Nakon što je predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi obećao više podsticaja za ekonomiju devetnaestočlane zone evra, analitičari se pitaju koliko će stimulansi biti veći i kakve će efekte imati. Najmanje što se očekuje sa sastanka ECB 10. marta jeste spuštanje kamate na depozite koje banke drže kod ECB još niže ispod nulte stope. ECB bi takođe mogla da poveća program kupovine obveznica kojim se sveže štampani novac upumpava u ekonomiju, možda i da ga produži za još godinu dana.

Veći stimulansi potrebni su kako bi se podstakla opasno niska inflacija. Od prethodnog sastanka ECB inflacija se spustila još niže, na -0,2% (minus 0,2%). Tako niska vrednost smatra se znakom ekonomske slabosti i neki stručnjaci strahuju da bi niska inflacija mogla da oteža ekonomski rast na dugi rok.

Mnogo međutim zavisi od toga da li napori ECB deluju. Ukoliko slabašan evropski rast posustane, to može da bude još jedan problem za globalnu ekonomiju koja već trpi zbog usporavanja privrednog rasta Kine.

Među ekonomistima istovremeno se postavlja pitanje da li su centralne banke širom sveta dostigle maksimum u onome što mogu da urade.

Zato će u sutrašnjem obraćanju predsednika ECB najveća pažnja biti usmerena na štampanje para, procene inflacije, negativne kamate, kurs evra.

Štampanje para

Analitičari smatraju da će ECB povećati kupovine obveznica koje su sada 60 milijardi evra mesečno ili produžiti program ili uraditi obe stvari.

Prema programu kupovine obveznica, ECB štampa evre i koristi ih za kupovinu državnih i nekih obveznica sa privatnog sektora od banaka. Time se u bankarski sistem ubacuje više evra u nadi da će banke više kreditirati kompanije i građane. U teoriji, to može da podigne inflaciju i privredne aktivnosti.

Takođe bi ECB mogla da produži program tako da traje barem do marta 2017. godine.

Analitičar Oksford ikonomiksa (Oxford Economics) Ben Mej (May) procenjuje da bi ECB mogla da poveća kupovine obveznica na 80 milijardi evra mesečno.

Negativne kamate

ECB bi takođe mogla da smanji kamatu na depozite koje kod nje ostavljaju komercijalne banke sa sadašnjih -0,30 (minus 0,30) na -0,40 , možda čak i -0,50%.

Negativna kamata predstavlja drastičan i eksperimentalni korak koji ukazuje na to koliko je ECB daleko od dostizanja ciljane inflacije. Taj korak usmeren je na kažnjavanje banaka koje čuvaju keš kod centralne banke umesto da odobravaju kredite.

Međutim, tako jak lek ima isto tako jake propratne efekte. Negativne kamate, kako se navodi u anazlizi agencije AP, mogu da umanje profite banaka.

Bojazni oko posledica negativnih kamata po banke već su prisutne a dokaz za to su velika kolebanja cena akcija banaka. Pored toga, slabe banke ne daju kredite.

ECB može da pokuša da ograniči uticaj na finansije banaka uvođenjem više nivoa kamata, odnosno različitih stopa zavisno od visine sredstava koja se ostavljaju kod centralne banke tako da preko određene sume kamatna stopa bude u većem minusu.

Dragi bi mogao da istakne i da ECB neće tražiti od banaka da povećaju rezerve kapitala za zaštitu od gubitaka popuštajući tako finansijski pritisak na te institucije.

U svakom slučaju, ključne za svaku akciju ECB biće nove procene inflacije, s obzirom da je glavni zadatak ECB, koji joj je poveren Ugovorom EU, stabilnost cena.

Na sastanku 10. marta ECB će objaviti prve prognoze za 2018. i, ako procene budu daleko ispod cilja od neznantno manje od 2%, biće to jasan argument za dalje stimulanse.

Skeptici

Obraćanje prvog čoveka ECB pažljivo će se pratiti i kako bi se eventualno uočili znaci neslaganja među 25 članova saveta.

Jens Vajdman (Weidmann), član saveta ECB i guverner nemačke centralne banke, najglasnije upozorava na preterane monetarne stimulanse kojim se smanjuje pritisak na nacionalne vlade da urade ono što je na njima da ekonomija zone evra funkcioniše bolje.

Od vlada se traži, uz ostalo, da smanje birokratiju i regulative kako bi olakšale pokretanje i rast biznisa.

Vajdman je jedan od četiri člana saveta koji sutra neće glasati u skladu sa sistemom rotirajućeg prava glasa ECB. Međutim, on nije jedini skeptik oko stimulansa u savetu. Zbog neslaganja oko stimulansa rezultat sastanka mogao bi da bude dogovor o manjem paketu.

Banka za međunarodna poravnanja (BIS) upozorila je u nedavno objavljenom izveštaju da se uočava da su se mere centralne banke "približile svojim granicama".

Kurs

Na tržištima se pak čeka šta će Dragi reći o kursu evra. Iako ECB tvrdi da ne koristi monetarnu politiku da utiče na kurs, slabiji evro je jedna od glavnih dobrobiti smanjenja kamata do negativne jer pomaže izvoz.

Vrednost evra prema valutama vodećim konkurentima poslednjih je dana pala ali je i dalje iznad nivoa s početka decembra.

Vodeći ekonomista za zonu evra u Unikreditovom odeljenju za istraživanja Marko Vali (Marco Valli) kaže da bi veće i dalje smanjenje kamata na depozite moglo da ima sve manje i manje efekte na evro. To je, prema njegovom mišljenju, razlog za manje smanjenje stope, za 0,10 procentnih poena umesto za 0,20.

Vali upozorava da bi ECB mogla da "upadne u zamku bitke negativnim kamatama" sa drugim centralnim bankama, poput japanske, švedske i švajcarske, koje takođe smanjuju kamate ispod nulte i slabe svoje valute.

Pošto pad jedne valute znači jačanje druge, teško da će svi moći da pobede i stimulativne mere sa ciljem slabljenja valute će poništiti jedna drugu, ukazao je Vali.

Izvor: AP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rizik preteranih podsticaja ECB
  
• 

  Vesti

  : Evro pada ispod dolara
  
• 

  Vesti

  : Otvaranje nove zgrade ECB u znaku nereda
  
• 

  Vesti

  : ECB pokrenula stimulativni program