 Bugari 26. marta izlaze na vanredne parlamentarne izbore na kojima će se, uz tradicionalne igrače konzervativce, socijaliste, stranku turske manjine, pojaviti i neke nove partije sa različitih strana političkog spektra koje se nadaju ulasku u parlament. Jedna od novih je ABV, partija bivšeg predsednika Parvanova, čiji novi lider oštro kritikuje politiku do nedavno vladajućih konzervativaca, ali i glavnih suparnika socijalsta. Vanredni parlamentarni izbori raspisani su nakon što je vlada bivšeg premijera desnog centra Borisova podnela ostavku kada je njihov kandidat potučen u predsedničkoj trci od strane Rumena Radeva, kandidata koga su podržavali socijalisti.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su stranke Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) Bojka Borisova i Bugarska socijalistička partija (BSP), koju od maja 2016. predvodi Kornelija Ninova, "rame uz rame" sa po oko 27% glasova i da nijedna neće moći da vlada bez teških pregovora o koaliciji.
Političku scenu Bugarske pred vanredne parlamentarne izbore 26. marta analizirao je za briselski portal EurActiv.com "novajlija" u politici Konstantin Prodanov, lider Alternative za bugarski oporavak (ABV), nove stranke levog centra.
Prodanov je prvi čovek ABV stranke koju je osnovao bivši predsednik Georgi Parvanov (2000-2012.), jedini predsednik u novijoj istoriji Bugarske koji je uspeo da obezbedi reizbor. Ekonomista Prodanov (39), koji je radio za zapadne banke, preuzeo je lidersku poziciju od Parvanova 15. januara.
S obzirom da kampanja još nije ni počela, istraživanja javnog mnjenja partiji ABV daju neznatno više od 1% ali Prodanov veruje da će preći cenzus od 4% i dobiti mesta u parlamentu koji broj 240 poslanika.
U međuvremenu se ABV i udružio sa Pokretom 21, malom snagom levog centra koju vodi Tatjana Dončeva a koji će, prema sadašnjim istraživanjima, osvojiti između 1 i 2% glasova na izborima.
GERB - glavni protivnik ABV
Prodanov sedam godina vladavine partije GERB Bojka Borisova opisuje kao "izgubljeno vreme" za Bugarsku.
"Deset godina od ulaska u EU, uprkos entuzijazmu svih, statistike pokazuju da velika većina građana nije imala koristi od članstva i da je nejednakost još veća", kaže Prodanov i dodaje da je istovremeno trend u EU bio obrnut, uključujuči u Rumuniji koja je postala članica EU zajedno sa Bugarskom 2007.
Prema Prodanovu, deset najvećih kompanija u Bugarskoj, čiji je promet na nivou četvrtine bruto domaćeg proizvoda zemlje, plaćaju porez na dobit od samo 0,2%. Takođe se fondovi EU preusmeravaju u džepove lokalnih oligarha, dodao je on i naveo da iz poljoprivrednih fondova EU samo 6% farmera uzme čak 80% novca.
On kaže i da su kohezioni fondovi mahom trošeni za izgradnju puteva a da su neki regioni, poput severozapada Bugrske koji je najsiromašniji region EU, potpuno zanemareni.
Posledica svega toga je "odliv mozgova" koji preti da "vrati Bugarsku u srednji vek" jer bogatije zemlje rado uzimaju kvalifikovane radnike ali i vraćaju one koji nemaju nikakve veštine.
"Vlada konzervativaca nije uradila ništa da ogovori na taj problem, čak ga nije ni pominjala. Država je nagrižena pod njihovom vladom, korupcija je dostigla neverovatan nivo, svi su uvereni da su javni tenderi korupmirani i niko se ne trudi da izvede odgovorne pred lice pravde", istakao je Prodanov.
BSP - glavni konkurent ABV
Socijalisti i ABV će se nadmetati za iste birače ali, kaže Prodanov, razlike između te dve stranke levog centra postoje.
Prema rečima lidera ABV, BSP tvrdi da je stranka levog centra ali "dan za danom" čini ustupke i napušta tradicionalne principe levog centra.
Poslednji dokaz za to je što je BSP podržao jedinstvenu poresku stopu na prihod od 10% kojom se favorizuju bogati. Stav partije ABV je da treba ukinuti jedinstvenu stopu i uvesti progresivno oporezivanje prihoda, pri čemu bi niski prihodi bili izuzeti.
ABV se, za razliku od BSP, zalaže za dublju reformu poreskog režima Bugarske koji je, smatra Prodanov, "najviše antisocijalan u EU" jer je previše baziran na porezu na dodatu vrednost i akcizama, čime se opterećuje najsiromašniji deo populacije.
I socijalisti i ABV se zalažu za veću ulogu države u ekonomiji ali je BSP za veći transfer javnih fondova siromašnijim regionima a ABV je za finansijsku podršku sektorima sa većom dodatom vrednošću u kojima Bugarska ima komparativne prednosti i tradiciju.
Kada je reč o sankcijama EU Rusiji, Prodanov je rekao da je generalni stav partije da sankcije ne deluju i da nisu dobar instrument spoljne politike, kao i da kažnjavaju obične ljude a ne vlade. Istovremeno se BSP izričito protivi sankcijama Rusiji.
"Ne želim da ljudi glasaju za nas samo zbog toga što su razočarani u socijaliste. Želim da glasaju za nas ne samo jer podržavaju naša obećanja, već zbog naše politike levog centra", istakao je Prodanov.
Stranka turske manjine
Na svim izborima od pada komunizma učestvovala je stranka turske manjine Pokret za prava i slobode (DPS) koju je osnovao Ahmed Dogan i uvek je beležila dobre rezultate i osvajala mesta u parlamentu. DPS je bio u savezu sa BSP i u opoziciji tokom godina kada je na vlasti GERB.
Prodanov ocenjuje da je uticaj DPS u padu jer se pojavila nova stranka turske manjije DOST koju vide kao blisku Ankari i trećoj po snazi stranci turske manjine - Muslimanskoj partiji Kasima Dala. On očekuje da se DOST i Muslimanska partija ujedine za izbore.
"Kada je reč o socijalno-ekonomskoj viziji, ne mislim da imamo mnogo zajedničkih tačaka sa tim snagama", rekao je za EurActiv.com lider partije ABV.
DPS bi, prema istraživanjima, mogao da osvoji 8% glasova na izborima.
Autentični desni centar
Na sceni je i niz malih partija koje se od kraha socijalizma predstavljaju kao "autentični desni centar". Sada su okupljene u Reformskom bloku u kojem, prema oceni Prodanova, postoje velike podele.
Reformski blok je podržavao vladu Borisova ali je stalno ucenjivao. Na prethodnim parlamentarnim izborima Blok je osvojio 8,9% glasova ali je dobio više ministara nego GERB koji je osvojio 33%.
Na predstojećim izborima istraživanja Reformskom bloku daju oko 4% glasova.
"Nažalost, njihov problem je što 27 godina posle pada komunizma i dalje nisu u stanju da nađu neku političku ideju osim antikomunizma. Takođe su zarobljeni u ekskluzivnosti, radikalni prema svima, tako da ne vidim da imaju neku perspektivu", rekao je Prodanov.
Novi prodavac magle
Očekuje se da novi populistički fenomen na predstojećim izborima bude biznismen Veselin Mareški. On je vlasnik lanca benzinskih pumpi i apoteka i uspešno prodaje gorivo i lekove po nižim cenama od konkurencije.
Mareški je protiv monopola, što brojni Bugari podržavaju. Istraživanja mu o ovom trenutku daju 8-9% glasova.
"Mareški je novi prodavac iluzija", smatra Prodanov koji ukazuje na prethodne slične političke projekte, poput onog bivšeg novinara Nikolaja Barekova koji je sada evroposlanik.
"Bugarsko društvo je nažalost podložno takvim iluzijama ali je pozitivno što je vek takvih projekata sve kraći i kraći", kazao je lider partije ABV.
Nova partija pravde
Snagu će na izborima testirati još jedna potpuno nova snaga - partija Da Bugarska, koju predvodi bivši ministar pravde Hristo Ivanov. On je bio minstar u vladi Borisova a povukao se u decembru 2015. nakon što je parlament ublažio ustavne promene koje je predložio.
Partija Da Bugarska želi da iskoristi razočaranost establišmentom zaraženim korupcijom i osigura reformu pravosuđa. Prema predizbornim anketama, za sada je teško reći da li će se ta stranka probiti do parlamenta.
"Da budemo iskreni, to mi deluje kao pokušaj spasavanja partije DSB novim licem", rekao je Prodanov. DSB je politička snaga bivšeg premijera sa desnog centra Ivana Kostova koji je nekada bio jako moćan a sada je gotovo nestao iz političkog života.
"Oni su istakli temu od društvenog značaja - reformu pravosuđa, ali osim toga nemaju nikakve druge predloge", smatra Prodanov.
Nacionalističke stranke
Bugarska ima i dve nacionalističke snage - Ataku Volena Siderova i Nacionalni front za spas Bugarske Valerija Simeonova. Na prethodnim izborima su se udružili i podržavali Borisova ali nisu tražili da budu u vladi.
"Godinama je Atika bila otvoreno proruska snaga ali se poslednjih godina primirila. Ne znam zašto, izgubili su sjaj, ali i podršku", kaže Prodanov koji smatra da osim eksploatisanja izbegličke krize sa ciljem da privuku javnost, nacionalisti nemaju ideju kako da reformišu ili vode zemlju.
Nacionalističkim strankama istraživanja daju oko 11% glasova na parlamentarnim izborima.
Koalicije i kritika EU
Prodanov kaže i da, po njegom mišljenju, BSP i GERB polako idu ka velikoj koaliciji koja bi bila sporazum o podeli moći.
"Pod maskom potrebne stabilnosti i nacionalnog jedinstva, ono što bi se desilo bila bi zajednička pljačka", kaže lider ABV i ističe značaj "inteligentne" parlamentarne opozicije, kakva bi bila ABV u tom slučaju.
Prodanov je rekao i da Bugarska u EU ne treba da se usteže da koristi svoje pravo veta i da sklapa saveze sa zemljama koje o određenim pitanjima isto misle. Prema njegovom mišljenju, jedna od najvećih mana EU je što primenjuje iste standarde u različitim sučajevima i često stavlja zemlje poput Bugarske u nepovoljan položaj.
Takođe je Prodanov rekao da se plaši da će se Bugarska zbog načina na koji Evropska komisija upravlja migrantskom krizom pretvoriti u "tampon zonu" u kojoj ostaju blokirane izbeglice koje žele da odu u bogatije članice EU.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
