Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Oland na udaru kritika zbog plana za oduzimanje državljanstva
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.12.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuski predsednik Fransoa Oland ostao je pri tome da se izmenama ustava omogući oduzimanje državljanstva zbog terorizma osobama sa dvojnim državljanstvom rođenim u Francuskoj, iako je bilo nagoveštaja da će odustati od toga. To je izazvalo nezadovoljstvo u redovima levice, dok je opoziciona desnica i sama zahtevala tu meru. Ekstremna desnica pak smatra da je zaslužna za ovaj preokret zbog svog nedavnog uspeha na regionalnim izborima.
U predlogu reforme koje je 23. decembra usvojila francuska vlada, zadržana je odredba da se mogućnost oduzimanja državljanstva dvojnim državljanima proširuje i na osobe rođene u Francuskoj. Do sada je ta mera važila za naturalizovane državljane.
Francuski parlament bi trebalo da početkom februara razmatra tu reformu koju je Oland najavio posle terorističkih napada 13. novembra. Reforma predviđa i da se ustavom uredi uvođenje vanrednog stanja.
Odluka da se ostane pri proširenju propisa o oduzimanju državljanstva naišla je na žestoke kritike među onima koji su i doveli socijalističkog predsednika na vlast 2012, uz ocene da je reč o "kompromitovanju", "pogaženim idealima", "populizmu" i "sramoti".
Poslanica ekološke stranke i bivša ministarka u Olandovoj vladi Sesil Diflo najavila je da će glasati protiv izmena ustava. Po njenoj oceni, predsednik, u želji da se izmakne tlo ekstremnoj desnici tako prvi tražiti donošenje te mere, dovodi u pitanje primenu svog programa.
Poslanik socijalista Paskal Šerki koji je poznat kao pobunjenik u svojoj stranci, rekao je da će i on glasati protiv predloga.
Desno orijentisani dnevnik Figaro je pak ocenio da da je takavom odlukom Oland pokazao doslednost.
"Bilo bi zaista katastrofalno da predsednik posle tako svečano datog obećanja povuče svoju reč", ocenio je poslanik desničarske stranke Republikanci Anri Geno.
Vlada bi u izglasavanju izmena mogla da računa na podršku desnice koja i sama zahteva takvu meru, kao i na raspoloženje javnog mnjenja posle napada u kojima je poginulo 130 osoba.
Republikanci koje predvodi bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy), svesni da je Oland u zamci, još se, međutim, nisu izjasnili kako će glasati.
"Ipak, reč o principu", piše levičarksi list Liberasion (Liberation) i dodaje da je to stvar "jednakosti svih Francuza rođenih u Francuskoj bez obzira na različito poreklo".
Dnevnik Monde, međutim, ocenjuje da cilj ne opravdava sredstvo.
Bivši ministar u vladi desnice koji je sada aktivista za kljudska prava, Žak Tubon (Jacques Toubon) smatra da suštinu državljanstva kao i samu Republiku odlikuje nedeljivost, odnosno da ne mogu postojati podele na ove i one građane.
Ekonomista Toma Piketi, autor svetskog bestselera "Kapital 21. veka", izneo je na svom blogu mišljenje koje dele mnogi građani koji su se razočarali u levicu. "Vlada sada dodaje sramotu tome što je nesposobna na ekonomskom planu", piše Piketi.
Razočarenje je tim veće jer su ministri i izvori bliski Olandu nagoveštavali da će predsednik odustati od te mere. Ministarka pravde Kristijan Tobira je čak to najavila 22. decembra u Alžiru.
Pritom, po priznanju samog premijera Manuela Valsa, ta mera ima više "simboličan" značaj i neće u većoj meri doprineti odvarćanju ljudi od pristupanja terorističkim grupama.
Ocenjuje se i da preokreti u odlučivanju samo doprinose sumnji u kapacitete vlade da upravlja na ozbiljan, dostojanstven i usaglašen način.
Predsednica Nacionalnog fronta, stranke ekstremne desnice, Marin Le Pen sebi priprisuje zasluge za ovakav preokret. "Oduzimanje državljanstva: prvi rezultat 6,8 miliona glasova koje je Nacionalni front osvojio na regionalnim izborima", navela je ona 23. decembra na svom nalogu na Tviteru.
Socijalisti nisu dobro prošli na regionalnim izborima održanim 13. decembra, 16 meseci pre predsedničkih izbora, pa se čini da je rekonstrukcija vlade neminovna.
Osim same podele resora - mnogi se pitaju kako Kristijan Tobira može ostati u vladi posle neisupnjenih očekivanja, jednako je važan i poliički pravac kojim će krenuti vlada.
Oland već je, kako se čini, nagovestio svoje namere 18. decembra u Briselu gde je učestvovao na samitu EU, pošto je "zbog interesa zemlje" pozvao na dogovor sa opozicijom "kada ima šta da predloži".
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
