Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EP: Britanija da što pre počne proces izlaska iz EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament zatražio je 28. juna od Velike Britanije da "što pre" aktivira odredbu Lisabonskog ugovora kojom se uređuje istupanje iz EU, kako bi se "izbegla za sve štetna neizvesnost i zaštitio integritet Unije". Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je rekao 28. juna da je EU "već danas" spremna za početak procedure "razvoda" sa Britanijom. Tusk je rekao i da će predložiti da se u septembru, verovatno u Bratislavi, održi neformalan samit 27 članica EU, bez Britanije. Pregovori o istupanju mogu da počnu tek pošto Britanija zvanično obavesti ostale članice o tome da želi da napusti Uniju.
Rezolucija je usvojena na vanrednoj sednici Evropskog parlamenta glasovima 395 poslanika, dok je 200 poslanika bilo protiv a 71 uzdržan.
Poslanici Evropskog parlamenta su u rezoluciji takođe naglasili da volja britanskog naroda "treba da bude u potpunosti poštovana" i pozvali britansku vladu da to učini "kroz brzu i doslednu primenu procedure istupanja", odnosno aktiviranje člana 50 Ugovora iz Liasabona, kako bi pregovori o istupanju mogli da što pre počnu.
U prvobitnoj, oštrijom verziji rezolucije od Britanije se tražilo da odmah pokrene proceduru istupanju, ali je tekst ublažen ambandmanom koji je podržala većina poslanika.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je prethodno u Evropskom parlamentu pozvao Veliku Britaniju da što pre razjasni situaciju nastalu posle Bregzita. On je podsetio da pregovori o izlasku iz EU ne mogu početi dok London zvanično ne obavesti Brisel o ishodu referenduma 23. juna. Ugovor iz Lisabona predviđa da pregovori traju oko dve godine.
"Ne možemo ulaziti u produženi period neizvesnosti. Želeo bih da Ujedinjeno Kraljevstvo razjasni svoju poziciju, ne danas, ne sutra, ali što pre. Dok nas ne obaveste, nema pregovora" rekao je on.
Junker je rekao da se protivi tajnim i neformalnim pregovorima o izlasku Britanije iz EU i da "neće biti tajnih sastanaka između Britanije, nacionalnih vlada i komesara po hodnicima". "To zabranjujem", dodao je.
Britanija je nagovestila da bi podnošenje formalnog zahteva za izlazak iz EU moglo potrajati nekoliko meseci, možda i do oktobra čime bi preostalih 27 članica ostalo u političkoj neizvesnosti. Države članice EU žele da što pre bude aktiviran član 50 Lisabonskog sporazuma kako bi se smirila tržišta i umirili građani Evrope.
Britanski premijer u ostavci Dejvid Kameron koji je to pitanje prepustio svom budućem nasledniku koji će biti biran na jesen, razgovaraće sa liderima EU o posledicama referenduma na samitu u Briselu koji počinje 28. juna popodne.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je rekao 28. juna po dolasku na samit EU rekao da je EU "već danas" spremna za proceduru "razvoda" sa Britanijom.
"Evropska unija je spremna da koliko danas počne proceduru razvoda. I to bez entuzijazma, kao što znate. To nije scenario koji smo priželjkivali", rekao je on novinarima.
On je rekao da će predložiti da se u septembru održi neformalan samit 27 članica EU, bez Britanije. Samit će verovatno biti organizovan u Bratislavi, u Slovačkoj koja od 1. jula preuzima predsedavanje EU.
"Predložiću da se neformalni samit održi u septembru pošto nam treba nekoliko nedelja da se pripremimo. Možda je najbolje mesto za to Bratislava", rekao je on.
Neizvesnost i u Evropskom parlamentu posle Bregzita
Opredeljenje građana Britanije za izlazak iz EU uvelo je u fazu previranja i Evropski parlament, čiji mandat u sadašnjem sazivu ističe 2019.
Dok proces pregovora o modalitetu razvoda Velike Britanije od EU ne bude završen britanski poslanici u EP teoretski zadržavaju ista prava i iste obaveze kao i ranije. Neki od njih bi mogli da izaberu da se povuku da ne bi uticali na odluke koje se ne odnose na njihovu zemlju.
Predsednik grupe Socijalista i demokrata (SD), Italijan Đani Pitela smatra da bi Britanci trebalo da završe mandat i da uživaju puna prava u Evropskom parlamentu, sem kada se radi o pregovaranju o odnosima između EU i Velike Britanije. Međutim, Britance ništa pravno ne obavezuje da se uzdrže od glasanja kada tekst o secesiji od Evropske unije stigne u Parlament.
Lisabonski ugovor iz 2009. godine predviđa da zemlja koja se povlači iz EU ne učestvuje ni u pregovorima ni u odlukama Evropskog saveta i sastanku Saveta koji se odnosi na nju, ali tako nešto nije predviđeno za glasanje u Evropskom parlamentu koji takođe treba da odobri uslove odvajanja Britanije od EU.
Evroskeptik Najdžel Faraž, iz britanskog UKIP-a, jedan od najvećih boraca za Bregzit, glasno se oprostio od Evropskog parlamenta pred referendum, ali je iz njegove stranke 27. juna saopšteno da će njihovih 26 poslanika u EP nastaviti da koriste svoje pravo glasa i da "predstavljaju britanske interese" u parlamentu do konačnog razlaza.
Da će nastaviti da koriste svoje pravo glasa su takođe rekli i poslanici iz Konzervativne partije, rekao je portparol torijevskih evroposlanika za Frans pres.
Za formiranje grupe u Evropskom parlamentu potrebno je okupiti najmanje 25 poslanika iz sedam razlilčitih zemalja.
Britanci koji imaju 73 evroposlanika, najvećim delom su podeljeni u tri parlamentarne grupe - grupa evroskeptika okupljena oko Najdžela Faraža, grupa Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) u kojoj su torijevci i grupa Socijalista i demokrata.
Izlazak 22 britanskih poslanika iz UKIP-a iz grupe evroskeptika bi praktično značio nestanak te grupe, jer bi ostala sa samo 24 poslanika.
Grupa konzervativaca ECR bila bi jako osakaćena odlaskom Britanaca ali ne bi nestala, izgubila bi 21 od 73 člana.
I konačno grupa socijalista izgubila bi 20 od 188 članova, i time bi se povećala razlika između te grupe i najveće grupe u Evropskom parlamentu, desničarske Evropske narodne partije (EPP) koja ima 215 poslanika i u kojoj nema ni jednog Britanca.
Francuski poslanik Alen Pamasur rekao je da odlazak Britanaca ne bi trebalo suštinski da promeni odnos snaga između desnice i levice i evroskeptika i proevropskih stranaka, ali će se verovatno oživeti logika "velike koalicije" gde bi se grupe EPP i socijalista dogovarale oko velikih pitanja.
Druga moguća posledica je da bi moglo da bude teže da se formira većina u Evropskom parlamentu tokom dve naredne godine ako se britanski poslanici i dalje računaju a mnogi od njih ne učestvuju u glasanju.
Izvor: AFP, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
