Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izmena zakona o radu kao političko samoubistvo
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuska vlada nije uspela da umanji gnev stanovništva izmenom reforme rada i novi protesti održani su 31. marta širom zemlje. Procene broja učesnika se ne slažu, pa vlasti tvrde da ih je bilo 390.000 a sindikati 1,2 miliona. Izvesno je da je broj učesnika u porastu, da su jednako gnevni i zabrinuti, i zbog toga spremni da ponovo izađu na ulice. Ovo ne pogoduje socijalistima pred izbore 2017. U štampi se čak postavlja pitanje da li je ova reforma "političko samoubistvo" francuskog predsednika.
Broj učesnika je udvostručen u odnosu na prethodno okupljanje 9. marta, kada je prema proceni vlasti bilo 200.000 učesnika, a prema organizatorima 450.000.
Sindikati traže povlačenje zakonskog predloga i najavljuju nova okupljanja za 5. i 9. apri.
Ovog puta bilo je incidenata i privedeno je više od stotinu učesnika u Parizu i drugim gradovima – Renu i Nantu na zapadu zemlje, Ruanu na severozapadu, Tuluzu na jugozapadu i Lionu na istoku. Deo učesnika, pre svega mladih sa maskama na licima, gađalo je policiju, koja je odgovorila suzavcem.
Protivnici zakona tvrde da pogoduje arbitrarnim odlukama poslodavaca i povećava nestalnost u preduzećima.
Jedna od glavnih zamerki koje su izneli učesnici za francuski list Le Mond (Le Monde) je mogućnost za poslodavce da deo pravila poput radnog vremena, utvrdi ugovoom u okviru preduzeća, za koji bi bio potreban pristanak sindikata sa učešćem od najmanje 30% i ratifikacija najmanje polovine radnika. Učesnici ističu da položaj poslodavaca i zaposlenih nije ravnopravan, i da je moguće da se takve izmene sprovode uz pretnju – prihvati ili otkaz.
Pored toga, povećanje radnog vremena zapravo znači smanjenje plate po času rada, a učesnici protesta ukazuju da ih zabrinjava i predviđeno lakše otpuštanje.
Cilj reformi je da tržište postane fleksibilnije, uz osiguravanje napretka u karijeri. Vlada navodi da je cilj da se ojačaju pregovori unutar firme, posebno u oblasti irganizacije radnog vremena, i da se pojasne prafila za otpuštanje tehnoloških viškova.
Nisam zato podržao Olanda
"Nisam glasao za Olanda da bih ovo dobio", navodi Tijeri, penzionisani učitelj, koji dodaje da socjalistička vlada sprovodi mere koje se desnica "ne bi usudila".
"Ovaj tekst je kap koja je prelilia čašu. Kada se svedu računi političke ove vlade i poredi sa onim što je najavio (predsednik) Fransoa Oland tokom kampanje 2012. godine, postavi se pitanje – šta je sprovedeno izuzev braka za homoseksualce", navodi 37-godišnji Sebastijen (Sebastien) reporteru Le Monda.
Veliko učešće na protestima svakao je loš signal socijalističkoj vladi i predsendiku Fransoa Olandu, budući da se reformi protivi i deo glasača levice, 13 meseci pre sledećih izbora.
Pored toga, samo dan ranije Oland je morao da odustane od predloga ustavne reforme koja je najavljena nakon napada u Parizu jer nije bilo političkog konsenzusa.
Deo sindikata prihvatio je zakon nakon izmena koje su unete pre slanja Parlamentu. Vlada je naime pod pritiskom sindikata i na nezadovoljstvo poslodavaca odustala od mera koje su najviše kritikvoane, poput ograničavanja otpremnina za nepropisno otpuštanje.
Međutim, deo sindikata među kojima je moćni CGT ne odustaje i traži jednostavno povlačenje zakona, što ministarka rada Mirijam El Komri (Myriam El Khomri) isključuje kao mogućnost, rekavši da razume zabrniutost mladih ali da je zakon neophodan i pravedan.
U dnevniku desnog cetra Le Figaro nedavno je ocenjeno da zakon nakon ublažavanja ne odgovara nikome.
Poslednjeg dana marta organizovani su i štrajkovi, pre svega u javnom transportu, pa je saobraćao svaki drugi voz u regionalnom saobraćaju i tri od četiri vagona u pariskom metrou, a štrajkovali su i kontrolori leta šzo je ometalo aviosaobraćaj. Ajfelova kula bila je zatvorena zbog štrajka.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
