Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Slamka spasa za italijanske banke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Italijanskim bankama, opterećenim nenaplativim zajmovima od 360 milijardi evra, parlament je odobrio pomoć od 20 milijardi. Pomoć je napotrebnija banci Monte dei Paski di Siena (Monte dei Paschi di Siena, MPS), trećem po veličini kreditoru u zemlji i ujedno najstarijoj banci u svetu čiji najnoviji plan dokapitalizacije nije uspeo da donese željenu sumu.
Banka MPS, osnovana 1472. godine da podrži farmere u Toskani, saopštila je da je u aranžmanu "dug za akcije" prikupila nešto više od dve milijarde evra umesto planiranih pet milijardi. "Ideja da će Katar biti ključni investitor je izbledela a bez takvog investitora nije bilo ni tražnje od strane drugih", rekao je za Rojters jedan izvor.
To znači da banka neće moći da opstane ako joj se kapital ne uveća iz spasilačkog paketa države. S obzirom da će banka MPS sada propustiti rok Evropske centralne banke da do kraja godine pribavi sveža sredstva, očekuje se da italijanska vlada uskoro poveća svoj udeo u banci koji je sada 4%.
Vlada Paola Đentilonija očekuje da će uspeti da privoli privatne investitore koji poseduju oko 2,1 milijardu evra vredne obveznice banke da preuzmu gubitke.
"Plan spasavanja je propao i Rim nije uspeo da pronađe ključnog investitora. Iz razumljivih razloga, niko ne želi da bude 'prvi na vrhu' ako se kriza pogorša", rekli su analitičari kuće IG za Gardijan.
Banci MPS, koja je zbog više milijardi evra rizičnih zajmova najgore od 51 evropske banke prošla na testu "zdravlja" u julu 2016, naloženo je da poveća kapital. Od tada se situacija pogoršala i rezultati napora za povećanje kapitala nisu bili veliki a posebno ne dovoljni pa je likvidnost MPS stalno opadala.
Ministar finansija Pjerkarlo Padoan rekao je u parlamentu da će spasilački paket od 20 milijardi evra koji je predložila vlada minimalno uticati na štediše.
"Ta mera unapređuje sposobnost italijanskog sistema da raste i da se konsoliduje i taj rast biće faktor koji će pomoći da se poprave bilansi banaka", istakao je italijanski ministar finansija.
Padoan je kazao da će efekti na štediše "ako bude intervencije, biti svedeni na minimum ili ih neće biti".
Govoreći 21. decembra u parlamentu, Padoan je kazao da će dokapitalizacija iz vladinog paketa pomoći biti uslovljena spremnošću banke da sprovede planove restrukturisanja koji će joj omogućiti "da stane na noge, bude profitabilna i finansira ekonomiju".
Đentiloni se, preneo je BBC, izjasnio da MPS ne treba pustiti da propadne zbog bojazni da bi se njenim krahom samo pogoršalo stanje prezaduženog bankarskog sektora. Propast te banke predstavljala bi opasnost za štednju hiljada Italijana.
Kako piše britanski Gariđan, za sada nije jasno koliko će od odobrenih 20 milijardi evra biti iskorišćeno za banku MPS, koja je samo jedna od mnogih kojima su potrebna sveža sredstva. Postavlja se i pitanje da li će 20 milijardi evra biti dovoljno da se reše problemi italijanskih banaka koje su nagomilale dugove u uslovima ekonomske stagnacije. Naime, osam godina posle finansijske krize, ekonomska proizvodnja Italije za 8% je manja nego pre krize.
Bivši premijer Renci takođe je pokušavao da reši problem bankarskog sektora. Njegova vlada uspostavila je zaštitni fond nazvan Atlante uz podršku vodećih kreditora i nameravala je da ga koristi za pomoć bankama sa problemima. Renci je bio dobro upoznat sa situacijom u MPS jer je bio uključen u planove za "čišćenje" nenaplativih kredita banaka.
Padoan je u parlamentu tvrdio da je, osim par "kritičnih" situacija, italijanski bankarski sistem "solidan i zdrav", preneo je Fajnenšel tajms.
Kako se navodi, akcije MPS u poslednjih godinu dana izgubile su na vrednosti 86% a italijanske banke u proseku su prepolovile svoju vrednost.
Analitičari kažu da se implikacije vladinog spasilačkog paketa protežu van Italije, treće po veličini ekonomije zone evra koja ima dug veći od 130% BDP.
Italijanski paket biće veliki test za nova pravila Evropske unije kojima je predviđeno da vlasnici obveznica preuzmu gubitke pre nego što se u posrnule banke ubrizga novac poreskih obveznika. Biće to i pokazatelj kako se vlada u Rimu bavi problemom bankarskog sektora opterećenog nenaplativim zajmovima od 360 milijardi evra.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
