Nemačka, posle terorističkog napada u Berlinu, za razliku od drugih zemalja koje su prošle kroz slične situacije, nije podlegla ratnoj retorici i pribegla uvođenju vanrednog stanja. To se delom objašnjava istorijom te zemlje, a nemačke vlasti ujedno ne žele da idu na ruku populistima koji izjednačavaju izbeglice i radikalne islamiste. Glavni osumnjičeni za napad na posetioce božićnog vašara u Berlinu ubijen je u oružanom obračunu sa policijom u Milanu, potvrđeno je 23. decembra.

"Bila sam vrlo ponosna ovih dana jer je veliki broj ljudi reagovao na situaciju s mirom", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel ove nedelje posle napada u Berlinu.

Ona je 22. decembra pokušala da umiri javnost rekavši da se nada da će uskoro biti uhapšen glavni osumnjičeni za napad u kome je 19. decembra poginulo 12 i ranjeno 50 ljudi.

Nemačkoj policiji je zamerano to što je osumnjičeni Tunižanin Anis Amri (24) i pored problematične propšlosti uopšte uspeo da uđe u zemlju.

Prema podacima policije, Amri je koristio najmanje šest različitih imena i tri državljanstva. Policija je ponudila nagradu od 100.000 evra za informacije o Amrijem za kojim se tragalo širom Evrope.

Amri je 23. decembra ubijen u oružanom obračunu sa policijom u Milanu, u kome je jedna policajac povređen, potvrdio je italijanski ministar unutrašnjih poslova Marko Miniti.

Italijanski mediji preneli su ranije da je on od 2011. do 2015. godine bio u zatvoru u Italiji jer je zapalio jednu školu. Amri se navodno za vreme Arapskog proleća 2011. godine iskrcao na ostrvu Lampeduza, u blizini afričke obale, a predstavljao se kao maloletnik iako je tada imao 18 godina.

Nemačka policija je 23. decembra uhapsila i dvojicu braće rođenih na Kosovu zbog sumnje da su planirali napad na tržni centar u Oberhauzenu, na zapadu te države.

Policija je navela da su muškarci starosti 28 i 31 godinu, privedeni u Duizburgu, u Rurskoj oblast,i i da je posle dojave 22. decembra pojačala prisustvo kod tržnog centra i božićnog vašara.

Osetljivo pitanje

Napad u Berlinu, koji je izvršen tako što je kamion uleteo među posetioce božićnog vašara,
šokirao je Nemačku.

To prvi napad islamista te veličine. Nemačka je do sada važila za tranzitnu zemlju ili zemlju u kojoj su se krili odgovorni za džihadisitčke napada, poput onih u SAD 11. septembra 2001, ili Parizu u novembru prošle godine, a sada je definitivno postala i meta napada.

Ministar unutrašnjoh poslova u Sarskoj oblasti Klaus Bujon se ove nedelje posle napada u Berlinu odvažio da govori o "ratnom stanju". On je odmah opomenut i morao je da obeća da će ubuduće neće pribegavati "tom konceptu".

Vodeće novine, uključujući tabloide, takođe su bile umerene.

Posle napada u Parizu 13. novembra godine u kojima je poginulo 130 ljudi, francuski predsednik Fransoa Oland je govorio o činu rata i objavio da se uvodi vanredno stanje, što nije izazvalo mnogo preispitivanja. Sličnoj retorici pribeglo se i u Belgiji posle terorističkih napad au martu 2016, kao i ranije u SAD.

Stručnjak za međunarodni terorizam na Slobodnom univerzitetu u Berlinu Kristijan Tušhof rekao je da je u SAD za dela terorizma "uveden koncept rata".

Ništa slično se ne dešava u Nemačkoj. S jedne strane, vlasti ne žele da podstiču strahove, rekao je predsednik vlade Saks-Anhalta Rajner Hazelhof. "Mi nismo u ratu... i nećemo dozvoliti salafistima da dovedu rat u našu zemlju", rekao je on za list Miteldojče cajtung.

Tušhof je rekao da se rat u Nemačkoj shvata "kao vid organizovnaog nasilja među državama" i podsetio da je Nemačka više puta tokom istorije bila agresor zbog čega se nerado upotrebljava reč rat.

Nemačke vlasti ne žele, takođe, da ratnom retorikom idu na ruku populističkoj desnici oličenoj u Alternativi za Nemačku (AfD).

U Nemačkoj zajedničke patrole vojske i policije, koje su u Francuskoj uobičajena stvar, i dalje predstavljaju tabu. U toj zemlji su posle Drugog svetskog rata i vladavine nacista mogućnosti za intervenciju vojske ograničene ustavom.

Nemačka vlada je u proteklih nekoliko meseci najavila da će pooštriti politiku prijema imigranata, zaposliti još policajaca, proširiti video-nadzor i ubrzati proterivanje ljudi kojima nije odobren azil, kao što je uradila i sa Amrijem.

Međutim, uopšte se ne razmatra mogućnost proglašenja vanrednog stanja u kome policija ima posebna ovlašćenja, pošto je Nemačaka, posle iskustva sa nacističkom vladavinom, vrlo obazriva kada je reč o slobodama građana.

"Ako sve dodatno obezbedimo, ako kontrolišemo svaki ulaz u javne površine, to neće biti u skladu sa našom kulturom otvorenosti", rekao je 21. decembra gradonačelnik Berlina Mihael Miler.

Život je u Berlinu počeo da se vraća u normalu, građani i turisti nastavljaju da obavljaju kupovine pred praznike, a božićni vašar na kome se odigrao napad, ponovo je otvoren 22. decembra.

"U svakom slučaju potpuna bezbednost ne postoji. Niko ne može to da garantuje, ni policija ni država, rekao je za AFP posetilac jednog od najvećih božićnih vašara na trgu Gendarmenmart.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Odnosi Turske i Rusije neće biti ugroženi
  
• 

  Vesti

  : Alep: simbol nemoći i ravnodušnosti Zapada
  
• 

  Vesti

  : Teška vremena za Angelu Merkel
  
• 

  Vesti

  : Predložene nove mere protiv terorizma u Nemačkoj
  
• 

  Vesti

  : Napadi u Briselu potresli Evropu