Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grenland: vredi li se vratiti u EU?
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pojedini grenlandski političari i privrednici smatraju da bi Grenland, tri decenije posle istupanja iz nekadašnje Evropske zajednice, današnje EU, trebalo da razmotri mogućnost da ponovo pristupi toj organizaciji. Kao razlog navode potrebu da Grenland razvije druge privredne delatnosti osim ribarstva, a da bi prisutpanje EU moglo da podstakne investicije. Grenland je autonomna oblast u sastavu Danske koja ima pravo da o odlučije o svojim unutrašnjim pitanjima, dok su spoljna politika i odbrana u nadležnosti Kopenhagena. Grenland sa EU ima i sporazum o slobodnoj trgovini prema kome zadržava kontrolu nad ribolovnim zonama.
Referendum o istupanju Velike Britanije koji će se održati 23. juna, oživeo je debatu o budućnosti Grenlanda. To je jedina teritorija koja je do sada istupila EU. To se desilo 1985, pošto je na referendumu održanom 1982. godine 53% građana glasalo za to. Danska je pristupila Evropskoj zajednici 1. januara 1973. godine.
Pad cena na robnim berzama razvejao je nade Grenlanda da će privući investicije iz Kine i drugih zemalja, vredne milijarde dolara, koje bi dale dati podstrek privrednom razvoju projektima u oblasti eksploatacije zlata, grupe metala "retke zemlje" ili lantanoida, gvozdene rude i nafte, piše Rojters.
"Trebalo bi da bar razmislimo o mogućnosti ponovnog pristupanja", rekao je Majkl Rozing, član parlamenta iz redova demokrata, manjeg partnera u vladajućoj koaliciji, koji imaju četiri od 31 mesta u parlamentu.
Rozing je rekao da bi članstvo u EU moglo da bude najbolji način za podsticanje investicija, na primer u izgradnju infrastrukture u lukama i aerodromima, što bi bio korak ka razvoju različitih privrednih grana u privredi zavisnoj od ribarstva.
Grenland je jedna od 25 prekomorskih zemalja i terotrija, uključujući Kajmanska ostrva i Francusku Polineziju, koja imaju partnerstvo sa EU a da nisu članice.
Grenlanđani, koji ih ima 56.000 i većinom su Inuiti, takođe su i građani Danske, iako su istupili iz Evropske zajednice.
To ostrvo u severnom Atlantiku koristi dansku krunu kao valutu i ima ugovor o slobodnoj trgovini sa EU po kome ostvaruje kontrolu nad ribolovnim zonama, posebno bogatim račićima i iverkom. Udeo ribarstva u grenlandskom izvozu je 90%.
Premijer Grenlanda Kim Kilsen i mnogi Grenlanđani žele da se još više udalje od EU jer traže nezavisnost od Danske. Kilsen je rekao da će taj cilj ostvariti "buduće generacije" pošto se razviju i druge privredne delantosti poput rudarstva, industrije i turizma.
"Sadašnja situacija je dobra", rekao je Kilsen osvrnuvši se na odnose sa EU. "Imamo vrlo dobar partnerski odnos sa EU u smislu obrazovanja, ribolova i istraživanja", dodao je on.
Predsedavajući najveće grenlandske privatne kompanije Polar sifud (Polar Seafood) i Danskog privrednog udruženja Henrik Let rekao je da bi Grenland mogao da izgubi prednost bescarinskog pristupa tržištu EU zbog sporazum o slobodnoj trgovini o kome pregovaraju SAD i EU (TTIP).
"Ono što je mnogo značilo 1985. godine polako se gubi", rekao je on i dodao da treba ispitati da li bi Grenland mogao da prisutpi EU.
Izvori Evropske komisije su rekli da TTIP ne predstavlja opasnost jer uvoz račića sa Grenlanda u EU vredi više od 450 miliona evra godišnje, a iz SAD jedan milion evra.
Grenladnsko udruženje ribolovaca i lovaca KNAPK takođe se protivi prisutpanju EU jer strahuju da bi Brisel mogao da traži pristup ribolovnim zonama i da se protivi lovu na foke i kitove. "Mi ćemo vladati našim vodama", rekao je Tones Bertelse, zamenik šefa KNAPK.
Dite Sorknes, izvršna direktorka komapnije "Veliki Grenland" (Great Greenland) koji obezbeđuje fokine kože za proizvodnju različitih proizvoda, od cipela do jakni, kaže da je izvoz u Evropu pogođen padom potražnje koji se dovodi u vezu sa tvrdnjama da se surovo postupa sa fokama.
Ona je rekla da bi nesumnjivo bilo lakše za Grenlad da zastupa svoju stvar da je u EU.
Evropska unija daje oko 31 milion evra godišnje Grenlandu, uglavnom za unapređenje obrazovanja, i 16 miliona za razvoj ribolova.
Grenland se, nakon istupanja iz Evropske zajednice, oslana u velikoj meri na novac iz Danske koja godišnje za tu autonomnu oblast izdvaja bespovratna sredstva u vrednosti od 3,6 milijardi kruna što je oko 485 miliona evra.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Wikimedia Commons/ Serge Krautle
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
