Belgijski region Valonija, koji je privukao pažnju svetske javnosti kada je za nekoliko dana odložio samit EU-Kanada i potpisivanje trgovinskog sporazuma CETA, objavio je Namursku deklaraciju u kojoj se predlaže novi način pregovaranja o međunarodnim trgovinskim sporazumima. Deklaraciju nazvanu po Namuru, glavnom gradu Valonije, potpisalo je 38 univerzitetskih profesora iz brojnih zemalja, uključujući SAD i Kanadu, a njeni potpisnici uvereni su da će predlozi iz dokumenta omogućiti EU da pokaže da trgovina ne služi privatnim interesima na štetu javnog.

Arhitekta Namurske deklaracije je predsednik regionalne vlade Valonije i profesor političkih nauka Slobodnog univerziteta u Briselu Pol Manjet (Paul Magnette).

Manjet je kopiju Namurske deklracije, pre nego što je objavljena ranije u decembru, predao predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, preneo je EurActiv.com.

U dokumentu na tri strane ukazuje se da je "vruća" debata oko Sveobuhvatnog ekonomskog i trgovinskog sporazuma EU-Kanada (CETA) bila znak da način na koji EU pregovara o međunarodnim ekonomskim i trgovinskim sporazumima, kao i o njihovom sadržaju, izaziva sve više negativnih reakcija i suprostavljanje javnog mnjenja.

Deklaracija je odgovor na bojazni širom Evrope, kažu potpisnici, i predlozi iz tog dokumenta moraju da postanu standard u svim pregovorima o trgovinskim i ekonomskim sporazumima u kojima su akteri Evropska unija i njene članice.

Potpisnici veruju da će ti predlozi omogućiti EU da pokaže da trgovina ne služi privatnim interesima na štetu javnog interesa.

Predlozi su svrstani u tri grupe - poštovanje demokratskih procedura, usklađenost sa socio-ekonomskim, sanitarnim i ekološkim propisima i garantovanje javnog interesa u sklopu mehanizma za rešavanje sporova.

Sudeći po Deklaraciji, EU trenutno nije u poziciji da nastavi pregovore o planiranom sporazumu o slobodnoj trgovini sa SAD (TTIP).

U Namurskoj deklaraciji navodi se da pre davanja pregovaračkog mandata treba obaviti opsežne javne analize potencijalnog novog trgovinskog sporazuma kako bi se garantovalo da će doprineti održivom razvoju, smanjenju siromaštva i nejednakosti i borbi protiv klimatskih promena.

Dalje se navodi da pregovarački mandati za sporazume koji nisu u nadležnosti samo EU, već i nacionalnih vlada, treba da budu predmet prethodnih debata u nacionalnim parlamentima, uključujući regionalne parlamente, i da uključe najveći mogući broj predstavnika civilnog društva. Takođe, privremeni rezultati pregovora treba da budu objavljeni u javnosti.

U Deklaraciji iz Namura ističe se i da za sve strane u sporazumu treba da bude obavezna ratifikacija ključnih instrumenata za odbranu ljudskih prava, ključnih konvencija Međunarodne organizacije za rad, preporuka projekta BEPS (Base Erosion and Profit-Shifting) za sprečavanje erozije poreske baze i šerovanja profita i Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena.

Kada je reč o mehanizmu za rešavanje sporova, u Deklaraciji se navodi da treba dati prednost nadležnosti nacionalnih i evropskih sudova.

Manjet je nedavno rekao da je CETA naišla na otpor u Valoniji zbog snažne demokratske tradicije te regije i moći koju ima da ratifikuje međunarodne sporazume. Predsednik Evropske komisije je pak nagovestio da Belgija treba da preispita način na koji ratifikuje međunarodne sporazume.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU i Kanada potpisale sporazum o slobodnoj trgovini
  
• 

  Vesti

  : Belgija postigla dogovor o CETA, još neizvesno potpisivanje
  
• 

  Vesti

  : Evropski region blokira sporazum sa Kanadom
  
• 

  Vesti

  : Ministri EU: Bez mnogo nade za TTIP
  
• 

  Vesti

  : Nemački ministar: TTIP propao, evropski pregovarač to negira