji ustupak koji je EU ponudila Turskoj u okviru sporazuma o suzbijanju migracija, koji podrazumeva vraćanje neregularno pristiglih migranata u Tursku. Pored ambicioznih uslova, psotoji i strah u delu članica od liberalizacije viza u tako velikoj zemlji.

Iz Turske, međutim, stižu, oštri tonovi. Premijer Amet Davutoglu rekao je 18. apriala da če "izuzeće od viza stupiti na snagu u junu" ili !"niko ne može da očekuje od Turske da ispuni svoj deo sporazuma".

U takvoj atmosferi, Evropska komisija je navela da bi 4. maja mogla da predloži da se ukinu vize ukoliko Turska ispuni potrebne evropske kriterijume do kraja aprila.

Avramopulos je rekao da je loptica u turskom dvorištu i da se ne sme gubiti vreme.

Napisala: S.V.

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Referendumi o politikama EU veliki problem
  
• 

  Vesti

  : Holandsko ne Ukrajini dobra vest za evroskeptike i Rusiju
  
• 

  Vesti

  : EU bi mogla da uvede vize Amerikancima
  
• 

  Vesti

  : Predlozi za reformu evropskog sistema azila
  
• 

  Vesti

  : Prvi brod sa migrantima stigao u Tursku