Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Masovne demonstracije Katalonaca za nezavisnost
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pokušaji pristalica nezavisnosti Katalonije da zbiju redove posle višemesečnih podela urodili su plodom: više stotina hiljada Katalonaca okupilo se 11. septembra povodom katalonskog praznika na demonstracijama u znak podrške nezavisnosti te pokrajine od Španije. Lider Katalonije Karles Pudžemon najavio je uoči skupa da će predložiti da se naredne godine održi novi referedum o nezavisnosti Katalonije.
Španska pokrajina Katalonija obeležava 11. septembra praznik Dijadu, odnosno godišnjicu vojnog poraza i gubitka autonomije 1714. godine, što se redovno pretvara u masovne demonstracije sa zahtevom za otcepljenje od Španije.
Ove godine demonstracije su organizovane u pet gradova širom Katalonije, što su protivnici nezavisnosti protumačili kao pokušaj da se prikrije sve slabiji odziv građana, koji su jednim delom razočarani zbog podela među strankama koje su za nezavisnost.
Na ovogodišnjim demonstracijama je u pet gradova učestvovalo ukupno 805.000 ljudi, dok je godinu dana ranije, prema podacima vlasti u Barseloni, učestvovalo 1,4 miliona. Prema procenama policije, na demonstracijama u Barseloni se ove godine okupilo oko 540.000 ljudi.
Lider Katalonije Karles Pudžemon izjavio je da je došao trenutak za donošenje ključnih poruka. On je pre skupa rekao da će predložiti da se naredne godine održi novi referedum o nezavisnosti Katalonije.
Puiđemon je rekao da će regionalna vlada raspisati regionalne izbore sledeće godine kao vrstu plebiscita kojim će se potvrditi opredeljenje za nezavisnost, ako ne bude mogao da ubedi Madrid da dozvoli Kataloncima da se izjasne o svojoj budućnosti.
Nestrpljivi su i demonstranti. "Nadamo se da će ova Dijada biti poslednja pre sticanja nezavisnosti", rekla je Karmen Santos, 58-ogodišnja službenica iz Baselone.
Praznik Dijada je već pet godina prilika za pristalice nezavisnosti da izađu na ulice u velikom broju.
"Treba ići do kraja. Ne možemo više da čekamo", rekao je Havijer Boras, 58-ogodišnji službenik koji je učestvovao na demonstracijama održanim u Barseloni u blizini regionalnog parlamenta.
Katalonski politički lideri koji su za nezavisnost, pokušavali su bezuspešno godinama da postignu dogovor sa Madridom o održavanju referenduma o samoopredeljenju, poput onog u Škotskoj na kome su se građani 2014. opredelili za ostanak unutar Velike Britanije.
Oni su zatim promenili taktiku pošto su dobili apsolutnu većinu u regionalnom parlamentu u septembru 2015. Parlament je u novembru te godine usvojio rezoluciju kojom se proglašava početak procesa za dobijanje nezavisnosti tog regiona. Ustavni sud Španije je suspendovao tu rezoluciju.
Regionalne vlasti, međutim, ne odustaju od plana da organizuju otcepljenje te oblasti na severoistoku Španije u kojoj živi 7,5 miliona ljudi.
Katalonski lideri su, između ostalog, planirali da uspostave administraciju buduće nezavisne države, usvoje zakone koji će pripremiti otcepljenje od Španije i da raspišu izbore za ustavotvornu skupštinu koja bi pripremila ustav Katalonije.
Plan je, međutim, zapeo u junu kada je koaliciona vlada predvođena Karlesom Pudžemonom izgubila podršku male, antikapitalističke stranke CUP, koja je najradikalnija u zahtevima za nezavisnost. Tada je regionalna vlada izgubila većinu u parlamentu.
Pudžemon i CUP su u proteklih nekoliko nedelja približili stavove i ta mala, radikalna stranka je pristala da ga podrži prilikom glasanja o poverevnju vladi 28. septembra.
Zauzvrat, CUI traži da se 2017. organizuje referendum posle koga bi se odmah proglasila nezavisnost, što se u velikoj meri razlikuje od planova drugih pristalica nezavisnosti.
Pudžemon je želo da raspusti parlament 2017, dve godine pre isteka mandata, i raspiše izbore za ustavotvornu skupštinu koja će pripremiti ustav buduće države.
Ovako podeljen pokret mogao bi da se uruši ako špansko pravosuđe pokrene krivični postupak protiv predsednika katalonskog parlamenta Karmea Forkadelja jer je dozvolio usvajanje "mape puta" za nezavisnost i pored upozorenja Ustavnog suda.
Oko 1,8 miliona Katalonaca izjasnilo se 2014. godine za nezavisnost Katalonije na neobavezujućem glasanju održanom uprkos protivljenju vlasti u Madridu, koje smatraju secesionističke inicijative u Kataloniji neustavnim.
Promene u stavu Madrida se ne naziru s obzirom da vodeće stranke ne mogu da se dogovore o formiranju vlade ni posle održana dva ciklusa izbora od decembra.
Katalonija je jedna od 17 autonomnih pokrajina Španije. Zvanično je priznata kao istorijska nacija u Katalonskom autonomnom statutu usvojenom 1979. godine u skladu sa španskim Ustavom iz 1978. godine.
Izvor: AFP, AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
