Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Traži se izazivač za Angelu Merkel
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.11.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vodeća nemačka stranka levog centra pod pritiskom je da izabere kandidata koji će izaći na megdan kancelarki Angeli Merkel nakon što je objavila da će se na izborima 2017. kandidovati za četvrti mandat. Socijaldemokrate (SPD) su izgubile kancelara 2005. i trenutno su partner konzervativaca Angele Merkel u velikoj koaliciji. Kao mogući protivkandidati kancelarki iz redova SPD pominju se lider stranke i vicekancelar Gabrijel i predsednik Evropskog parlamenta Šulc. Angela Merkel, lider sa najdužim stažom u EU, vodi Nemačku od 2005.
Lider SPD Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel), vicekancelar i ministar ekonomije, još nije odlučio da li će ići u trku s Angelom Merkel. Kao mogućeg snažnog "izazivača" kancelarke upućeni vide i predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca (Schulz).
Ko god bude kandidat SPD, čeka ga teška borba. Socijaldemokrate nade izgleda polažu u savez levice, sa Zelenima i partijom Levica, ali pre toga treba prevazići značajne političke podele.
Gabrijel, kako se ocenjuje, ima veštine za kancelara ali je mnogo manje popularan od Angele Merkel. Slično važi i za Šulca - on je značajno podigao ugled EP i pomogao da njegova partija na evropskim izborima 2014. ostvari najbolji rezultat za mnogo godina, međutim, kod kuće je manje poznat.
Zamenik predsednika SPD Ralf Štegner (Stegner) rekao je da će Gabrijel predložiti kandidata za kancelara "u dogledno vreme" ali nije rekao kada.
"Mirno ćemo razgovarati kada i kako ćemo to uraditi ... nećemo dozvoliti da nas požuruju", rekao je Štegner za TV ZDF i dodao: "Donećemo pravu odluku tako da imamo dobre šanse da pobedimo Uniju" (Hrišćansko-demokratsku uniju, CDU).
Savez tri partije levice, i ako dobije većinu, teško bi funkcionisao jer se Levica protivi ekonomskim reformama koje sprovode socijaldemokrate, kao i vojnom angažmanu u inostranstvu.
Te stranke rade zajedno u vladama nemačkih pokrajina ali na saveznom nivou nisu previše bliske. Pored toga, neki iz Zelenih prednost daju povezivanju sa konzervativcima Angele Merkel.
Štegner je rekao i da ne može da odbaci mogućnost da se ponovi sadašnja koalicija, dodajući da je oni ne žele.
Merkel traži novi mandat da brani ugrožene vrednosti
Angela Merkel je 20. novembra saopštila da će tražiti četvrti mandat na opštim izborima 2017. da bi branila demokratske principe kojima prete ozbiljne opasnosti u zemlji i inostranstvu.
Predviđajući najoštriju kampanju do sada, Merkel je rekla da populističke snage, kao i nezivesnosti nakon odluke Britanije da izađe iz EU i izbora Donalda Trampa (Trump) za predsednika SAD, znače da je njena "dužnost da služi svojoj zemlji".
"Suočavamo se sa borbom u Evropi i na međunarodnom nivou za naše vrednosti i naše interese i, jednostavno rečeno, za naš način života", kazala je novinarima Merkel (62) u sedištu CDU, preneo je EurActiv.com.
"Ti izbori biće najteži, barem od ujedinjenja" Nemačke 1990, dodala je Merkel ističući veliku "polarizaciju društva".
Govoreći za nemački TV kanal ARD, Merkel je istakla da želi "snažnu Evropu" nakon što je Britanija glasala za izlazak iz bloka.
Angela Merkel vodi Nemačku od 2005. i, ako dobije još jedan četvorogodišnji mandat, za šta, prema istraživanjima javnog mnjenja, postoji velika verovatnoća, izjednačiće rekord svog mentora Helmuta Kola, prvog kancelara koji je u posleratnoj Nemačkoj proveo 16 godina na toj dužnosti.
Anti-Tramp
Merkel je prva žena, najmlađa osoba i jedini kandidat odrastao u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj koji vodi ujdeinjenu Nemačku. Popularna je među Nemcima ali je podrška koju je uživala smanjena nakon što je odlučila da pusti da u zemlju uđe više od milion tražilaca azila. Ipak, posmatrači smatraju da će veliki potresi u poslednje vreme u svetskoj politici verovatno podstaći Nemce, koji tradicionalno nisu skloni riziku, da je podrže.
"Merkel je odgovor na populizam", istakao je pozdravljajući njenu kandidaturu premijer Saksonije Stanislav Tilić dodajući da je ona "anti-Tramp".
Više od polovine birača - 55%, želi da Merkel ostane kancelarka prema 42% u avgustu, pokazalo je istraživanje lista Bild am zontag (Bild am Sonntag).
Ocenjuje se da su porazi CDU na pokrajinskim izborima posledica neslaganja za politikom prema izbeglicama Angele Merkel. Ta politika naišla je na otvoreni revolt Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske stranke CDU u Bavarskoj, koja traži da se postavi gornja granica za priliv tražilaca azila.
Portal Špigel onlajn (Spiegel Online) piše da će CDU morati da "motiviše i mobiliše" pristalice koje su se možda "umorile" od Angele Merkel. "Iako nema Trampa na vidiku u Nemačkoj, SAD su nam pokazale da nezamislivo može da postane stvarno", dodaje se na tom portalu.
Nova istraživanja pokazuju da 33% nemačkih birača podržava konzervatice Angele Merkel, što je za devet procentnih poena manje nego na prethodnim izborima 2013.
Na drugom mestu je SPD sa podrškom 24% glasača a Alternativa za Nemačku (AfD) i opozicioni Zeleni su gotovo izjednačeni sa podrškom 13 odnosno 12% birača, pokazalo je istraživanje nezavisnog instituta Emnid.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
