Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Holanđani traže referendum i o TTIP
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Holandski glasači žele da se na referendumu izjasne o sporazumu o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP), čime se devet dana nakon što je Holandija rekla ne sporazumu EU o pridruživanju Ukrajine u pitanje dovodi i budućnost sporazuma o slobodnoj trgovini SAD i EU. Oko 100.000 građana Holandije već je potpisalo peticiju za referendum o TTIP. Potrebno je da peticiju potpiše 300.000 ljudi kako bi se pokrenula procedura za neobavezujuće glasanje o tom pitanju, kao što je bio slučaj i sa referendumom o Ukrajini. Pregovarači EU i SAD žure da završe kontroverzni sporazum pre nego što SAD dobiju novog predsednika, s obzirom da su potencijalni Obamini naslednici veoma rezervisani oko sporazuma o slobodnoj trgovini uopšte, pa i oko TTIP.
Referendum gura holandska Socijalistička partija. Osnovana 1977. kao Komunistička partija Holandije marksista-lenjinista, ta stranka osvojila je 15 od 150 mesta u holandskom parlamentu na izborima 2012, što odgovara nešto manje od 910.000 glasova.
Portparol socijalista Jasper Van Dejk (Dijk) rekao je za EurAktiv.com da je referendum o sporazumu EU sa Ukrajinom dao kampanji oko TTIP, koja traje mesecima, novi podsticaj. U kampanji su i nevladine organizacije koje su protiv TTIP, dodao je holandski političar.
Čim TTIP bude završen, počeće proces za nacionalno izjašnjavanje o tom sporazumu, rekao je Van Dejk i dodao: "Nadamo se da će se to desiti. Mi smo za referendum o TTIP".
EU i SAD pregovarači žure da završe kontroverzni transatlantski sporazum pre nego što Barak Obama u januaru 2017. ode iz Bele kuće.
Naime, potencijalni Obamini naslednici, poput republikanca Donalda Trampa (Trump) i demokrate Bernija Sandersa (Bernie), veoma su rezervisani oko sporazuma o slobodnoj trgovini kao što je TTIP.
Ako sporazum nakon četiri godine teških pregovora i bude postignut do kraja 2016, moraće da bude ratifikovan u Evropskom parlamentu i u svakom od 28 nacionalnih parlamenata članica EU da bi stupio na snagu.
U toj fazi holandski referendum, kao onaj o Ukrajini - savetodavan i neobavezujuć, može da predstavlja ogroman pritisak na holandske poslanike.
Evroskepticizam
Iz kampanje Ostati (Remain), koja se vodi za dalje članstvo Britanije u EU pred referendum 23. juna, ističu ekonomske koristi TTIP i nemogućnost Britanije da sama pregovora o sličnim sporazumima kao razloge da ta zemlja ostane članica Evropske unije.
TTIP je prioritet za Evropsku komisiju, koja pregovara sa SAD u ime vlada EU, kao i za britanskog premijera Dejvida Kamerona (Cameron) koji je 2014. obećao da će svom snagom podržati taj sporazum.
Pretnju TTIP holandskih birača, koji su 2005. odbacili ratifikaciju Evropskog ustava, verovatno će iskoristiti kampanja Otići (Leave) koja se zalaže za izlazak Britanije iz EU.
"Šamar" EU bilo je i grčko ne spasilačkom paketu kreditora na referendumu u julu 2015, pošto su na jačanje evroskeptičnih partija ukazali i rezultati izbora za Evropski parlament 2014.
Na glasanju 2005. o Evropskom ustavu holandski parlament obećao je da će poštovati odluku birača ako izlaznost bude 30%. Izašlo je 61,6% a Ustav je odbacilo 63,3%.
Od tada je na snagu stupio novi zakon kojim se uvodi neobavezujući referendum koji može da traži svako u Holandiji ko prikupi 300.000 potpisa.
Glasanje o TTIP neće biti zvanično traženo pre nego što sporazum EU-SAD bude završen. Ipak, 100.000 ljudi već je potpisalo peticiju.
Kako se navodi, glasanje o mnogo opskurnijem sporazumu EU-Ukrajina na prvom ikada "narodnom refrendumu" tražilo je 450.000 ljudi.
Rezultati takvih referenduma biće potpuno ignorisani ako na njih izađe manje od 30% glasača. Na glasanje o Ukrajini izašlo je 32,2% a 61% je bilo protiv.
Procenjuje se da bi izlaznost na referendum o sporazumu sa SAD bila veća nego na onom o sporazumu Ukrajina-EU, s ozbirom da se za pregovore o TTIP kaže da se vode pod velom tajni, da se sumnja da će zbog TTIP biti spušteni evropski ekološki standardi, da se navodi da će Evropljani morati da jedu hlorom prane piliće a da će vlade biti na udaru tužbi multinacionalnih kompanija.
Ukoliko se "kockice slože", moguće je da bude upropašćena i ratifikacija EU-Kanada sporazuma CETA na koji se gleda kao na test za TTIP.
Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum (CETA) EU i Kanade, koji je zaključen 2014, treba da bude ratifikovan do kraja 2016. ili 2017. Rumunija je međutim najavila da ga neće ratifikovati jer Otava odbija da ukine vize za njene građane, ali i zbog toga što EU nije pokazala solidarnost po pitanju kanadskih i američkih viza sa Bukureštom.
Potencijalna cena
Evropska komisija procenjuje da će "ambiciozni" TTIP sporazum doprineti rastu ekonomije EU za oko 120 milijardi evra (0,5% bruto domaćeg proizvoda) a američke za 95 milijardi (0,4% BDP).
Ipak, pregovori o Transatlantskom partnerstvu opterećeni su kontroverzama sa obe strane Atlantika, posebno u EU.
Komisija je pokrenula "ofanzivu" inicijativa i mišljenja pokušavajući da većom transparentnošću umanji bojazni ali su protivnici TTIP širom EU, uključujući u Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, i dalje glasni.
Mnoge u EU, kao i evroposlanike koji će glasati o TTIP, posebno iritira mehanizam za rešavanje sporova investitor-država (ISDS) kojim se korporacijama dozvoljava da tuže vlade pred međunarodnim sudovima.
Bojazni zbog tog mehanizama bile su toliko jake da je Komisija predložila da se pitanjima na koje bi se odnosio mehanizam ISDS bave sudovi država.
SAD taj predlog EU još nisu prihvatile i rezervisane su oko te ideje ali se pregovori nastavljaju. Očekuje se da to pitanje bude rešeno tek na samom kraju pregovora o sporazumu o Transatlantskom partnerstvu.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
