Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Berlin spreman za još 300.000 izbeglica
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Nemačku će ove godine stići do 300.000 izbeglica, znatno manje nego 2015, kada je migrantska kriza bila na vrhuncu. Vlasti kažu da su potpuno spremne za toliki broj ali i za prelazak na krizni režim ako ih bude više. Prošle godine je u Nemačku stiglo više od milion tražilaca azila, što je bio veliki pritisak na birokratiju zemlje da obradi zahteve, kao i test poverenja za koalicionu vladu kancelarke Angele Merkel. Kancelarka inače kritikuje istočnoevropske članice EU koje ne žele da prime izbeglice muslimane i ističe da svako treba da uradi svoj deo posla u migrantskoj krizi.
Direktor Savezne službe za migracije i izbeglice Nemačke Frank-Jirgen Vajs (Frank-Juergen Weise) rekao je u intervjuu za nemački nedeljnik Bild am zontag da se u 2016. očekuje između 250.000 i 300.000 izbeglica.
Vajs je istakao da zdrava nemačka ekonomija i unapređenje usluga za izbeglice ukazuju da će Nemačka moći bez problema da apsorbuje novoprispele, posebno ako njihov broj bude znatno manji.
"Spremili smo se za između 250.000 i 300.000 izbeglica ove godine. Obezbedili smo optimalne usluge za do 300.000 ljudi. Ako ih bude više i pritisak poraste, preći ćemo na tzv. krizni režim. Međutim, čak ni tada situacija neće biti kao 2015. godine", kazao je nemački zvaničnik, preneo je EurActiv.com.
Manje prispeće migranata sa Bliskog istoka i iz Avganistana u Nemačku u 2016. u najvećoj meri je rezultat zatvaranja tzv. balkanske rute u sklopu kontroverznog sporazuma EU i Turske postignutog s ciljem da se migranti spreče da dođu do Grčke.
Vajs je rekao i da njegova agencija naporno radi kako bi se izborila sa ogromnim brojem zahteva za azil ali da neće uspeti da reši preostalih 530.000 slučajeva do kraja godine.
Prošle godine Nemačka je zabeležila priliv tražilaca azila bez presedana, delom i zbog odluke kancelarke da dozvoli migrantima zaglavljenim u drugim evropskim zemljama da dođu u Nemačku.
Zvaničnici govore o više od milion prispelih u 2015, međutim Vajs kaže da je broj verovatno manji kada se isključe duple registracije, prenela je agencija AP.
Vajs je najavio da će ukupan broj za 2015. biti zvanično saopšten uskoro i da je verovatno reč o manje od milion izbeglica.
Dug i skup proces
Integracija onih kojima bude dozvoljeno da ostanu na nemačko tržište rada biće "dug i skup" proces, istakao je Vajs dodajući da je ipak optimista oko perspektiva na dugi rok.
"Mi to možemo", kazao je Rajs ponavljajući ono što je za vreme migrantske krize često govorila Angela Merkel.
"Mnogo toga što na početku (krize) nije bilo dobro smo ispravili. A ekonomija Nemačke je zdrava pa to možemo da izdržimo", dodao je prvi čovek Savezne službe za migracije.
Inače, u poslednjih godinu dana u Nemačkoj jača anti-imigrantsko raspoloženje, što za posledicu ima rast podrške nacionalističkim partijama desno od demohrišćana Angele Merekel i pad popularnosti kancelarke.
Rezultati istraživanja objavljeni 28. avgusta u nemačkom nedeljniku pokazuju da je 50% ispitnika protiv još jednog četvorogodišnjeg mandata za Angelu Merkel dok 42% želi da ona ostane. Još se ne zna da li će se kancelarka kandidovati za još jedan mandat na opštim izborima koji se očekuju u septembru ili oktobru 2017. godine.
Kancelarka traži poštenu raspodelu migranata
Nemačka kancelarka odbacila je stav onih evropskih zemalja koje kažu da ne žele da prime izbeglice muslimane. Takav stav zauzelo je nekoliko istočnoevropskih vlada kao odgovor na priliv migranata iz islamskog sveta.
Merkel je rekla da se nada da će članice Evropske unije postići sporazum o nerešenim pitanjima u migrantskoj krizi, pored ostalog o tome kako da pošteno rasporede tražioce azila među članicama.
Za nemački javni servis ARD Merkel je kazala da "svako mora da uradi svoj deo" ali nije odbacila mogućnost da se nekim zemljama dozvoli da preuzmu manje migranata ako povećaju finansijski doprinos.
Ona je ponovila stav da je blokiranje izbeglica po osnovu religije pogrešno.
"I dalje mislim da je pogrešno da neki kažu 'generalno ne želimo muslimane u našoj zemlji bez obzira da li postoji humanitarna potreba'. Moraćemo još da raspravljamo o tome", istakla je kancelarka, preneo je AP.
Poljska misli da Nemačka greši
Poljska smatra da nemačka kancelarka greši što kritikuje partnere iz EU koji odbijaju da pruže zaštitu izbeglicama muslimanima.
Zamenik poljskog ministra spoljnih poslova Konrad Šimanski (Szymanski) rekao je 29. avgusta u intervjuu za državni Radio 3 da se zemlje poput Poljske, koje odbijaju da prihvate kvote za izbeglice dogovorene na nivou EU, ponašaju u skladu sa raspoloženjem javnosti.
Šimanski je tako odgovorio na kancelarkine kritike članica EU, posebno iz centralne i istočne Evrope, koje ne pristaju na plan EU da svih 28 članica preuzme odgovornost za prijem ljudi koji beže od rata i siromaštva.
"Mislim da je to štetno za Evropu", kazao je poljski zvaničnik i dodao da je takav stav i u zapadnoj Evropi, gde se ljudi osećaju "sve manje i manje bezbednim".
Šimanski je rekao da se forsiranjem kvota za migrante krši pravo članica EU da odlučuju o nacionalnoj politici i da se time nanosi šteta evropskoj integraciji.
Poljska traži da EU uradi više da zaustavi uzroke migracija - rat u Siriji i konflikte u Africi, Aziji, na Bliskom istoku. Takođe se zalaže za veću humanitarnu pomoć za izbeglice u kampovima u Turskoj nadajući se da će se oni vratiti kućama kada to situacija dozvoli.
Varšava se 2015. obavezala da prihvati 10.000 izbeglica, međutim, nakon terorističkih napada u Parizu i Briselu, neizvesno je da će se to i desiti.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
