Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Englesko selo za Bregzit, London i Škotska protiv
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Britanski glasači podeljeni su pred referendum o daljem članstvu u EU i na regionalnoj osnovi i očekuje se da veliki gradovi podrže ostanak Britanije u Uniji a englesko selo glasa za izlazak (Bregzit). Za Britaniju u EU snažno su opredeljeni i građani Škotske i Severne Irske dok se u Velsu nešto manje protive Bregzitu ali ga ni ne podržavaju toliko koliko u unutrašnjosti Engleske. Protiv Bregzita su najviše u velikim i univerzitetskim gradovima sa kosmopolitskim i mlađim stanovništvom dok su za napuštanje EU u priobalnim mestima koja više ne uživaju u sjaju nekadašnjih turističkih destinacija. U međuvremenu iz EU pozivaju Britaniju da ostane u bloku ali i razrađuju scenarije za slučaj da ta zemlja izađe iz Unije.
"Engleska provincija protiv Londona i Kelta", opisao je podelu u Velikoj Britaniji Piter Kelner (Peter Kellner), jedan od istraživača javnog mnjenja i bivši direktor kompanije za istraživanje tržišta JuGov (YouGov).
Po svim anketama, u Londonu, jednom od vodećih svetskih finansijskih centara sa 8,6 miliona stanovnika, za to da Velika Britanija ostane članica EU glasaće 60% birača.
Britanska prestonica je kosmopolitska metropola čijih je 37% stanovnika rođeno u inostranstvu.
Ron Džonston (Johnston) sa Univerziteta Bristol rekao je za agenciju AFP da su mesta za koje je veća verovatnoća da će glasati za EU "više kosmopolitska ... gde ljudi imaju više iskustva sa Evropom, koji se bave Evropom, koji su obrazovaniji".
I u drugim britanskim gradovima birači razmišljaju kao oni u Londonu, pokazalo je istraživanje JuGova.
"Mnoge od regija eurofila su univerzitetski gradovi sa nižim starosnim prosekom - Liverpul, Mančester, Jork i Bristol", navode iz te kompanije za istraživanje.
Istovremeno je i u Škotskoj daleko više onih koji su za to da Britanija ostane u EU nego onih za tzv. Bregzit. Najnovije istraživanje agencije Ipsos MORI pokazuje da ostanak Britanije u EU podržava 64% građana Škotske.
"Škotska je drugačija delom zbog tradicionalno bližih veza sa Evropom, posebno sa Francuskom", kaže Džonston i dodaje: "Škotska je uvek bila malo više kosmopolitska".
Škotska Nacionalna partija iskoristila je podršku Škota EU u kampanji za nezavisnost, podseća Džonston.
"London, Škotska i Severna Irska verovatno će biti oblasti koje se najviše protive Bregzitu dok najveća podrška izlasku Britanije iz EU dolazi iz unutrašnjosti Engleske", istakao je Čarls Pati (Charles Pattie) sa Univerziteta Šefild.
"Vels je intrigantan - nije toliko za Bregzit kao Engleska ali nije ni toliko protiv Bregzita kao Škotska ili Severna Irska", rekao je Pati, preneo je EurActiv.com.
Englesko selo - centar Bregzitovaca
Centar podrške Bregzitu je engleska provincija u kojoj se najviše ljudi oseća ugroženim od imigracije i njenog pritiska na javne službe.
Iz kampanje za izlazak Britanije iz Evropske unije upozoravaju da rast populacije predstavlja opasnost za takozvani zeleni pojas koji okružuje velike gradove u Britaniji.
"Masovna imigracija znači da će 'zeleni pojas' zameniti putevi i nove kuće kako bi se izborili sa velikim prilivom ljudi", smatra poslanik konzervativaca Kris Grejling (Chris Grayling), lider donjeg doma parlamenta i zagovornik islaska Britanije iz EU.
"Najveća podrška Bregzitu doći će iz 'srca' Engleske, posebno iz okruga na istočnoj i južnoj obali, kao i iz nekih starih industrijskih gradova na severu", smatra Pati.
"U tim okruzima građani su više nego u drugim uvereni u anti-EU argument da imigracija iz drugih članica EU negativno deluje na plate, podiže cene kuća i preopterećuje škole i zdravstvo", naveo je Džonston. "Oni su ti koji se plaše opasnosti imigracije" dodao je on.
Kada je reč o gradovima na obali, oni su snažno evroskeptični i glavni su izvor podrške antimigracionoj Nezavisnoj partiji UK (UKIP). I jedini poslanik UKIP Daglas Karsvel (Douglas Carswell) je iz grada Klaktona (Clacton) na istočnoj obali.
"Uz par izuzetaka kao što je Brajton, većina britanskih odmarališta na moru je za Bregzit", rekao je Džonston i dodao da te nekada popularne destinacije danas trpe zbog jevtinog avionskog prevoza.
U primorskim gradovima vlasnike biznisa i turiste zamenila je ostarela populacije koja je često bez veština i dominantno bela. Tu, kako navodi Džonston, živi i mnogo ljudi koji su se preselili jer više ne mogu sebi da priušte život u gradovima poput Londona.
Iako u tim okruzima ima manje imigracije nego u velikim gradovima, bojazni žitelja od imigracije glavni su razlog za podršku Bregzitu.
Tri scenarija za razlaz sa Britanijom
U međuvremenu se u Evropskoj uniji razmatraju tri scenarija za ublažavanje neminovne štete za slučaj da Britanci na referendumu 23. juna odluče da njihova zemlja napusti članstvo u EU, rekli su novinarima ministri nekih zemalja EU na zasedanju u Luksemburgu 20. juna.
Neki šefovi diplomatija nisu želeli da izađu u javnost s mogućim rešenjima za razlaz s Britanijom, naglašavajući želju da Britanci ostanu u Uniji, ali je rečeno da bi jedna mogućnost bila da se ta zemlja uključi u Evropski ekonomski prostor zajedno s Norveškom, Islandom i Lihtenštajnom.
To bi značilo, kako je ipak potvrdio šef španske diplomatije Hose Manuel Garsija-Margaljo, da bi se zadržao režim slobodnog prometa robe, kapitala, usluga i ljudi, a Velika Britanija bi morala da prihvati i da uplaćuje doprinos u budžet EU.
Drugi scenario bi bio da Velika Britanija uspostavi odnose kakve s EU ima Švajcarska, a to znači režim Evropskog ekonomskog prostora ali bez obaveze da uplaćuje sredstva u budžet EU.
Treći scenario, za koji španski ministar Garsija-Margaljo kaže da je "najviše ostvarljiv" jeste uspostavljanje režima slobodne trgovine, po uzoru na sporazum o slobodnoj trgovini EU-Kanada, uz ukidanje 99% carina i ograničenja za trgovinu.
To bi, dodao je šef španske diplomatije, bila i možda za obe strane prihvatljiva varijanta jer bi se zadovoljio ključni britanski zahtev za nadzor prometa lica preko granica i neprihvatanje bilo kakve dalje političke i institucionalne integracije EU.
U dalju integraciju bi mogle ići zemlje unutar EU koje to žele, dok sloboda trgovine s britanskim ostrvom ne bi bila ugrožena, iako bi to značilo da je Britanija za EU "treća zemlja" koja ne bi imala nikakvih prava da utiče na politike unutar EU.
Garsija-Margaljo je rekao da više naročito starih članica EU smatraju da bi to moglo odvratiti neke "nove" istočne zemlje Unije od težnji da ponovo "nacionalizuju" i vrate neka na EU preneta ovlašćenja u bitnim politikama, od vladavine zakona, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, pa do jedinstvene politike za migraciju i izbeglice.
Španski ministar je naveo da se Madrid u slučaju "razdruživanja" s Velikom Britanijom zalaže za jačanje evropskih ustanova i integracije, ali to zasad i neke "stare" članice ne vide kao pravi recept za smanjivanje neverice građana u delotvornost Brisela i evropskih institucija, naročito kad je reč o poboljšanju ekonomske i socijalne situacije, kao i rešavanju izbegličke krize.
Šefovi diplomatija 20. juna su usvojili važne odluke o jačanju vojnog, pomorskog prisustva u libijskim vodama, obuci i opremanju libijske obalske straže, kao i ekonomsko-policijskoj podršci afričkim državama Sahela upravo s ciljem da za osujeti vidljiva opasnost navale novih stotina hiljada izbeglica iz Afrike u Evropu.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
