Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK: Nema jednostavnog rešenja za lažne vesti
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.01.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski komesari za digitalno tržište i pravdu ukazali su na problem lažnih vesti u EU, ali su upozorili da nema jednostavnog rešenja za to. Oni su istakli da to pitanje ne treba rešavati tako što će neko odlučivati šta je istina a šta nije, kao u Orvelovoj "1984". Brisel ne brinu samo vesti koje se plasiraju iz Rusije već i obmanjujuće priče protiv EU u britanskim tabolidima. Uticaj u Evropi širi i američki sajt koji neguje ultradesničarske ideje i nije se libio da objavi netačnu vest da su ljudi koji su uzvikivali Alahu akbar zapalili crkvu u Dortmundu.
"Lažne vesti – to je popularna tema, tema u središtu pažnje, ali nema lakog rešenja", rekao je evropski komesar zadužen za jedinstveno digitalno tržište u EU i bivši estonski premijer Andrus Ansip.
On je rekao da veruje samoregulaciju. "Lažne vesti su loša stvar, ali po mom mišljenju, 'Ministarstvo istine' je takođe loše", rekao je Ansip 10. januara novinarima, pominjući totalitarnu instituciju iz romana "1984" britanskog pisca Džordža Orvela, piše Euobzerver.
Komesarka za pravdu Vera Jurova je rekla da članice EU treba da donesu "dobre i odgovorne odluke" u vezi s tim.
"Oboje smo živeli dugo pod diktatorskim režimom ministarstava istine i zato smo oboje vrlo osetljivi na to. Želimo da vidimo da članice donose dobre i odgovorne odluke", rekla je Jurova koja je Čehinja.
Jurova je rekla da je zadovoljna što je pitanje govora mržnje na internetu regulisano tako da se briše govor koji je zakonom zabranjen, poput regrutovanja džihadista putem interneta.
"Na polju propagande je mnogo teže", rekla je ona i dodala da bi striktno uređenje tog pitanja značilo da postoji neko ko polaže pravo na istinu.
Pitanje lažnih vesti dospelo je u žižu javnosti pošto je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp osudio medijske izveštaje da ruska obaveštajna služba poseduje materijal kojim bi mogla da ga ucenjuje. Izveštaji su bili zasnovani na procurelim dosijeima koje je navodno napisao bivši britanski špijun, a navodno uključuju i to da je Tramp snimljen u društvu prostitutki u Moskvi 2013.
Tramp je rekao da je reč o lažnim vestima i političkom lovu na veštice.
Međutim, i sam Tramp, kao i pristalice Bregzita i britanski tabloidi, imao je koristi od lažnih priča.
U međuvremenu, ruski i proruski mediji su ove nedelje objavili da su SAD poslale više od 3.000 tenkova u Evropu u okviru priprema "rata" protiv Rusije. U stvarnosti upućeno je 87 tenkova u cilju odrvraćanja, piše Euobzerver.
Rusija nije jedini izvor lažnih vesti. Izvori EU su jednako zabirnuti zbog obmanjujućih priča protiv EU u britanskim tabolidima.
Breitbart, američki sajt koji podržava Trampa i propagira ultradesničarske stavove, takođe se širi Evrope pošto namerava da otvori i sajtove na nemačkom i francuskom.
Taj sajt je 3. januara objavio da se "rulja od 1.000 ljudi" koji su uzvikivali islamističke slogane, sukobila s policijom i zapalila najstariju crkvu u Nemačkoj u Dortmundu, ali su vlasti brzo zaustavile te glasine. Dortmundska policija je saopštila da informacija nije tačna ali se Breitbart nije povukao vest.
Lokalni mediji su javili da je zalutali vatromet izazvao mali plamen na delu zaštitne mreže na crkvi i da je ugašen posle 12 minuta. Na crkvi nije goreo krov niti je crkva najstarija u Nemačkoj, preneo je Gardijan 7. januara.
Nemački ministar pravde Hajko Mas je polovinom decembra rekao da će Nemačka primenjivati zakon protiv namernog deziformisanja i da se pod slobodom govora ne mogu štititi kleveta i obmanjivanje.
Evropska spoljnopolitička služba ima mali tim zvaničnika i diplomata koji su zaduženi za raskrinkavanje stranke propagande, ali pozivi poslanika Evropskog parlamenta da se pojačaju kapaciteti tog tima nisu naišli na razumevanje.
Lakše je izaći na kraj sa hakovanjem
Ansip je ocenio da se sa hakovanjem može lakše izaći na kraj.
Podsetio je da je Estonija pretrpela sajber napad kada je 2007. u Talinu uklonjen sovjetski spomenik, a da su zahvaljujući saradnji različitih službi i timova za IT bezednost onemogućena većina napada. "Uspeli smo da osujetimo napade i pre nego što su stigli do nas", rekao je on.
Ansip je rekao da nijedna članica ma koliko velika bila nije u stanju da se sama bori protiv sajber napada.
On je rekao da Komisija želi da uloži dodatnih 1,8 milijardi evra u sajber bezbednost, kao i da članice EU moraju da, poput SAD, vojni budžet više troše na odbranu od sajber napada i da nacionalna tela nadležna za borbu protiv napada hakera moraju blisko da sarađuju.
Nedavno istraživanje američkih obaveštajnih službi pokazuje da postoji rizik od pokušaja ruskih hakera i medija da utiču na predstojeće izbore u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj i Švedskoj.
Evropski komesar zadužen za bezbednost Džulijan King rekao je za Fajnenšal tajms od 9. januara da su i institucije EU često meta hakerskih napada. On je rekao da je prošle godine bilo 20% više pokušaja upada u Evropsku komisiju.
Izvor: Euobzerver
Foto: Freeimages.org
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
