Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poslanici žele veću ulogu EP u odlučivanju o Šengenu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odlaganje ulaska Bugarske i Rumunije u šengenski prostor izazvalo je nezadovoljstvo među poslanicima u Evropskom parlamentu koji smatraju da institucije Evropske unije treba da budu više uključene u odlučivanje o tome. Neki evropski poslanici smatraju da je slučaj Rumunije i Bugarske ukazao na atmosferu ekskluzivnog kluba u kojoj članice donose odluke o EU. Francuska i Nemačka, koje su se usprotivile ulasku Bugarske i Rumunije u šengenski prostor, tvrde da ne žele ništa da nameću svojim evropskim partnerima.
Mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter rekao je u utorak (25. januara) u odboru Evropskog parlamenta da Mađarska u potpunosti podržava proširenje šengenskog prostora na Bugarsku i Rumuniju ali je naglasio da tehnički kriterijumi moraju biti ispunjeni, piše portal o EU, Euobzerver (EUobserver), (www.euobserver.com).
"Izveštaji, međutim, pokazuju da Bugarska još nije spremna kada je reč o njenoj kopnenoj granici sa Turskom", rekao je Pinter koji je u odboru predstavio prioritete mađarskog predsedavanja EU.
Pitanje tehničkih uslova pojavilo se tek pošto su Francuska i Nemačka u decembru uputile zajedničko pismo Evropskoj komisiji u kome su izrazile protivljenje ulasku Bugarske i Rumunije šengenskom prostoru zbog raširene korupcije i nedovoljne borbe protiv organizovanog kriminala.
Pinter je rekao da nije siguran koji će efekat to pismo imati, ali je podsetio da je za prijem u šengenski prostor potrebna jednoglasna odluka Saveta ministara EU.
Poslanici u odboru za pravosuđe i unutrašnje poslove EP ukazali su na nedovoljnu transparentnost i političke motive u odlučivanju članica EU o tome koja zemlja može pristupiti Šengenu. Uloga Evropskog parlamenta je i dalje isključivo savetodavna u vezi sa proširenjem Šengena i ta institucija EU nema potpuni pristup dokumentima koji se odnose na šengenski prostor.
Poslanici Evropskog parlamenta zato smatraju da je došao trenutak za reformu celokupnog sistema.
Background Pristupanje Rumunije i Bugarske u šengenski prostor bilo je prvobitno planirano za mart 2011, ali su Francuska i Nemacka odlučile da blokiraju njihov prijem zbog nedovoljnog napretka u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i obezbeđivanju pune kontrole granice. Berlin i Pariz su o svojoj odluci obavestili Evropsku komisiju 21. decembra 2010. Rumunija je žestoko kritikovala ovu odluku, optuživši Berlin i Pariz za diskriminaciju, dok je Bugarska bila uzdržana u reakcijama.
Zbog nedovoljnog napretka u reformi pravosudnog sistema i policije Bugarskoj i Rumuniji je po prijemu u EU 2007. godine uveden sistem nadzora pod nazivom Mehanizam za saradnju i verifikaciju. U septembru 2010. su ministri EU za evropska pitanja odlučili da produže nadzor nad ovim zemljama na još godinu dana.
Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 25 zemalja, od toga 22 clanice EU i tri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu i Švajcarskoj. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene u tu zonu.
"Počećemo razgovore o novom sistemu procene u vezi sa šengenskim prostorom, u kome će parlament biti jedna od strana koje odlučuju. Za sada nas samo konsultuju, a mi čak nemamo pristup izveštajima koje pripremaju nacionalni stručnjaci", rekao je za Euobzerver član Odbora za građanske slobode, pravdu i unutrašnja pitanja EP, portugalski poslanika Karlos Koeljo (Carlos Coelho).
Iako su zajednički standardi o izdavanju viza i bezbednosti deo zakona EU, Lisabonski sporazum, kojim su reformisane institucije EU, i dalje predviđa da pojedinačne članice odlučuju da li je neka zemlja spremna da uđe u šengenski prostor.
"Šengenski sistem procene nije odgovarajući. Problem je u tome što proces nije dovoljno pošten, kao i u lažnom izgovoru da su sistemi nadzora za Šengen i korupciju potpuno odvojeni. Postoji i skriveni politički motiv Francuske koja je ljuta na Rumuniju zbog prošlogodišnje situacije sa Romima", rekla je za Euobzerver britanska poslanica iz redova Liberalnih demokrata Sara Ladford (Sarah Ludford).
"Moramo se izdići iznad atmosfere (ekskluzivnog) kluba u Savetu i da uvodemo sistematični nadzor za sve zemlje, čak i pošto uđu, kako bismo izbegli situacije kao što je to u Grčkoj", rekla je ona. Oko 200 pripadnika granične policije poslato je iz drugih članica EU u Grčku kako bi pomogli svojim grčkim kolegama da obezbede kopnenu granicu sa Turskom preko koje većina ileglanih imigranata ulazi u EU.
Koeljo je rekao i da su članice vrlo stroge prema kandidatima a da su pritom "vrlo lenje prema članovima svog kluba". "A to nije dobro u pogledu bezbednosnih pitanja. Ista pravila moraju se jednako primenjivati i u slučaju starih i u slučaju novih članica", rekao je portugalski političar.
Pariz i Berlin: Mi ne namećeno, mi pokrećemo
Ministri za evropska pitanja Francuske i Nemačka Loran Vokje (Laurent Wauquiez) i Verner Hojer (Werner Hoyer) rekli su u utorak (25. januara) u Parizu da dve zemlje ne žele ništa da nameću svojim partnerima u EU, preneo je francuski EurAktiv. Vokije i Hojer su naglasili da je nemačko-francuska saradnja pokretačka snaga a ne "direktorat".
"Mi ne želimo da namećemo. Mi smo tandem koji pokreće inicijative. Mi ih gradimo, ali ih ostavaljamo otvorenim", rekao je Vokije.
Vokije i Hojer su razgovarali i o pitanju ulaska Bugarske i Rumunije u Šengen i naveli da Nemačka i Francuska žele dugoračan plan o tome. Vokije je predložio da se zemlje okupe u okviru radne grupe kako bi utvrdile na čemu treba raditi da bi se dobile garancije potrebne za ulazak u Šengen.
Hojer je ocenio da je ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor tokom mađarskog predsedavanja veoma ambiciozan ali ne mnogo realan cilj.
Vokije i Hojer su se sastali povodom Dana francusko-nemačkog prijateljstva kojim se od 2004. godine u januaru obeležava 45 godina saradnje dve zemlje. Oni su podsetili na snažnu saradnju i tesne veze dve zemlje. "Francusko-nemački odnosi zasnivaju se na intenzivnoj razmeni", rekao je Vokije i dodao da su odnosi Francuske sa Nemačkom na takvom nivou kao ni sa jednom drugom zemljom.
Vokije je rekao da su se Francuska i Nemačka, i pored nacionalnih interesa, oduvek zalagale za konsensuz zbog zajedničkog interesa i interesa Evrope i da jedna drugoj ne nameću mišljenje.
On je rekao i da odnosi dve zemlje ne treba da ostanu jedinstvani i dodao da će se predstavnici Nemačke i Francuske sastati sa predstavnicima Poljske 7. februara kako bi razmotrili unapređenje vojnih odnosa.
Vokije je rekao da Pariz želi da razvije odnose sa centrlanom Evropom i da je mnogo uloženo u to sa francuske strane. "Potrebno je negovati francusko-nemačko prijateljstvo ali Francuska treba da ulaže i u druge zemlje, pre svega zemlje centralne Evrope", rekao je on na sastanku Kruga Evropljana.
Krug Evropljana okuplja predstavnike kompanija, političare, predstavnike akademskih udriženja i društva. Ta grupa je osnovana 2004. godine kako bi podstakla debate i susrete o Evropi.
Izvor: EurAktiv
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
