Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Turbulentna vremena za EU i Britaniju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Britanski zvaničnici, četiri dana posle odluke o istupanju Velike Britanije iz EU, nastoje da umire tržišta i građane i ističu da ne žele brz izlazak iz EU. S druge strane, Evropljani pokušavaju da se organizuju kako bi usaglasili zajednički stav i svoje uslove. London je pod pritiskom EU da što pre počne proceduru istupanja, ali se još ne očekuje da Britanija aktivira član 50. Lisabonskog ugovora kojim se uređuje mogućnost izlaska iz EU. Povodom odluke o Bregzitu oglasio se i Kremlj koji je ocenio da ta odluka pokazuje da Unija ulazi u turbulentna vremena, ali da bi bilo pogrešno povlačiti paralele s krahom Sovjetskog Saveza.
Britanski ministar finansija DŽordž Ozborn obratio se javnosti 27. juna pre otvaranja berze kako bi je uverio da Britanija neće početi postupak izlaska iz EU "sve dok ne bude imala jasnu viziju novih dogovora sa svojim evropskim susedima".
U trenutku kada su finansijska tržišta i dalje pod pritiskom mada su se prilike smirile na tržištima u Aziji, Ozborn je rekao da je britanska ekonomija "spremna da se suoči sa onim što donosi budućnost".
Na Londonskoj berzi i dalje vlada nervoza, pošto su na početku poslovanja pale akcije bankarskog sektora, aviokompanija i kompanija u sektoru nekretnina.
Prema rezultatima istraživanja, objavljenim 27. juna, petina rukovodilaca britanskih preduzeća planira da preseli deo poslovanja, dok dve trećine smatra da je odluka o izlasku iz EU bila loša.
Vođa pristalica Bregzita, član Konzervativne partije Boris DŽonson zauzeo je neuobičajeno pomirljiv ton istakavši da je Britanija "deo Evrope" i da će se "saradnja sa susedima na Kontinentu intenzivirati". On je u članku u Dejli telegrafu rekao da Britanija neće istupiti iz EU u žurbi.
Svestan da je zemlja duboko podeljenja, DŽonson, koji bi mogao da nasledi Kamerona na mestu premijera, pozvao je pristlaice Bregzita da "izgrade mostove" prema onima koji su glasali za ostanak u EU.
Koliko je zemlja podeljenja svedoči i peticija kojom se zahteva da se organizuje novi referendum o tom pitanju. Peticiju je do 27. juna ujutru potpisalo više od 3,6 miliona građana.
Odluka o istupanju iz EU ne nailazi na odobravanje dela stanovništva, posebno mladih. "Želim da studiram u Španiji ali ne znam da li ću moći da se prijavima za (EU program za studente) Erazmus ako više ne budemo građani EU", rekao je DŽejmi Mekatir, 18-ogodišnji student iz Severne Irske.
Lideri EU o životnim brigama građana i Bregzitu
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je 26. juna pozvao Britaniju da na početku dvodnevnog samita EU u Briselu 28. juna pokrene proceduru za istupanje. Izvori u EU, međutim, navode da Evropljani ne očekuju da u ovoj fazi Kameron pokrene član 50. Lisabonskog ugovora kojim se aktivira procedura istupanja.
Lideri EU će na sastanku u Briselu nastojati da utvrde šta je hitno i ključno da se učini za bezbednost, granice Unije, rešavanje migrantske krize i podsticanje ekonomskog rasta i zapošljavanja. Oni će sa odlazećim britanskim premijerom azgovarati 27. juna na tradicionalnoj večeri, ali će on biti "izopšten" iz temeljne i presudne rasprava šefova država ili vlada evropske 27-orice, drugog dana samita, 29. juna.
Tad treba da padne odluka i dogovor kako će EU rešavati tehnički i politički izlazak Velike Britanije iz svojih redova, s ključnom pažnjom merama da se ekonomija i finansije unutar EU dalje stabilizuju, berze i investitori smire jasnim odlukama vođa i ustanova EU.
Tu će važne uloge imati centralne banke članica EU, a posebno Evropska centralna banka koja je predočila da će učiniti sve korake da se finansije i valuta evro još više učvrste, pošto je posle Bregzita britanska funta osetno izgubila vrednost, dok je evro ostao jak.
Lideri EU će razmotriti i to kako da se onemogući dalja anti-EU kampanja populističkih i ekstremističkih snaga u Uniji, isto kao i pozivi nekih vladajućih krugova u pojedinim članicama da se razmisli o referendumima kojima bi se ovlašćenja s institucija Unije ponovo prebacila na nacionalne ravni.
To je i suština dogovora "nemačko-francuske osovine", odnosno kancelarke Angele Merkel i predsednika Fransoa Olanda, koji o tome treba podrobno da se usaglase 27. juna i s premijerom Italije Mateom Rencijem, čija je ekonomska i politička težina sada postala važna potpora za tandem Berlin-Pariz u rešavanju sudbinskih pitanja Unije.
Pariz i Rim su pristalice snažnijih mera ulaganja u privredni rast i zapošljavanje i očekuju da Berlin pristane na ublažavanje dosadašnjeg stava da se ekonomski i socijalni oporavak Unije može ostvariti prevashodno budžetskim uštedama, kresanjem javnih dugova i "stezanjem kaiša" koje pogađa šire mase stanovništva.
Šef češke diplomatije Lubomir Zaoralek izjavio je 27. juna u Pragu posle sastanka šefova diplomatija članica Višegradske grupe sa nemačkim i francuskim ministrima spoljnih poslova da su Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska spremne na dublju evrointegraciju nakon Bregzita samo u oblastima gde to mogu da objasne i opravdaju svojim gradjanima.
Stav četiri centralnoevropske zemlje je i da o budućoj EU bez Velike Britanije mora da odlučuje svih 27 članica, a ne samo očevi osnivači.
Imigraciona kriza, nezaposlenost, nepoverenje u sposobnost EU da rešava životne probleme građana su i glavna oruđa populističkih i antievropskih snaga u Uniji, ali i terorizam i bezbednost, zaštita granica EU. Na samit je otud pozvan i generalni sekretar NATO Jens Stoltenber s kojim će lideri EU razgovarati o jačanju saradnje EU-NATO, rekli su novinarima zvaničnici u Savetu ministara EU.
Politička previranja u Britaniji
Političkim tenzijama u Britaniji doprinelo je i upozorenje Škotske da bi mogla da se otcepi pošto je 62% njenih građana glasalo za ostanak u EU.
Premijerka Škotske Nikola Stardžon izjavila je 26. juna da Ujedinjeno Kraljevstvo "više ne postoji" i dodala da je postoji velika verovatnoća o organizovanju drugog referenduma o nezavisnosti Škotske.
Na političkoj sceni odluka o Bregzitu uzdrmala je vodeće stranke, vladajuću Konzervativnu i opozicionu Laburističku partiju.
Lider laburista DŽeremi Korbin, koga unutar stranke optužuju da se nije dovoljno borio za ostanak u EU, saopštio je da neće podneti ostakvu iako je trećina njegove vlade u senci dala ostavke u znak protesta.
"Ne želim da izdam poverenje onih koji su glasali za mene niti miliona ljudi širom zemlje kojima je potrebno da ih laburisti predstavljaju", rekao je Korbin koji je došao na čelo stranke u septembru 2015.
I laburisti i konzervativci 27. juna će održati stranačke sastanke.
Prema pisanju Obzervera, konzervativac Boris DŽonson se priprema da krene u ofanzivu u partiji, ali su pristalice ostanka u EU odlučne da mu se usprotive u pokušajima da dođe na čelo stranke, što će dodatno pojačati neizvesnost. Novi lider bi trebalo da bude izabran na kongresu stranke u oktobru.
Kremlj: Bregzit ne treba porediti s početkom raspada SSSR
Kremlj veruje da referendumska odluka da Velika Britanija izađe iz Evropske unije pokazuje da Unija ulazi u turbulentna vremena, ali da bi bilo pogrešno povlačiti paralele s krahom Sovjetskog Saveza, izjavio je 27. juna portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Peskov je rekao da je Rusija zainteresovana za "stabilan, napredan i predvidiv evropski prostor spreman za saradnju s Rusijom", prenela je agencija Tass.
"Mnogi se sećaju tog vremena neizvesnosti kada se raspao Sovjetski Savez. Bilo bi nerazumno povlačiti paralele, ali period turbulencije, neizvesnosti i nepredvidivosti je čvrsta činjenica. Svi znamo da se takvi periodu dešavaju u istoriji raznih država", rekao je Peskov novinarima.
On je rekao da Rusija želi obnavljanje odnosa s Velikom Britanijom bez obzira na to kakvu će odluku London doneti u pogledu EU. Dodao je da je rano govoriti da li Rusija planira da potpiše zaseban sporazum o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji s Velikom Britanijom ako izađe iz EU.
"Da li će Velika Britanija biti deo EU ili ne, to ne isključuje bilateralnu dimenziju naših odnosa. Mi tradicionalno pozivamo na oživljavanje naših odnosa i veza u oblastima u kojima su ih Britanci unazadili", rekao je Peskov.
Portparol predsednika Vladimira Putina je rekao da je EU bila i da će biti najvažniji ruski trgovinski i ekonomski partner i da će se uprkos postojećim razlikama Moskva i dalje fokusirati na izgradnju uzajamno korisnih veza sa EU i celini i bilateralno s njenim članicama.
Izvor: Beta, AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
