Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Na stres testu palo 13 evropskih banaka
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.10.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 "Stres test", odnosno dubinsko preispitivanje finansijskog stanja, nije položilo 13 od 130 najvećih evropskih banaka i one će morati da nađu još 10 milijardi evra da se zaštite od budućih kriza, saopštila je Evropska centralna banka (ECB). Test je pokazao da ukupno 25 banaka, ili svaka peta velika evropska banka, treba da ima bolju zaštitu od potencijalnih kriza. Za tih 25 banaka potrebno je ukupno 25 milijardi evra za jačanje rezervi kapitala. Najveći problemi su u bankama u Italiji, Grčkoj, Portugaliji. Ipak, problemi u većini banaka mogu se rešiti restrukturiranjima koja su u toku, izdavanjem novih akcija, prodajom dela imovine.
Test je bio teži nego 2011. i 2010. godine, kada su ga prošle i banke koje su kasnije morali da spasavaju, istakli su zvaničnici ECB 26. oktobra na predstavljaju rezultata "stres testa" za banke za 2013.
Cilj testiranja banaka, kako su naveli u ECB, bio je da se osigura da banke budu spremne da kreditiraju evropsku ekonomiju i njen oporavak. Neke banke nerado odobravaju kredite jer su iskusile posledice loših ulaganja.
Kako se navodi, iako se mesecima pričalo o bankama "zombijima", čini se da nijedna zbog testa neće prestati da posluje. Naime, većina ili ima mali manjak ili će im restrukturiranje koje sprovode biti dovoljno da se izvuku.
ECB je ocenila da je za 25 banaka potrebna bolja zaštita od krize, odnosno da treba da imaju veće rezerve. Od toga je 12 banaka popunilo manjak u rezervama tokom meseci testiranja i našlo novac ili emisijom novih akcija, ili otpisom rizičnih investicija ili zajmovima privredi, čime su smanjile sumu kapitala koju treba da imaju na rezervama po tom osnovu.
Preostalih 13 banaka sada imaju rok od dve nedelje da izveste ECB kako planiraju da uvećaju i popune rezerve kapitala.
Snagu banaka ECB je proveravala kontrolišući kvalitet njihove aktive i podvrgavajući ih "stres testu" kojim je simulirano kako bi finansije banaka prošle u slučaju ekonomskog pada. Cilj je bio da se ojača banakarski sistem da bi kreditori mogli da odobravaju kompanijama više zajmova i da tako podstiču a ne koče poslovne aktivnosti i zapošljavanje.
Na evropsku ekonomiju nepovoljno deluju kako nespremnost banaka da daju zajmove po pristupačnoj ceni, tako i slaba tražnja od strane kompanija koje smatraju da nema razloga da rizikuju zaduživanjem.
Potpredsednik ECB Vitor Konstansio (Constancio) rekao je da je test bio strog i da "rezultati garantuju da put ka ekonomskom oporavku neće kočiti ograničena ponuda kredita".
Na testu nisu prošle grčke Eurobank i Nacionalna banka Grčke, kiparska Helenik banka, italijanske Monte dei Paski di Siena (Monte dei Paschi di Siena), banka Kariđe (Carige), Banka Popolare di Milano i Banka Popolare di Vićenca (Vicenza), belgijska Deksija (Dexia), austrijska Esterajhišer Folksbanka (Oesterreichischer Volksbank Verbund), irska Permanent, portugalska Komercijalna banka Portugalije i slovenačke Nova Ljubljanska banka i Nova kreditna banka Maribor.
Najveći manjak u rezervama kapitala ima italijanska banka Monte dei Paski di Siena koja treba da se ojača sa još 2,11 milijardi evra. Portugalskoj Komercijalnoj banci potrebno je 1,15 milijardi evra a grčkoj Eurobanci 1,76 milijardi.
Ocenjeno je da će pet banaka - Eurobanka, Nacionalna banka Grčke, Nova Ljubljanska, Nova kreditna banka Maribor i Deksija, moći da pokriju manjak u rezervama kapitala ako istraju sa tekućim planovima restrukturiranja.
Većini ostalih banaka sa spiska nedostaje manje od milijardu evra a u nekim slučajevima reč je o manje od 200 miliona. One mogu da nađu novac emitovanjem akcija, prodajom imovine ili zadržavanjem dela profita umesto da ga isplate kroz dividende.
Pod nadzorom ECB
Rezultati preispitivanja stanja bankarskog sistema objavljeni su pred 4. novembar, kada ECB preuzima funkciju centralnog evropskog supervizora. Test je trebalo da ukaže na skrivene probleme u sistemu pre nego što velike banke pređu pod nadzor ECB.
Novom ulogom ECB treba da doprinese jačanju evropske monetarne unije u uslovima krize zbog prezuženosti vlada. Centralna banka zone evra to će učiniti boljom i dubljom kontrolom i sprečavanjem da problemi prerastu u velike gubitke za nacionalne vlade kroz spasilačke pakete.
Funkciju supervizora za najveće banke ECB preuzima od nacionalnih supervizora koji su, kako se smatra, suviše blagi prema svojim bankama i ne reaguju na vreme na probleme. Nacionalni supervizori nastaviće da kontrolišu manje banke.
Banke su od ključnog značaja za funkcionisanje evropske ekonomije jer su većini kompanija, posebno malim i srednjim preduzećima, potrebni krediti da bi mogle da rade i razvijaju se.
Poređenja radi, u SAD su kompanije češće na finansijskim tržištima gde prodaju obveznice kako bi prikupile novac.
Inače, 18 članica zone evra u drugom kvartalu 2014. nije ubeležilo ekonomski rast već stagnaciju nakon četiri tromesečja slabog rasta.
Izvor: AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
