Doskorašnji britanski premijer Dejvid Kameron optužen je za „težak nemar“ jer nije pripremio plan mera za istupanje iz EU uoči referenduma koji je zakazao. Kako se navodi u izveštaju skupštinskog odbora za spoljne poslove, time je neizvesnost pojačana i istupanje je znatno teže.

Kameronova naslednica Tereza Mej obilazi evropske partnere kako bi pripremila teren za što  uspešnije istupanje i od nemačke kancelarke dobila je „zeleno svetlo“ za malo vremena pre zvaničnog pokretanja procedure

Kameron je, kako se navodi u izveštaju parlamentarnog odbora, naložio vladi da ne pravi plan mera za slučaj da Britanci izglasaju istupanje iz EU, što se i dogodilo. Nekadašnji ministar oliver Letvin (Letwin) na to je odgovorio da je takav nalog bio jer bi bilo moguće da plan procuri u javnost, na šta bi se gledalo kao na mešanje u referendumsku kampanju.

Kako prenosi britanski Gardijan (The Guardian), stav skupštinskog odbora je da će ministarstvu spoljnih poslova, poznatom kao Forin ofis (Foreign Office) biti potrebna veća sredstva i više ljudi, kao i dobri odnosi sa drugim sektorima vlade u pogledu odgovornosti u vezi sa procesom istupanja.

Ističe se da se za Forin ofis izdvaja „tek dva puta više nego što se svake godine troši na pomoć samo za Etiopiju“ i da pojačanja u drugim ministarstvima, koja će biti neophodna zbog istupanja iz EU, ne smeju ići nauštrb ministarstva spoljnih poslova. 

Ističe se da je već prethodni ministar Filip Hamond (Philip Hammond) prošle godine upozorio da je ovo ministarstvi „blizu potpunog minimuma osoblja sa sedištem u Britaniji“.  

„Ovde je reč i o međunarodnoj reputaciji Velike Britanije. Želimo da ministarstvo spoljnih poslova efikasno radi sa ministarstvima međunarodne trgovine i izlaska iz EU. Naša sigurnost, prorperitet, vrednosti i demokratija će zavisiti od snage tih ključnih ministarstava i njihovih radnih odnosa“, navodi se u izveštaju.

Ministar bez portfelja u Ministarstvu za istupanje iz EU Džordž Bridžiz je, kao dokaz da saradnja nije zanemarena, morao da se vrati u viši dom parlamenta i objasni zašto nije obavestio članove parlamenta da vlada planira da odustane od predsedavanja EU, što je najavljeno 19. jula uveče. Pod pristiskom upozorenja da će poslancii izgubiti poverenje u njega ako ne bude otvoren, Bridžiz nije rekao kada je o tome obavešten, ali je istakao da će odustajanje od predsedavanja Britaniji uštedeti između 35 i 170 miliona funti.

Šta traži Tereza Mej

Premijerka Britanije Tereza Mej 21. jula je u poseti Parizu gde se sastaje sa predsednikom te zemlje Fransoa Olandom (Francois Hollande) nakon izgleda uspešne posete Berlinu.

Nakon sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel saopšteno je da Velika Britanija neće zatražiti istupanje „do kraja godine“. Na Velikoj Britaniji je da odluči kada će se pozvari na član 50 evropskih osnivačkih ugovora i time pokrenuti zvaničnu proceduru istupanja, koja u načelku mora da se obavi u roku o dve godine, osim u slučaju da se sve zemlje članice i zemlja koja istupi slože da im treba više vremena.

Iz Francuske po pitanju zahteva Britanije u pogledu istupanja stižu dosta odlučni tonovi. Iako se čini da je prihvatljiov da se Terezi Mej da „nekoliko meseci“ pre zvaničnog obaveštavanja Brisela o istupanju, o nikakvom „specijalnom statusu“ koji bi iziskivao duge pregovore ne može biti reči.

„Velika Britanija ne može da kaže ’ovo me zanima u odnosima sa EU a ovo ne, i onda ćemo probari da postignemo novi sporazum’. To nije moguće“, navoe jedan frnancuski doplomata, koji navodi da će Britania morati da bira između različitih modela, od norveškog koji podrazumeva veću povezanost do švajcarskog gde su veze labavije.

U odlučivanju o ovome, Britanija će morati da vodi računa o svojim značajnim sektorima. Na primer, čini se da se za sada preostale članice bez prolema slažu da je potrebno da londonskom finansijskom centru Siti treba „evropski pasoš“ da bi ostala najznačajnije finansijsko tržište u Evropi.

Takođe, prema pisanju Gardijana, rasplitanje ekonomskih veza, poput onih u automobilskoj industriji između Nemačke i Britanije, bilo bi teško i moglo da škodi svima, a negativne odlukemogle bi Merkelovoj na vrata da dovedu predstavnike industrije, ali to ne dovodi u pitanje odluku da se Britaniji ne popušta previše. Prema istraživanju Alensbah instituta za istraživanje javnog mnjenja, većina srednjih i velikih kompanija podržava čvrst stav prema Britaniji nakon referenduma, a 56% smatra da joj treba opozvati privilegije koje proističu iz članstva.

Uoči sastanka sa Terezom Mej, francuski predsednik je na sastanku sa premijerom irske Endom Kenijem poslao pruku da se procedura za istupanje mora pokrenuti „što pre moguće“.

Britaniji ne odgovara da odmah pokrene proceduru, bez pokušaja da što bolje pripremi teren i postigne neki dogovor sa evropskim partnerima. Naime, kada se procedura pokrene, ukoliko se u roku od dve godine ne postigne dogovor, u odnosima Britanije i EU počinju da se primenjuju pravila Svetske trgovinske organizacije, što znači veće barijere ur azmeni nego sada. Pregovori se odnose na rasplitanje odnosa u okviru EU, dok Britanija paralelno želi da se dogvori i o novim u govorima nakon istupanja.

Dodatan problem za Britaniju u procesu istupanja mogao bi da bude rizik od raspada zemlje. Severna Irska i Škotska su naime glasale protiv istupanja, što je pobudilo scenario od ponovnog referenduma za nezavisnost Škotske, pa čak i za ujedinjenje Irske.

Premijer Irske Enda Keni (Kenny) je 18. jula i sam pomenio tu mogućnost, ocenivši da bi se mogao raspisati i referendum ukoliko bi postojao „jasan nagoveštaj“ da većina građana Severne Irske želi da istupi iz Velike Britanije, i tu mogućnost je uporedio sa ujedinjenjem Nemačke.

„To se mora obrađivati u diskusijama“, naveo je on.

Izvor: AFP i Gardijan

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Bez ustupaka Britaniji, o budućnosti EU u septembru
  
• 

  Vesti

  : Bregzit: Sve opcije otvorene
  
• 

  Vesti

  : Iskustvo članica EU: Kad birači žele promenu