Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Merkelova na udaru kritika zbog izbornog neuspeha
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka kancelarka Angela Merkel i njena politika "otvorenih vrata" za izbeglice označeni su kao glavni krivci za neuspeh njene stranke na regionalnim izborima održanim 4. septembra u nemačkoj pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Ti izbori su zauzvrat osnažili položaj populističkog pokreta desnice koji je protiv prijema imigranata. Merkelova je obećala da će povratiti poverenje Nemaca, pre svega putem dobre integracije imigranata i vraćanjem ekonomskih migranata u zemlje porekla.
Na izborima u pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija, nekada u sastavu Istočne Nemačke, pobedila je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) osvojivši 30% glasova, što je pet procentnih poena manje nego 2011.
Međutim, najviše ralzoga za slavlje imaju populisti iz Alternative za Nemačku (AfD) koji su sa 20,8% osvojenih glasova dospeli na drugo mesto pretekavši Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) kancelarke Merkel. CDU se tako našla na trećem mestu sa 19% osvojenih glasova.
Predizbornu kampanju za te izbore je obeležila debata o integraciji oko milion tražilaca azila koji su prošle godine stigli u Nemačku. Prema anketi TV kanala ZDF, svaki drugi građanin sa pravom glasa je tu temu označio kao ključnu.
Merkelova je pritom imala težak zadatak da 1,3 miliona birača u Meklemburgu, u kome se nalazi i njena izborna jedinica, ubedi da ne glasaju za populiste.
Ona je proteklih dana isticala da se njena odluka da otvori vrata izbeglicama prosto nametala, mada je posle terorističkih napada u julu u Nemačkoj, više insistirala na bezbednosnom aspektu te politike.
AfD je, međutim, ojačao je svoj položj na ovim regionalnim izborima i to godinu dana pred opšte izbore u Nemačkoj.
Uspeh tog pokreta na izborima ima vrlo simbolilčan značaj jer Meklenburg-Zapadna Pomeranija slovi za tradicionalno uporište Merkelove koja je i lično učestvovala u kampnji za regionalne izbore.
Merkelovu nisu štedeli ni njeni saveznici. Nemački vicekancelar i šef SPD Zigman Gabrijel optužio je konzervativce da su presporo reagovali na migrantsku krizu, što je rezultiralo uspehom AfD.
"Merkel je insistirala da ćemo prebroditi krizu. To moramo učiniti, ali smo potrošili previše vremena na nepotrebne argumente", rekao je nemački vicekancelar.
Bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), sestrinska stranka CDU u Bavarskoj, koja je međutim, već mesecima u sukobu sa kancelarkom u vezi sa politikom migracija, krenula je takođe u napad.
"Ovi regionani izbori predstavljaju protesta zbog politike koja se vodi u Berlinu", ocenio je generlani sekretar CSU Andreas Šojer koji je ponovo zatražio od kancelarke da uvede godišnju kvotu za prijem izbeglica.
Merkel: Povratiću poverenje
Nemačka kancelarka koja učestvuje u Kini na samitu G20, obećala je 5. septembra da će povratiti poverenje Nemaca. "Svi moraju da porazmisle šta treba učiniti da se obnovi poverenje, a ja prva moram to učiniti", rekla je ona i dodala da je sasvim prirodno da je ona odgovorna za izborni neuspeh CDU.
Ponovila je da je njena prošlogodišnja odluka da primi izbeglice bila dobra i podsetila da je priliv izbeglica znatno smanjen u Nemačkoj tokom 2016.
"Moramo još mnogo toga da uradimo da bismo povratili poverenje, važnu ulogu imaće teme integracije i vraćanja migranata koji nemaju dozvolu boravka kod nas", dodala je ona.
Neizvesna budućnost kancelarke
Najčitaniji dnevnih u zemlji i Evropi, Bild, postavio je pitanje o budućnosti kancelarke koja već 11 godina vodi Nemačku i koja se do pre godinu dana činila nedodorljivom. "Koliko šamara Merkelova može još da istrpi?", naveo je list.
"To je više od malih, regionalnih izbora, to su izbori o Merkelovoj: oluja protesta na severoistoku pokosila je CDU koja se našla iza AfD. Kakav debakl za kancelarku", ocenio je nedeljnik Špigel na svom sajtu.
AfD, koji je osnovan pre tri godine, sada ima predstavnike u devet od 16 regionalnih parlamenata. Pokret, osnažen, kreće u trku za izbore na jesen 2017, namenjući svoju anitiimigranstku retoriku i boreći se protiv smenjivanja dve vodeće stranke na vlasti i samovolje političkih elita.
Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja, na saveznom nivou za nemačke populiste bi glasalo 14% birača. To znači da im je za 12 meseci, od odluke Mekrelove da primi izbeglice, podrška proasla za 10 procentnih poena.
Angela Merkel još nije objavila svoju kandidaturu za četvrti mandat, mada malo ko sumnja da to neće učiniti. Kancelarku podržava 44% građana.
Iz ugla AfD postoji vrlo određen cilj: srušiti Merkelovu. "Ovo je početak kraja ere Merkelove", rekla je 5. septembra funkcionerka AfD Betraiks fon Storh i ocenila da politika vlade ne uvažava očekivanja većinskog stanovništva.
AfD se priprema za novu borbu, ovog puta za regionalni parlament u Berlinu 18. septembra.
Zvono na uzbunu
Generalni sekretar CDU Peter Tauber je priznao "gorak poraz" i istakao da treba pokazati razumevanje za strahove ljudi. "Ali ne smemo napraviti grešku i reći da svako ko je glasao za AfD pripada ekstremnoj desnici i da je protiv izbeglica", rekao je on.
Štampa već zvoni na uzbunu zbog jačanja populističke desnice u Nemačkoj u razmerama koje nisu viđene od kraja Drugog svetskog rata 1945. godine.
Nemačka po tome više nije izuzetak u Evropu, iako se činilo da je pošteđena jačanja nacionalističkih i populističkih stranaka.
"Od sada Nemačka ima ono što nije postojalo od kraja rata: stranku ektremene desnice", objavio je list Velt.
Neonacisti iz NPD-a, čije je uporište bio Meklemburg nisu uspeli da zadrže mesta u regionalnom parlamentu pošto nisu prešli cenzus od 5%.
AfD-u je čestitala o predsednica francuske strane ekstremne desnice, Nacionalni front, Marine le Pen.
"Ono što je do juče bilo nemoguće postalo je moguće: patriote AfD su počistile stranku Merkelove. Sve čestitke!", napisala je Le Penova na svom nalogu na Tviteru.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
