Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Farmaceutska industrija treba da brine o pacijentima, ne o profitu
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.02.2017. |
|
|
|
|
|
|
U Evropskoj uniji raste pritisak na farmaceutske kompanije da razmotre način na koji posluju i povedu više računa o potrebama pacijenata i zdravlju ljudi nego o vlastitim profitima. Zato je odbor EP za prirodnu sredinu podržao rezoluciju čiji je cilj da se unapredi pristup lekovima širom Evrope. Iako ta rezolucija neće postati zakon, ona pokazuje smer koji bi mogla da ima buduća politika EU. Evroposlanici se zalažu za bolji pristup lekovima, transparentnije ugovore o cenama, bolji uvid javnosti u rezultate istraživanja, kao i povraćaj javnih ulaganja u farmaciju u vidu javnog zdravlja.
Zdravstveni sistemi članica EU pod velikim su pritiskom zbog mera štednje. Istovremeno starenje populacije, znatno povećanje broja obolelih od hroničnih blesti i veliki troškovi razvoja novih tehnologija doprinose rastu troškova za farmaceutske proizvode u svim članicama.
Odgovornost za to koje će lekove naplatiti i po kojoj ceni je samo na članicama EU dok je Evropska komisija jedina odgovorna za odobravanje medicinskih proizvoda koji se plasiraju na tržište EU.
Međutim, evroposlanici veruju da je to vreme prošlo i da je potreban novi pristup i na nivou EU, i na nacionalnom nivou, s obzirom da, kako se navodi u rezoluciji usvojenoj 31. januara, "troškovi u farmaceutskom sektoru dostižu 17,1% ukupnih za zdravstvo u EU i 1,41% bruto domaćeg proizvoda Unije".
Zdravstvena zaštita a ne trgovina
U rezoluciji se navodi da su farmaceutske kompanije jedan od stubova zdravstva a ne "puki predmet trgovine".
"Neadekvatan pristup osnovnim lekovima i visoke cene inovativnih lekova predstavljaju ozbiljnu pretnju održivosti nacionalnih zdravstvenih sistema", istakli su evroposlanici u dokumentu napominjući da se cene lekova obično ugovaraju u tajnim bilateralnim pregovorima farmaceutskih kompanija i nacionalnih vlada.
EP ističe da cene lekova treba da pokriju troškove razvoja i proizvodnje i da budu prilagođene specifičnoj ekonomskoj situaciji zemlje u kojoj se lekovi prodaju.
Evroposlanici su ukazali i na značaj unapređenja transparentnosti i dobrovoljne saradnje između članica u oblasti cena lekova kako bi se "obezbedila stabilnost zdravstvenih sistema i očuvalo pravo evropskih građana na pristup kvalitetnoj zdravstvenoj nezi".
Cene lekova takođe su prioritet predsedavanja Malte EU. Ministar zdravlja Malte Kris Fern (Chris Fearne) rekao je nedavno za EurActiv.com da će se zalagati za veću transparentnost načina na koji farmaceutske kompanije pregovarau sa članicama o cenama lekova.
Ministri zdravlja EU u junu 2016. založili su se za dobrovoljnu saradnju članica sa ciljem da se postignu veća dostupnost i bolji pristup lekovima. Oni su naveli da članice mogu da istraže strategije za pregovore o cenama "u koaliciji" i unaprede razmenu informacija.
Generalni sekretar Partnerstva za pristup pacijenata (PACT) Stanimir Hasardžiev (Hasardzhiev) istakao je da farmaceutska industrija ne može da izbegne razgovore o "teškim temama". "Ostaću za stolom kada budemo tražili bolja rešenja (oko cena)", kazao je on učesnicima jedne konferencije u Sofiji u septembru 2016. dodajući da su farmaceutske kompanije postale otvorenije i spremnije za razgovore.
Regionalna saradnja članica EU već je počela, npr. između zemalja Beneluksa i Austrije i između Bugarske i Rumunije. I na jugu EU se na inicijativu Grčke pregovara o takvoj saradnji.
Međutim, Evropska federacija farmaceutske industrije (EFPIA) insistira na poštovanju važećih sporazuma o cenama.
Tačka na povećanja cena preko noći
Frančeska Katarin (Francesca Cattarin) zadužena za zdravstvenu politiku u Evropskom udruženju za zaštitu prava potrošača (BEUC) pozdravila je rezoluciju u kojoj se ukazuje "da je pristup lekovima ozbiljan problem pacijentima širom EU".
"Drago nam je što se Parlament zalaže za zdraviji farmaceutski sektor. Krajnje je vreme da pacijentima budu dostupni lekovi koji su im potrebni", rekla je Katarin i istakla da "povećanje cena preko noći" mora da ode u istoriju.
"Nije pošteno da potrošači plaćaju svoje lekove dva puta - jednom kada subvencioničšu istraživanja i zatim na kasi", istakla je Katarin.
Evroposlanica i autorka izveštaja Soledad Kabeson Ruis (Soledad Cabezón Ruiz) rekla je da je farmaceutska industrija jedan od najkonkurentnijih i najprofitabilnijih sektora u Evropi.
Prema njenim rečima, cene novih lekova skočile su do nivoa kada postaju nedostupni mnogim pacijentima i predstavljaju pretnju za održivost nacionalnih zdravstvenih budžeta.
"Jasno je da moramo da preispitamo farmaceutski sistem i odgovorimo na nestašicu osnovnih lekova, da idemo sa istraživanja usmerenih na profit na ona usmerena na pacijente, unapredimo transparentnost rezultata istraživanja i cena i razmotrimo potencijal generičkih lekova", rekla je ta evroposlanica.
Parlament u rezoluciji predlaže da Komisija barem na pet godina radi izveštaje o pristupu lekovima u EU i "zvoni na uzbunu" u slučaju vanrednih problema.
Istraživanja okrenuta pacijentima
Evroposlanici u rezoluciji takođe naglašavaju značaj istraživanja usmernih na potrebe pacijenata uvažavajući "interes farmaceutskih kompanija da im se investicije vrate".
Evropski parlament "žali što su prioriteti istraživanja u farmaceutskoj industriji okrenuti profitu a ne pacijentima", bilo je navedeno u nacrtu rezolucije ali je ta ocena povučena iz konačne verzije.
Pred toga, Parlament je pozvao Evropsku komisiju da u projektima finansiranim iz programa EU, poput programa Horizont 2020 i Inicijativa za inovativne lekove, podrži transparentnost podataka iz medicinskih istraživanja i ohrabri pristupačne cene i ne-eksluzivnost ili zajedničko vlasništvo nad pravima intelektualne svojine.
Takođe se od Komisije i članica EU traži da povećaju javne investicije u istraživanja u oblastima u kojima postoji potreba kako bi se "obezbedio povraćaj javnih ulaganja u vidu javnog zdravlja".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstoc.com
Povezani sadržaj
|
|
|