Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Turska, nekada model u regionu, ogrezla u problemima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.07.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Turska je sa islamskom pobožnosću, demokratijom zapadnog stila i ekonomskim rastom 2010. bila model u regionu uzburkanom prevratima na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Samo šest godina kasnije Turska je ogrezla u tenzijama sa susedima i saveznicima, dominaciji predsednika koji želi još veća ustavna ovlašćenja i konačno čistkama u velikim segmentima društva nakon pobune dela vojske. Među faktorima koje su dovele do takvog zaokreta su unutrašnje podele - krah mirovnog procesa sa Kurdima i erozija demokratskih prava pod predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, ali i rat u Siriji i drugi regionalni problemi u kojima je Turska zauzela stranu.
Erdogan se spori i sa SAD, saveznikom iz NATO, oko zahteva da Vašington izruči Fetulaha Gulena, muslimanskog sveštenika koji je u SAD a koga Anakara optužuje da je organizovao pokušaj vojnog puča 15. jula.
A 9. avgusta turski predsednik će sa liderom Rusije Vladimirom Putinom, nakon turskog izvinjenja zbog rušenja ruskog borbenog aviona 2015, pokušati da popravi narušene odnose. Prekid dobrih odnosa Turskoj je doneo gubitak značajnog prihoda od turizma i blokadu poslova u energetici.
Turski put u poslednjih deset godina ukazuje na napore strateški locirane zemlje - na azijskom i evropskom kontinentu, da zasija na međunarodnoj sceni. Danas, nakon neuspelog puča, turska vlada nastoji da očisti vojne, pravosudne i druge institucije od onih za koje se sumnja da su Gulenove pristalice.
Gotovo 16.000 ljudi privedeno je na ispitivanje zbog sumnje da su povezani sa pokušajem vojnog puča a polovina je uhapšena i čeka suđenje, saopštio je turski ministar unutrašnjih poslova Efkan Ala.
Turska je otpustila gotovo 1.700 oficira iz vojske, uključujući 149 generala i admirala.
Vlada je, sudeći prema odluci objavljenoj u službenom listu, takođe naložila zatvaranje više desetina medijskih organizacija uključujući 45 listova, 16 TV stanica, 23 radio stanice, tri novinske agencije i 15 časopisa. Na listi su brojni regionalni mediji, kao i nekoliko medija koji se dovode u vezu sa Gulenom a koje je država već zatvorila.
Još ranije su vlasti raspisale poternice za 47 bivših urednika ili novinara turskog lista Zaman zbog navodne veze sa Gulenom koji je negirao bilo kakvu umešanost u pokušaj puča. Te poternice su pojačale strah kod ljudi da mogu da budu na meti režima samo zbog toga što su kritikovali vlasti.
Organizacija Reporteri bez granica osudila je čistku novinara ističući da dobija "alarmantne razmere".
"Kritikovanje vlade i rad za medijsku kuću koju podržava Gulenov pokret nije dokaz umešanosti u neuspeli puč", rekao je direktor deska Reportera bez granica za istočnu Evropu i centralnu Aziju Johan Bir (Johann Bihr).
Turski ministar pravde istovremeno je demantovao navode iz izveštaja organizacije Amnesti internešenel (Amnesty International) da su neki od privedenih pretrpeli torturu. On je istakao da će se tokom vanrednog stanja uvedenog prošle nedelje primenjivati korektne procedure privođenja i pritvora.
Na tenzije sa saveznicima ukazuje i to što se Turska žali da nije dobila dovoljno snažnu podršku evropskih zemalja i SAD za vladine napore da iskoreni zaverenike i Gulenove pristalice.
"Do sada nismo dobili podršku kakvu cela Turska očekuje od tih zemalja", kaže ministar energetike Berat Albajrak, inače Erdoganov zet.
Osnovu za traženje podrške Turska vidi u ponudi, koja je sada "na umoru", da se priključi Evropskoj uniji, i u viđenju Turske kao mosta između Zapada i muslimanskih zemalja.
"Turska je bila zvezda u regionu. Bila je zemlja čija se reč sluša", rekao je u intervjuu za agenciju AP lider vodeće turske opozicione Republikanske narodne partije (CHP) Kemal Kiličdaroglu.
Međutim, "to je u velikoj meri izgubljeno" jer je "Turska intervenisala u unutrašnjim poslovima drugih zemalja", kazao je Kiličdaroglu.
Turski lideri su u to vreme govorili da su morali da prilagode svoju politiku u diplomatiji - politiku "nula problema sa susedima", zbog istorijskih promena koje se brzo odvijaju.
Erdogan je podržao proteste protiv egipatskog lidera Hosnija Mubaraka 2011. ali je imao hladne odnose sa vojnim liderima koji su srušili lidera islamista Mohameda Morsija 2013. Takođe je Turska 2011. podržala vojne udare NATO u Libiji koja je upala u još veći haos nakon smrti diktatora Moamera Gadafija.
Kada je reč o Siriji, u početku je Erdogan bio u dobrim odnosima sa predsednikom Bašarom Asadom ali je sa intenziviranjem konflikta u toj zemlji tražio njegov odlazak. Danas, pošto navodno toleriše priliv oružja i boraca sirijskim pobunjenicima, u Turskoj ima tri miliona sirijskih izbeglica.
Iako Turska navodno vodi spoljnu politiku usklađenu sa uslovom poštovanja ljudskih prava, kritičari Erdogana, muslimana sunita, kažu da je on zauzimao stranu u raznim konfliktima i koristio jezik neprihvatljiv za muslimane šite u Iraku i drugde.
Na unutrašnjem planu, pokušaj puča za koje su optužene Gulenove pristalice razoktrio je duboke tenzije u zemlji koje su delom posledica bojazni da predsednik ide prema autokratskoj vladavini. Iako je Erdogan beležio ogromne uspehe na svim izborima od 2002, Turci koji su za sekularnu državu ga ne podržavaju jer veruju da želi da uvede islamski stil života.
Za to vreme je snažan ekonomski rast Turske u prvim Erdoganovim godinama na vlasti izazivao zavist u regionu.
Sada je međutim agencija za kreditni rejting Standar i Purs (Standard & Poor's) spustila turski rejting još dublje u kategoriji bezverednog (džank-smeće) pozivajući se na neuspeli puč i političke potrese.
Erdogan je rekao da nema "opravdanih razloga" za smanjenje rejtinga i istakao: "Naši ekonomski pokazatelji su mnogo bolji nego u većini zemalja u svetu".
Međutim, ekonomista sa Harvarda Dani Rodrik ocenio je za AP da Erdoganovo ponovno okretanje ka Rusiji i Izraelu ukazuje na zabrinutost oko stanja turske ekonomije i napore za oživljavanje biznisa.
Turkonfed, nevladina organizacija koja predstavlja turski biznis, pozdravila je nedavni sastanak Erdogana sa opozicionim liderima na kome se razgovaralo o nacionalnom jedinstvu.
"Društvu treba politički jezik koji ujedinjuje, ne onaj koji polarizuje", kazao je predsednik Turkonfeda Tarkan Kadoglu.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
