Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poljska otvara grobove da dokaže da je Kačinjskog ubila Rusija
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poljska će ekshumirati i ponovo izvršiti obdukciju ostataka tela predsednika Poljske Leha Kačinjskog i svih 96 žrtava avionske nesreće u Smolensku na zapadu Rusije pre šest godina, pošto nove poljske konzervativne vlasti veruju u teorije zavere - da je Rusija izvršila atentat na predsednika i visoku državnu delegaciju i oborila avion u kojem su bili. Sa dolaskom na vlast konzervativne stranke Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog, brata blizanca pokojnog predsednika, u novembru 2015. ponovo je počela istraga verzije da je ruski predsednik Vladimir Putin naredio da se obori avion Kačinjskog. Tu teoriju je, kao apsolutno neosnovanu, isključila i ruska i poljska zvanična istraga te avionske nesreće iz aprila 2010. godine.
"Istraga je bila vođena aljkavo, a sada će biti ubrzana", kazao je 21. juna na sastanku s porodicama žrtava tužilac Marek Pašonek, šef novog tima koji je istragu nesreće preuzeo od poljskog vojnog tužilaštva.
Pašonek je objasnio da je neophodno da se ekshumiraju tela svih žrtava, kao prvo da se isključe pogrešne identifikacije tela što je već ustanovljeno u šest slučajeva, a, kao drugo, zato što pre sahrane nije izvršena obdukcija svih tela.
Ostaci tela postaju i glavni dokaz za razne verzije uzroka nesreće, budući da Rusija odbija da vrati Poljskoj olupinu aviona sve dok se potpuno ne okonča istraga ruskog tužilaštva, piše 22. juna Gazeta viborča.
"Proverićemo teoriju o atenatatu zato što su vojni tužioci prerano odustali od nje", objasnio je Pašonek porodicama koje su duboko podeljene, pošto deo veruje u atentat i da Kremlj i bivša poljska liberalna vlada na čelu sa sadašnjim predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom kriju istinu. Druge porodice odbijaju teorija zavere, pravljenje novog kulta od tragedije u Smolensku u političke svrhe i traže da se poginuli konačno ostave na miru.
Poljsko tužilaštvo veruje da bi na posmrtnim ostacima 96 putnika i članova posade predsedničkog "tupoljeva" i sada, posle šest godina, moglo da nađe dokaze da se avion nije srušio zato što su piloti pokušali po gustoj magli i nemogućim vremenskim uslovima da slete na slabo opremljen vojni aerodrom u Smolensku na koji tada već godinu dana nisu sletali civilni avioni. Piloti su bili pod pritiskom da predsednik Kačinjski i visoka državna i vojna delegacije ne zakasne na važnu komemoraciju poljskim oficirima, žrtvama masakra u Katinskoj šumi.
Ekshumacije će početi u jesen, a mogu biti čak i prinudne, ako porodice ne daju dozvolu za to.
Igrom slučaja, upravo 21. juna je verziju atentata isključio sud u Varšavi, u presudi zameniku šefa obezbeđenja pokojnog predsednika Kačinjskog, generalu Pavelu Bjelavnom.
General Bjelavni osuđen je na godinu i po dana zatvora uslovno i novčanu kaznu od 2.500 evra, uz višegodišnju zabranu obavljanja funkcija, zbog niza propusta u pripremi poseta, kako tadašnjeg premijera Donalda Tuska 7. aprila, tako i predsednika Leha Kačinjskog 10. aprila, memorijalnom kompleksu u Katinskoj šumi. U Katinskoj šumi su sahranjeni poljski vojni zarobljenici čije je streljanje naredila vrhuška Kremlja početkom Drugog svetskog rata.
Jedan od najozbiljnijih propusta zbog kojeg je i osuđen je taj da poljsko obezbeđenje nije proverilo tehničke uslove na aerodromu u Smolensku za obe posete, već se zadovoljilo saopštenjem ruskih vlasti da avion poljske vlade može da sleti na taj vojni aerodrom.
"Nema osnova da se konstatatuje da je uzrok nesreće bio atentat i eksplozija", naglasio je, obrazlažući presudu sudija Pavel Dobeš.
Izvor: Daša Pavlović, dopisnica Agencije Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
