Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka otvara kancelarije za pomoć zaduženim građanima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.02.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčke vlasti otvoriće do kraja juna 120 kancelarija u kojima će zaduženi građani moći da dobiju savet kako da reše pitanje dugovanja bankama, a prva kancelarija će biti otvorena ove nedelje u blizini Atine. Dug Grka prema bankama, koji pre svega potiče od zajmova za stan ili potrošnju, povećao se tokom sedam godina krize na oko 20 milijardi evra. Istovremeno, funkcioneri Međunarodnog monetarnog fonda indirektno su upozorili zonu evra da Grčkoj treba olakšati otplatu duga, jer bi i ta zemlja i njeni poverioci mogli da izgube "više nego da su na vreme prihvatili stvarnost".
Prva kancelarija u kojoj će građani moći da dobiju savete u vezi s dugom, biće otvorena 28. februara u blizini Atine, rekao je predstavnik za odnose s medijima u vladinom Sekretarijatu za pitanje privatnog duga Haris Savidis za AFP.
On je dodao da će u kancelarijama raditi 240 službenika i da će one biti formirane po ugledu na kancelarije koji već postoje u irskoj, Italiji i Portugaliji.
Do kraja godine biće otvoreno još 30 drugih kancelarija, neke vrste "habova", u kojima će građani dobijati savete i smernice i u kojima će zahvaljujući fondovima EU biti zaposleni i pravnici i ekonomisti.
U planu je da 40.000 građana dobije pomoć u kancelarijama, dok bi 1.800.000 građana trebalo da dobije savet preko elektronske platforme koja će početi da radi 28. februara, rekao je zvaničnik nadležan za pomoć građanima Fotis Kormusis.
Privatni dug u Grčkoj je 2016. dostigao 240 milijardi evra, što je 133% bruto domaćeg proizvoda, a 45% neplaćenih dugova otpada na preduzeća. Taj dug otežava prviredni rast i u Grčkoj je nedavno donet zakon o resturkturiranju loših dugova.
Funkcioneri MMF pozivaju na ublažavanje grčkog duga
Međunarodni monetarni fond (MMF) je 23. februara indirektno pozvao zonu evra da ublaži grčki dug i "prihvati realnost", upozorivši da se ne treba pretvarati da nesolventna zemlja može da otplati dug.
"Pretvaranje da nenaplativ dug može biti otplaćen samo će podriti napore za prilagođavanje dužnika i završiće se tako što će obe strane izgubiti više nego da su na vreme prihvatile stvarnost", ocenila su tri visoka funcionera MMF-a u tekstu koji se direktno ne odnosi na grčki dug, ali mnogo toga navodi na to.
Već mesecima MMF poziva zonu evra da restrukturira grčki dug kako bi bio na "održivom nivou" i time uslovljava svoje učeše u planu pomoći koje je Brisel odobrio Atini na leto 2015.
Ta finansijska institucija je, međutim, naišla na otpor više evorpskih zemalja, pre svega Nemačke, koje osporavaju njena alarmantna predviđanja i odbijaju da odobre Atini nove olakšice.
Evropljani su do sada dali uopšteno obećanje da bi eventualno mogli da razmotre restrukturiranje duga pod uslovom da Grčka nastavi da ispunjava svoje obaveze na planu reformi.
Tri funkcionera MMF-a, uključujući glavnog ekonomistu Morisa Obstfelda i šefa odeljenja za Evropu Poul Tomsen, ocenila su na svom blogu da sada treba pružiti "dovoljno kredibilno" obećanje o mogućnosti restrukturiranja duga u situacijama sličnim grčkoj.
"Vrlo neodređeno obećanje pojačava neizvesnost, posebno na finansijskim tržištima, kao i u pogledu mogućnosti ublažavanja duga, i tako umanjuje šanse za uspeh programa (pomoći)", ocenili su oni vodeći računa da ne pomenu poimence Grčku.
Kako navodi AFP, čini se da trojica stručnjaka dovode u pitanje evropsku strategiju koja se sastoji od uslovljavanja ublažavanje grčkog duga striktnim budžetskim ciljevima, pre svega dostizanjem primarnog suficita bez finansiranja duga od 3,5% BDP. Stručnjaci MMF smatraju da takav cilj nije moguće ostvariti.
"Ako prihvatimo da se ublažavanje duga uslovljava budžetskim ciljevima... onda ti ciljevi treba da budu realni kako bi strategija za dug bila kredibilna", ocenili su oni.
AFP ocenjuje da ovaj tekst potvrđuje da i dalje postoje neslaganja između MMF-a i zone evra. Posle sastanka Evrogrupe o Grčkoj 20. februara MMF je pozdravio napredak na planu reformi i ponovio da je potrebno "ublažiti razlike u vezi sa drugim važnim pitanjima".
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
