Italija posle najavljene ostavke premijera Matea Rencija ulazi u period političke neizvesnosti, a pred italijanskim predsednikom Serđom Matarelom koji će odlučivati o daljim korcima, nekoliko je mogućnosti. Kao verovatan ishod pominje se formiranje nove vlade koja bi bila zadužena za donošenje budžeta za narednu godinu i izmenu izbornog zakona pre eventualnog raspisivanja vanrednih izbora. Renci je na mestu premijera proveo oko 1.000 dana prešavši put od mladog popularnog lidera naklonjenog reformama do razočaranog lidera koga kolege političari osporavaju a većina građana odbacuje.

Renci je najavio 5. decembra da će tokom dana predati predsedniku Serđu Matareli podneti ostavku posle poraza na referendumu na kome se 59,11% Italijana izjasnilo protiv izmena Ustava.

On nije uspeo da ubaci svoje sugrađane u reformu koja je trebalo da pojednostavi italijanski politički sistem. Predložena reforma predviđala je drastično smanjenje ovlašćenja Senatu, gornjem domu parlamenta, kao i regionalnih i pokrajinskih vlasti.

Renci je sa 39 godina stupio na dužnost 2014. kao najmlađi premijer u istoriji Italije. On je tada obećao da će iz korena reformisati zemlju i da će Italija izbiti u prvi plan u Evropi, ali i pored velike energije nikada nije zaista uspeo da mobiliše svoje sugrađane.

Optuživan često da vlada sam bez smisla za kompromis Renci je izazvao i duboke podele u svojoj Demokratskoj partiji koja je podelila na većinu i "odmetnute" članove naklonjenje levici, a sada ostaje da se vidi i da li će ostati i na čelu stranke.

Od izbora verovatnije formiranje nove vlade

Matarela bi mogao da odmah pošto Renci podnese ostavku 5. decembra popodne na sednici vlade, zatraži od odlazećeg premijera da formira novu vladu. Renci bi teoretski mogao da dobije poverenje parlamenta, bilo postojeće većine ili nove većine koja bi uključila stranku Forca Italija bivšeg premijera Silvija Berluskonija koji je to pominjao kao mogućnost.

Međutim, čini se da je Renci u obraćanju posle referenduma odbacio tu mogućnost rekavši da se "njegovo iskustvo kao šefa vlade ovde završava". Mogućnost da Renci ponovo formira vladu umanjuje i činjenica da se veliki broj građana, gotovo 60%, izjasnio protiv ustavne reforme koju je odlazeći premijer predlagao.

Matarela bi, što je verovatnije, mogao da imenuje novog mandatara koji prethodno obezbedi podršku sadašnje većine ili proširene većine a više imena se pominje u tom kontekstu, poput ministra finansija Pjera Karla Padoana i predsednika Senata Pjetra Grasa.

Imenovanje Padoana bi umirilo tržišta koja strahuju zbog mogućnosti da Italija, kao treća ekonomija zone evra, uđe u nov period političke nestabilnosti. Na Milanskoj berzi cene akcija su posle referenduma pale za 1,29%, dok su akcije većine banaka bile u padu. Kamata na 10-ogodišnje državne obvzenice je porasla, dok je evrp pao na 1,0571 dolara.

Nova vlada bi bila zadužena za donošenje budžeta za narednu godinu, kao i izmenu izbornog zakona pre eventualnog raspisivanja vanrednih izbora.

Nova vlada bi mogla da odluči da nastavi mandat sve do isteka sadašnjeg saziva parlamenta 2018. što bi razočaralo stranke poput populističkog Pokreta pet zvezda koji je kao i Severna liga zatražio posle referenduma da se izbori raspišu što pre.

"Italijani treba da budu pozvani na izbore što pre", rekao je lider Pokreta pet zvezda Bepe Grilo. "Najbrži, realan i konkretan način da se odmah ide na glasanje jeste sa postojećim izbornim zakonom", rekao je on.

Pokretu pet zvezda sadašnji izborni zakon ide na ruku, s obzirom da je, prema istraživanjima javnog mnjenja, objavljenim pre referenduma, drugi po snazi politički pokret iz Rencijeve demokratske partije (PD).

Taj zakon, usvojen u maju 2015. predviđa većinu u donjem domu za strnaku koja osvoji više od 40% glasova u prvom krugu izbora ili za stranku koja u eventualnom drugom krugu osvoji više glasova.

Reforma izbornog zakona iz 2015. godine predviđa da stranka koja je osvojila više od 40% glasova ili u drugom krugu bude prva od dve partije dobije dodatni broj poslaničkih mesta i tako učvrsti većinu u donjem domu. Prema istraživanjima javnog mnjenja Pokret pet zvezda pobedio bi na izborima tog tipa.

Druge stranke su protiv izlaska na izbore i smatraju da pre izbora treba izmeniti izborni zakon u delu koji se odnosi na donji dom parlamenta kako bi bio uređen na proporcionalniji način.

Na Matareli će biti odluka za koji će se scenario opredeliti, a moraće da osigura da tehnička vlada ima većinu ako želi da izbegne održavanje vanrednih izbora sledeće godine.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dan D za italijanskog premijera
  
• 

  Vesti

  : Renci, reforme i paradoks referenduma
  
• 

  Vesti

  : Masline na putu evropskoj energetskoj bezbednosti
  
• 

  Vesti

  : Italija u postizbornom ćorsokaku, investitori zabrinuti