Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Brisel Turskoj: Bez čistke nakon puča
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.07.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija 18. jula je upozorila Tursku da pokušaj državnog udara ne koristi kao izgovor za čistku u društvu. Manjkavosti u demokratskom uređenju ionako su neprekidni predmet sporenja EU i Turske, koja vodi pregovore o pristupanju. Neuspeli vojni puč može se ispostaviti kao vruć krompir i u odnosima sa SAD, s obzirom na to da vlast u Ankari optužuje svog nekadašnjeg saveznika Fetulaha Gilena, koji živi u SAD.
Nakon osujećenog državnog udara 15. jula, u kojem je život izgubilo 290 osoba, od čega više od 100 pobunjenika, privedeno je oko 6.000 pripadnika vojske, od čega više od 100 admirala i generala, a izdati su i nalozi za hapšenje skoro 3.000 sudija i tužilaca, dok je smenjeno više pd 9.000 službenika policije.
Evropski komesar za proširenje Johaes Han ocenio je da je turska vlada liste za hapšenje pripremila i pre pokušaja državnog udara.
"Mislim da činjenica da su liste bile na raspolaganju tik nakon ovih događaja pokazuje da su ranije pripremljene da bi bile upotrebljene u određenom trenutku", ocenio je Han.
Turska pokušava da ostvari napredak ka članstvu u EU, ali nailazi na rastuću zabrinutost zemalja članica u pogledu autoritarnih ispada režima predsetnika Redžepa Tajipa Erdogana, posebno u pogledu slobode štampe i ljudskih prava.
"Danas kažemo da se pravna država mora štititi" za dbro Turske, istakla je šefica diplomatske službe EU Federika Mogerini po dolasku na sastanak ministara spoljnih poslova EU u Briselu.
"Nema izgovora da Turska preduzima mere kojima bi se od toga udaljila. Turskoj ćemo u tom pogledu poslati jasnu poruku", istakla je ona, dodajuči da je u prethodnim godinama ostvaren veliki napredak.
Slične poruke stigle su i iz drugih zemalja članica, a iz Berlina je čak stigla poruka da bi vraćanje smrtne kazne, koju je nagovestio Erdogan, zapravo značilo kraj pregovora o pristupanju.
Vruć krompir na relaciji Ankara-Vašington
U odnosima sa SAD kamen spoticanja bi moglo da predstavlja insistiranje turskog predsednika za izručenje bivšeg saradnika Fetulaha Gilena iz Pensilvanije gde živi. Od neuspelog državnog udara Erdogan to neprekidno zahteva i Gilena označava kao nalogodavca vojnog puča.
Stručnjaci se za sada ne izjašnjavaju o mogućoj ulozi Gilenovih sledbenika u pokušaju državnog udara.
"Da li postoji gilenistička frakcija u vojsci? Moguće je, ali čini se da je isuviše lako“ dovesti ih u pitanje, ocenjuje profesorka za međunarodne odnose na britanskom univerzitetu Notingem Trent.
Analitičar za politički eizik konsultantske kuće Verisk Meplkroft (Verisk Maplecroft) Antoni Skiner ocenio je da nije verovatno da je Gilen naredio puč, posebno imajući u vidu rizik da bude izručen, ali i ne isključuje da su pristalice ovog islamskog propovednika izvele pokušaj.
"Isuviše je rano da se o tome govori", ocenio je on.
Od saveznika do ljutih neprijatelja
Gilen je muslimanski propovednik i nekadašnji imam, duhovni vođa muslimanskog pokreta Hizmet koji je aktivan u desetak zemalja. U početku Erdoganove vladavine, počev od 2003. godine kada je bio premijer, Gilen je sa svojim pristalicama u Turskoj Erdoganu bio velika podrška.
Govoreći o odnosima Erdogana i Gilena, Skiner je rekao da je njihovo ranije savezništvo počivalo na zajedničkoj želji da uspsotave protivtežu sekularnoj državi. Zajednički cilj bio im je slabljenje vojske, koja je pre 15. jula izvela tri državna udara.
Rivalstvo je počelo nakon izbornih uspeha Erdoganove stranke AKP, a analitičari ukazuju da je među uzrocima i otvorenost Erdogana za saradnju sa Kurdima, i da su informacije o njegovim tajnim pregovorima sa Kurdima procurele 2013. iz medija koji podržavaju Gilena. Gilenisti, kako se nazivaju njegove pristalice, tada su se složile sa potrebom pomirenja sa Kurdima, ali su dovele u pitanje način na kojie se to radi, a njihovi protivnici tvrdili su da im je cilj da zadrže mreže i uticaj na jugoistoku zemlje sa kurdskom većinom.
Ovaj savez iz interesa između Erdogana i Gilena definitivno je propao nakon što je Erdogan zatvorio škole pod kontrolom Hizmeta, a protivnici su skinuli rukavice u decembru 2013. godine kada je izbio ogroman korupcionaški skandal koji je uzdrmao Erdoganovu vlast. Erdogan je tvrdio da je cilj bio svrgavanje vlasti.
Nakon toga je Erdogan sproveo čistku u policiji, vojsci i pravosuđu gde su hiljade zaposlenih optužene za vezu sa Gilenom. U martu ove godine država je preuzela kontrolu nad medijima bliskim Gilenu, uključujući dnevnik Zaman i agenciju Džihan.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
