Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ministri EU: Bez mnogo nade za TTIP
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri EU ocenili su 23. septembra da je teško da EU može u skorije vreme zaključiti veliki trgovinski sporazum sa SAD i razgovarali su o tome da li da promene pravac pregovora. Sa druge strane, jednoglasno su podržali trgovinski sporazum sa Kanadom i on bi trebalo da bude potpisan u oktobru.
"Potreban je novi početak ili novi pristup", rekao je novinarima uoči neformalnih trgovinskih razgovora u Bratislavi ministar ekonomije Slovačke Peter Žiga, čija zemlja predsedava EU.
Nakon tri godine pregovora i dalje opstaju velike razlike u pozicijama o ovom sporazumu, čije puno ime je Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo, skraćeno TTIP, a rad je potreban u svih 30 predviđenih poglavlja.
Zamisao TTIP je da se uklone barijere za trgovinu između EU i SAD, odnosno carine ali i propisi koji ograničavaju uvoz, kako bi se podstakao ekonomski rast i zapošljavanje. Trgovinska razmena SAD i EU već je ogromna, pa SAD svakog dana izvoze u Evropu robu u vrednosti 700 miliona dolara.
"Sporazum pruža ogroman potencijal u pogledu zaposlenosti i rasta", navela je 2015. evropska komesarka Sesilija Malmstrem.
Prema proceni Evropske komisije, ekonomija EU bi time mogla da dobije 119 milijardi evra godišnje, a BDP SAD bio bi uvećan do 95 milijardi evra.
Pored podsticanja privrede, sporazum EU i SAD, ukoliko se postigne, mogao bi da bude nametnut i drugima.
"Ukoliko uspemo, imaćemo kontrolu nad svetskim standardom", rekao je nedavno bivši direktor Svetske trgovinske organizacije paskal lami, dodajući da bi se tako Koreanci, Japanci i Kinezi morali prilagoditi evropsko-američkom standardu. Ovu optimističnu sliku kvari činjenica da je SAD sa azijskim partnerima sklopi drugi sporazum, TPP, sa istim ciljevima.
Pregovori su se odvijali u petodnevnim rundama, a 15. je zakazana u nedelji počev od 3. oktobra u Njujorku.
U Evropi strah i podele
Protivnici sporazuma, uljučujući nevladine organizacije, poslanike svih političkih boja, sindikate i aktiviste, smatraju da je opasan za demokratiju, bezbednost hrane kao i socijalne i ekološke standarde, i redovno su se okupljali na protestima. U Nemačkoj i Belgiji prošle sedmice protestovale su hiljade ljudi, u strahu da je sporazum pretnja za životnu sredinu i javno zdravlje i da će povećati moć velikih multinacionalnih kompanija.
I zemlje su podeljene, pa su Francuska i Austrija među skeptičnima, a 12 evropskih zemalja, uključujući Italiju, Španiju i Veliku Britaniju, nedavno je u otvorenom pismu izrazilo podršku sporazumu.
"Za nas mandat za pregovore (koji su članice poverile Uniji) više nema političku podršku Francuske", rekao je državni sekretar za trgovinu Matijas Fekl sredinom septembra.
U Nemačkoj TTIP podržava kancelarka Angela Merkel, ali ne i vicekancelar Zigmar Gabrijel, iz socijaldemokrata.
Evropljani ipak žele da zaključe sporazum pre nego što sadašnji američki predsednik SAD Barak Obama napusti Belu kuću, a osim Obaminog odlaska smatra se da na pregovore utiču i predstojeći izbori u Francuskoj i Nemačkoj.
Kanađani dali bolje ponude
Sa druge strane, ostvaren je napredak u trgovinskom sporazumu s Kanadom, koji je poznat i kao CETA, i preostalo je da neke zemlje dodaju razjašnjenja u pogledu teksta sporazuma.
Zvanična podrška sporazumu očekuje se 18. oktobra, na sastanku na kojem će biti predstavljena "zajednička izjava" EU i Kanade koja bi trebalo da razveje preostale sbrige, posebno u Nemačkoj, Austriji i Belgiji. Nemački ministar ekonomije Zigmar Gabrijel reeo je da je evropska komisija obećala da će jpš razjasniti neka značajna pitanja popujt javnih usluga, načela predostrožnosti, zaštite radnika i potrošača i nepristrasnost arbitražnih sudova za investitore.
Sporazum sa Kanadom trebalo bi da bude potpisan 27. oktobra u Briselu na samitu uz prisustvo kanadskog premijera Džastina Tridoa (Justin Trudeau).
"Amerikanci nisu voljni da daju ponude kao što je učinila Kanada, tako da je izvesno da ove godine neće biti sporazuma", rekao je nemački ministar ekonomije i vicekancelar Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel).
Rekao je da će u slučaju ponovnog pokretanja pregovora morati prvo da se vidi ko je sledeći američki predsednik, i da će u slučaju da stvari opet krenu unapred, pregovori možda iziskivati "promenjeni pregovarački mandat ili različiti pristup".
Belgijski ministar spoljnih poslova Didije Render (Didier Reynders) rekao je da su šanse za uspeh male ukoliko SAD ne daju osnova za to.
Čak i inače poletna komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrem (Ceclilia Malmstroem) rekla je da je "sve manja i manja verovatnoća brzog sklapanja sporazuma".
Ona je ipak pozvala da se pregovori nastave kako bi se ostvario što veći napredak, prenosi AFP.
Izvor: AFP i AP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
