Ministar unutrašnjih poslova Mađarske Šandor Pinter izjavio je u četvrtak (6. januara) da je pridruživanje Rumunije i Bugarske šengenskoj zoni odloženo i da je moguće najranije u oktobru, a ne u martu kako je planirano. Predsedavajuća Mađarska je naknadno saopštila da to nije njen zvaničan stav, ali su evropske diplomate u Briselu nezvanično kazale da Rumunija i Bugarska ne mogu u predviđenom roku, u martu 2011, da postanu članice šengenske zone.

Pinter je izjavio nemačkoj agenciji DPA da Rumunija i Bugarska treba da ispune više uslova zbog čega je trenutno pridruživanje šengenskoj zoni u predviđenom roku nemoguće. Kako je rekao, uslovi za pridruživanje Šengenu biće utvrđeni do juna, a ulazak dve zemlje biće moguć najranije u oktobru. On je dodao i da se to pitanje nalazi na agendi mađarskog šestomesečnog predsedavanja Evropskom unijom.

Rumunski ministar spoljnih poslova Teodor Bakonski rekao je nakon toga da se sada ne može doneti odluka o pridruživanju Rumunije šengenskoj zoni jer će se tek 14. januara u Savetu za pravna i unutrašnja pitanja razmatrati poslednji izveštaj o spremnosti te zemlje za pristupanje tom prostoru slobodnog kretanja ljudi.

Opozicione partije Rumunije kazale su da je to veliki neuspeh vlade i predsednika. "Nalazimo se pred velikim neuspehom predsednika države i vlade u spoljnoj politici", rekao je predsednik opozicione Nacionalne liberalne partije (PNL) Krin Antonesku. Predsednik Odbora za spoljnu politiku Senata rumunskog parlamenta Titus Korlacean je ocenio da je "politička odgovornost za taj neuspeh na vrhu države, jer se na spoljnom planu stvara sve jači imidž o jednoj korumpiranoj zemlji". Korlacean je predstavik opozicione Socijaldemokratske partije (PSD).

Predsednik Rumunije Trajan Basesku je izjavio 5. januara na sednici Vrhovnog saveta sudija (CSM) da on preuzima političku odgovornost za odlaganje pristupanja šengenskoj zoni jer je šef države i neko treba da odgovara za to. Basesku je istovremeno oštro kritikovao rumunsko pravosuđe za neuspeh u vezi sa pridruživanjem zemlje šengenom prostoru.

Ministri unutrašnjih poslova Nemačke i Francuske su u decembru u zajedničkom pismu zatražili da se pridruživanje Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru odloži, a francuski ministar za evropske poslove Loran Vokije (Laurent Wauquiez) izjavio je za list "Figaro" (Le Figaro) da 75% ilegalne migracije u Evropu dolazi kroz jugoistočnu granicu Evropske unije, odnosno granice Rumunije i Bugarske. On je ocenio da te dve zemlje ulažu nedovoljne napore za suzbijanje organizovanog kriminala i trgovine drogom i oružjem i za kontrolu granice.

U vezi sa stavom Nemačke i Francuske, predsednik Rumunije Trajan Basesku je tada izjavio da se radi o diskriminaciji koju Rumunija ne prihvata i da će se boriti za svoja prava u EU.

Ministar spoljnih poslova Rumunije najavio je mogućnost da ta zemlja izađe iz mehanizma kontrole napretka u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije, koji se primenjuje na Rumuniju i Bugarsku, u slučaju da se odloži ulazak u šengenski prostor. On je naveo i da bi Rumunija mogla da postavi uslov da se taj mehanizam primenjuje i na Hrvatsku.

Basesku je odmah kritikovao tu izjavu šefa diplomatije jer, kako je rekao, Bukurešt bezuslovno podržava pridruživanje svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. On je kazao i da se Mehanizam o saradnji i nadgledanju ne može prekinuti.

Nekoliko evropskih diplomata u Briselu kazalo je u petak (7. januara) AFP-u da će ulazak Bugarske i Rumunije u šengenski prostor biti odložen jer su izveštaji o kontroli granica negativni. Konačna odluka mogla bi biti doneta na savetu ministara unutrašnjih poslova EU 24. februara.

"Ali od pristupanja u martu nema ništa. Neće biti doneta odluka jer je izveštaj o proceni bugarske kontrole granice sa Turskom negativan, a ne može se prihvatiti Rumunija bez Bugarske", kazao je jedan diplomata koji je želeo da ostane anonoman. Izveštaj su pisali eksperti država članica, a ne Evropska komisija, koja nema uticaj na ulazak u šengensku zonu.

Drugi diplomata je kazao da mađarsko predsedništvo može da odluči da stavi tu temu na dnevni red sastanka ministara unutrašnjih poslova, ali će odluka biti negativna. On je rekao da Francuska i Nemačka smatraju da je ulazak Bugarske u Rumunije u šengensku zonu "preuranjen" i da nisu jedini jer više od 10 vlada EU deli to mišljenje.

Prema izvorima AFP-a, o tom pitanju bi se moglo razgovarati na neformalnom sastanku ministara unutrašnjih poslova 20. i 21. januara u Budimpešti, ali on nije na dnevnom redu, a ministri zemalja koje su najviše rezervisane prema ulasku te dve zemlje ocenile su da to nije "odgovarajući okvir".

Čini se da su bugarske i rumunske vlasti prihvatile takav ishod odlučivanja, mada ga nisu lako "progutale" i sada računaju da bi njihove zemlje mogle šengenskom prostoru da pristupe u oktobru 2011.

Izvor: Beta i AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rumunija preti pritiskom na Hrvatsku zbog šengenskog pitanja
  
• 

  Vesti

  : Odložen ulazak Bugarske i Rumunije u šengensku zonu
  
• 

  Vesti

  : Bugarska i Rumunija suočene sa odlaganjem ulaska u šengensku zonu