Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nijedna zemlja nije spremna za zonu evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska centralna banka (ECB) ocenila je da je sedam članica EU ispunilo većinu zahteva za ulazak u zonu evra ali da nijedna nije potpuno spremna. Većina zemalja EU koje još koriste nacionalne valute napredak je ostvarila na planu limitiranja inflacije i budžetskih deficita. Kriterijum za zonu evra oko javnih finansija ispunilo je šest zemalja, osim Hrvatske. Međutim, jedino su hrvatski zakoni, kada je reč o pravnoj sferi, potpuno kompatibilni sa propisima Ekonomske i monetarne unije. ECB napominje da ispunjavanje kriterijuma konvergencije samo po sebi ne garantuje da će neka zemlja ući u EMU glatko, ističući da zemlje koje pređu na evro moraju da budu u stanju da pokažu održivost, za šta su potrebna prilagođavanja politika.
Izveštaj o konvergenciji ECB za 2016. objavljen 7. juna obuhvatio je Bugarsku, Češku, Hrvatsku, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju i Švedsku. Te zemlje u principu su opredeljene da uđu u zonu evra samim tim što su članice Evropske unije. Međutim, u praksi su daleko od toga a jedna od njih - Švedska, odbacila je 2003. prelazak na evro na referendumu.
ECB je istakao da su razlike u inflaciji između sedam zemalja značajno smanjene, što ukazuje na napredak ka konvergenciji u poslednje vreme.
U referentnom periodu između maja 2015. i aprila 2016. inflacija u EU bila je inače veoma mala, uglavnom zbog znatnog pada cena nafte. Kada je reč o narednim godinama, očekuje se umereni rast inflacije pa bi u nekim od posmatranih zemalja mogla da bude dovedena u pitanje konvergencija sa standardima za Ekonomsku i monetarnu uniju (EMU).
Izvesna unapređenja uočena su i kod fiskalnog kriterijuma. U 2015. je šest zemalja obuhvaćenih izveštajem postiglo deficit manji od 3% BDP a izuzetak je bila Hrvatska.
U pogledu duga, Hrvatska i Mađarska su jedine zemlje koje imaju dug iznad 60% referentne vrednosti. U Hrvatskoj je od 2013. koeficijent duga povećan dok je u Mađarskoj blago smanjen.
ECB dalje navodi da nijedna od tih sedam zemalja nije u mehanizmu deviznih kurseva ERM II. Dodaje se i da je u Švedskoj, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji u dvogodišnjem periodu beležen relativno visok stepen kolebljivosti kursa.
Kada je reč o konvergenciji dugoročnih kamata, u svih zemljama su dugoročne stope bile ispod referentnih 4%, što je bio slučaj i u prethodnom izveštaju ECB iz 2014. Najniže dugoročne kamatne stope su u Češkoj i Švedskoj.
ECB ističe da ispunjavanje numeričkih kriterijuma konvergencije samo po sebi ne garantuje da će neka zemlja ući u EMU glatko i zemlje koje pređu na evro moraju da budu u stanju da pokažu održivost procesa konvergencije. Za to su, kako se navodi, potrebna prilagođavanja politika u mnogim zemljama obuhvaćenim izveštajem. To se posebno odnosi na održivost fiskalnih kriterijuma na dugi rok.
"Na snazi moraju da budu adekvatne politike kako bi se sprečilo gomilanje debalansa, uz odgovarajuću osnovu za nadzor finansijskih institucija. Potrebne su strukturne reforme sa ciljem uspostavljanja zdravih institucija i ekonomske uprave i time stvaranja povoljnih uslova za, pored ostalog, efikasno korišćenje kapitala i rada, kao i za fleksibilna tržišta rada i proizvoda", ističe se u izveštaju ECB.
Ocenjuje se i da nijedna od sedam zemalja nema zakone potpuno kompatibilne sa svim zahtevima za uvođenje evra. Nedoslednosti se uočavaju kada je reč o nezavisnosti centralnih banaka, posebno oko njihove institucionalne i finansijske nezavisnosti, kao i personalne nezavisnosti.
Pored toga, u svim zemljama osim Hrvatske postoje nesaglasnosti oko zabrane monetarnog finansiranja i pravne integracije njihovih centralnih banaka u Evrosistem.
Niz bivših komunističkih zemalja, uključujući Sloveniju, Slovačku, Estoniju, Letoniju i Litvaniju, ušao je u zonu evra u poslednjih sedam godina.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
