Austrija je 23. maja u iščekivanju rezultata predsedničkih izbora uz mogućnost da postane prva zemlja Evrope čiji predsednik je iz redova ekstremne desnice. Ukoliko se to ne dogodi, rezultat će opet biti presedan, jer će se prvi put na čelu Austrije naći ekološki aktivista. Neuobičajeno tesan rezultat razotkrio je veliku podeljenost zemlje.

Nakon prebrojavanja glasova sa glasačkih mesta u zemlji 22. maja uveče, kandidat ekstremno desničarske Slobodarske stranke Austrije FPO Norbert Hofer bio je u prednosti nad konkurentom, ekooškim aktivistom Aleksanderom Van der Belenom (Alexander Van der Bellen) za 3,8 procentnih poena. Preciznije, Hofer je imao 51,9% a Van der Belen 48,1%.

U tom trenutku delilo ih je 144.006 glasova, a konačan rezultat određuju glasovi onih koji su na daljinu glasali. Oko 900.000 birača zatražilo je da glasa preko pošte. To je 14% biračkog tela, dosadašnji rekord.

Osobe koje glasaju na daljinu po pravilu nisu sklone Slobodarskoj partiji, a konačan rezultat saopštava se 23. maja na kraju popodneva.

Partija Norberta Hofera upozorila je dan uoči izbora da će u slučaju tesnih rezultata budno motriti na prebrojavanje ovog segmenta glasova, i navela da postoji mogućnost da "saučesnici sadašnjeg političkog sisema" manipulišu rezultatima u korist Van der Belena, nekadašnjeg lidera austrijskih Zelenih, koji se kandidovao kao nezavisna ličnost.

Pobeda 45-godišnjeg Hofera, koji je potpredsednik parlamenta, označila bi prvi izbor predstavnika ekstremne desnice na čelo države članice EU. U tom kontekstu u Evropi koja se suočava sa narastajućim populizmom sa pažnjom su praćeni ovi izbori.

I uspeh 72-godišnjeg Van der Belena, bivšeg univerzitetskog profesora sklonog liberalizmu i političkom centru, takođe bi bila presedan, jer bi na se ekološki aktivista po prvi put našao u austrijskom predsedništvu.

Dnevnik Kurir (Kurier) na naslovnici 23. maja je objavio upitnik iznad fotografije dva kandidata, opisavši ovu neizvesnost kao "politilki triler", i ukazavši na podeljenost austrijskog društva na koju je glasanje bacilo svetlo.

Hoder je kao i u prvom krugu dobio većinu među muškarcima (54%), stanovništvom bez diplome srednjeg obrazovanja (58%), kao i među seoskim stanovništvom. Van der Belen je uspeo da privuče mlade (56%) i osobe starije od 50 godina (51%). Fizički radnici su  takođe većinski naklonjeni Hoferu (71%).

U ostalim katzegorijama stanovništva „ne može se govoriti o društvenom jazu, glasovi su nijansirani", rekao je za AFP Florijan Oberhuber sa instituta SORA.

"Glavni jaz je politički i odnosi se na pitanja poput Evropske unije, izbeglica, poverenja u sistem", ocenio je politikolog Tomas Hofer.

Oprezna desnica

Izbelglička kriza u kojoj je azil u Austriji u 2015. godini zatražilo 90.000 osoba, odnosno više od 1% stanovništva, odigrala je značajnu ulogu u kampanji. Hofer se čuvao otvoreno ksenofobnih izjava koje su u prošlosti obeležile njegovu stranku.

Ovaj nekadašnji inženjer, koji je od mladosti aktivista u FPO, u centar pažnje je stavio životni standard Austrijanaca, tvrdeći da ne bi želeo da Austrija istupi iz EU, osim ukoliko Turska ne postane članica.  Na dan glasanja obećao je da će se ponovo kandidovati "za šest godina" ukoliko ne bude izabran.

"Vredi ne odustati", rekao je njegov konkurent Van der Belen svojim simpaziterima. On nije bio favorit na izborima, ali je naveo da je između prvog i drugog kruga osetio "zamah".

Oko 6,4 miliona birača u Austriji pozvano je da izabere naslednika socijaldemokratskog predsednika Hajnca Fišera (Heinz Fischer).

Hofer je u istraživanjima javnog mnjenja imao veliku prednost sa 35% glasova, što je više nego što je dobila njegova stranka na nacionalnom nivou, dok bi po istraživanjima Belenu pripalo 21,3%.

Hofer, bliski savetnik predsednika Slobodarske stranke Hajnc-Kristijana Štrahea (Heinz Christian Strache), najavio je da će ukoliko bude izabran biti aktivni predsednik, nasuprot uglavnom protokolarnoj ulozi koju su do sada igrali austrijski šefovi države. Nije isključio ni da će "u kranjem slučaju" opozvati vladu.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) izneo je bojazan da u Austriji pobedi prava desnica, dok je baš ovu mogućnost pozdravio francuski Nacionalni front.

Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) i konzervativci (OVP), koji su se smenjivalo na vlasti od Drugog svetskog rata, u prvom krugu su doživeli istorijski poraz. Kancelar Verner Fajman (Werner Faymann) iz Socijaldemokrazske partije podneo je ostavku između dva kruga izbora i zamenjen je šefom nacionalne železničke kompanije Kritsijanom Kernom.

Novi predsednik će preuzeti dužnost 8. jula.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Austrijske socijaldemokrate na prekretnici
  
• 

  Vesti

  : Uspeh ekstremne desnice na predsedničkim izborima u Austriji
  
• 

  Vesti

  : Teže do azila u Austriji
  
• 

  Vesti

  : Nemački sud razmatra zabranu stranke ekstremne desnice