Čekaonica za ulazak u zonu evra je prazna i 20. članicu ta grupa neće dobiti još godinama, a sigurno ne u ovoj deceniji. Promena trenda, nakon što je u poslednjih devet godina u zonu evra ušlo sedam članica EU, odražava osećaj da zona još rešava probleme otkrivene u grčkoj dužničkoj krizi. Sve zemlje EU koje nisu u zoni deklarativno su za to da nacionalne valute zamene evrom i rade na ispunjavanju kriterijuma za članstvo ali zapravo ne žure baš mnogo. Podrška prelasku na evro među građanima potencijalnih članica zone prilično se razlikuje i ide od manje od trećine do više od dve trećine ispitanika.

Pitanje širenja zone evra aktuelizovano je kada su Evropska komisija i Evropska centralna banka (ECB) u novom izveštaju o konvergenciji jasno stavile do znanja da nijedna od sedam potencijalnih novih članica ne ispunjava sve uslove za ulazak.

Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska moraju da dovedu svoje ekonomije i državne finansije u stanje da mogu da uđu u zonu evra, ocenili su evropski zvaničnici ističuhi ipak da je u mnogim oblastima već ostvaren napredak.

Ali, niko ni ne pita da li može da uđe.

Vlade u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj i drugim zemljama deklarativno se izjašnjavaju za ulazak u zonu evra. Na to su se obavezale već samom činjenicom da su ušle u EU.

Međutim, od tada ne žure već čekaju da vide kako će monetarna unija rešiti problem dugova i ekonomske nedaće koje su gotovo dovele do kraha zone evra i spasavanja paketima zajmova Irske, Grčke, Portugalije, Španije i Kipra.

U Poljskoj je lider vladajuće partije Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski 2015. rekao da bi ta zemlja "mogla da se priključi (zoni evra) za 40 godina" i čini se da se tu ništa neće promeniti.

Takav stav delom je posledica bojazni od ponavljanja grčkog scenarija. Mnogi misle da ta zemlja nije bila ekonomski spremna da uđe u zonu evra 2001. i ljudi u Grčkoj trpe u uslovima visoke nezaposlenosti, velikih poreza i smanjenja javne potrošnje.

Bugarskoj, kojoj je, kako se čini, više stalo da uđe u zonu, učtivo je rečeno da prvo reši probleme sa korupcijom koji koče ekonomski rast i investicije.

Istovremeno su Velika Britanija i Danska iskoristile pravo da izaberu da li će ili ne preći na evro i ostale van zone dok je Švedska, iako je "na papiru" obavezna da to uradi, odbacila ulazak u zonu evra na referendumu 2003.

I dok mnogi vide stabilnost u povezivanju sa bogatim ekonomijama, poput francuske i nemačke, drugi strahuju od viših cena u slučaju ulaska u zonu evra. Taj strah je veoma raširen uprkos činjenici da je inflacija u zoni evra toliko niska da je negativna (-0,1%).

"Jedno je sigurno - cene će kod prelaska na evro porasti 10-20%", kaže varšavski krznar Marek Livinski.

Poslednje specijalizovano istraživanje Evropske komisije Eurobarometar pokazalo je da se udeo građana koji su za prelazak na evro veoma razlikuje od zemlje do zemlje i ide od 29% u Češkoj do 64% u Rumuniji. Istovremeno manje od petine ispitanika (17%) smatra da je njihova zemlja spremna za ulazak u zonu evra.

Stav "bez žurbe" zastupaju i u Evropskoj komisiji, kao i u ECB. Prvi čovek ECB Mario Dragi (Draghi) rekao je na predstavljajnju izveštaja o konvergenciji da, iako se beleži "veoma značajan napredak", o tome treba da se sudi "u perspektivi". "Moramo sebi da damo vremena", dodao je Dragi.

Članice EU koje žele da uđu u zonu evra moraju da pokažu da mogu da kontrolišu inflaciju i drže budžetski deficit ispod 3% bruto domaćeg proizvoda a vladin dug ispod 60%. Nijedna od sedam zemalja nije ostvarila sva tri cilja.

Dobrobiti od članstva u zoni evra uključuju olakšavanje prekograničnog biznisa uklanjanjem deviznih transakcija. Takođe članstvo može da pomogne u održavanju stabilnosti inflacije i tražišta jer predstavlja još snažniju uniju za Zapadom. To može biti privlačno zemljama koje su bile pod sovjetskom dominacijom i koje su zabrinute zbog želje Rusije da proširi sferu uticaja, navodi se u analizi agencije AP.

Ulazak u zonu evra naravno ima i mane. Nove članice moraju da predaju kontrolu nad kamatama ECB i gube mogućnost da devalviraju svoju valutu, važan "sigurnosni ventil" u vreme ekonomske krize. Značaj tog "ventila" pokazao se u slučaju Grčke koja kao članica zone evra u krizi nije imala alternativu i morala je da prihvati teške mere štednje u zamenu za paket spasilačkih zajmova.

Čak i najviši zvaničnici EU kažu da monetarna unija, pokrenuta uz veliki optimizam 1999, nije kompletna. Ističu se i neke "slabe tačke". Posebno se ukazuje da su velike banke sada pod kontrolom na nivou EU - od strane ECB u okviru tzv. bankarske unije, kako bi se nacionalni regulatori sprečili da zanemare probleme u sektoru. Međutim, neke druge mere za ublažavanje finansijskih kriza ostale su samo "mrtvo slovo na papiru".

Pre nego što dobije nove članice, "zona evra će morati potpuno da se oporavi a bankarska unija da pokaže da se potpuno primenjuje", smatra direktor Centra za evropske političke studije Danijel Gros (Daniel).

Kada se to desi, Poljska bi mogla da bude prva nova članica.

Poljaci su i dalje uvereni da je integracija sa Zapadnom Evropom u njihovom najboljem interesu. Korist je obostrana jer i za zonu evra velika zemlja sa 38 miliona stanovnika predstavlja priliku za značajno proširenje.

Stručnjak Centra za međunarodne odnose u Varšavi Eugeniuš Smolar (Eugeniusz) smatra da će se Poljska priključiti "kada i zona evra i kandidat za zonu budu spremni". On procenjuje da za to treba 7-10 godina jer zona evra rešava svoje probleme a Poljska nastavlja da smanjuje jaz koji je deli od Zapadne Evrope. "Moramo da nadoknadimo mnogo toga", kaže Smolar.

"Poljska je proučavala primere sa juga Evrope i Grčke", kazao je Smolar dodajućui da Poljska ne želi da se nađe u kriznoj situaciji.

Izvor: AP

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Reforma zone evra u zapećku samita lidera EU
  
• 

  Vesti

  : Zona evra neće uskoro primati nove članice
  
• 

  Vesti

  : ECB odlučuje o stimulansima za zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Članstvo u zoni evra pred parlamentom Finske
  
• 

  Vesti

  : Nijedna zemlja nije spremna za zonu evra